Порекло презимена Андрић Reviewed by Momizat on . Презиме Андрић представља, према Ристи Милићевићу ("Херцеговачка презимена"), познати род у Херцеговини. Андрићи су настањени у невесињском, требињском и столач Презиме Андрић представља, према Ристи Милићевићу ("Херцеговачка презимена"), познати род у Херцеговини. Андрићи су настањени у невесињском, требињском и столач Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Андрић

Порекло презимена Андрић

Презиме Андрић представља, према Ристи Милићевићу („Херцеговачка презимена“), познати род у Херцеговини.

Андрићи су настањени у невесињском, требињском и столачком крају. У Колешко (Невесиње) веома су се давно населили из Љубомира, а из Колешка су неке породице прешле у Братач код Невесиња. У Врпоље (Љубомир) Андрићи су дошли из Црне Горе. Славе Јовањдан.

У Домановиће (Чапљина) су дошли из села Пијесци код Мостара. Славе Ђурђевдан.

Једно предање каже да су Андрићи из Братача убили „на конаку“ једног трговца и опљачкали га. Када су се посвађали са муслиманима из тог села, одселили су у Босну и настанили се код неког бега. Бег им је на Божић послао сина „на положај“ и дао му „рушу“ да метне на бадњак. Као „уздарје“ они су детету дали сат од оног трговца. Бег је познао сат свог сина. Обећао је да им неће ништа учинити ако му кажу одакле им сат. Кад су му казали, бег је заплакао, одржао реч и наредио им да се селе што даље, где он о њима ништа неће знати. Једни су се, затим, вратили у Невесиње, а други су отишли у неки други крај Босне.

Андрића има у Мостару, Коњицу, Билећи, Требињу. Било их је и у Доњим Давидовићима (Билећа), одакле су после другог светског рата одселили у Војводину.

Андрићи су у Завали и Голубинцу (Попово). Из Завале је неки Андрић дошао на Голубинац „за зета код Бенића“ и ту се настанио.

 

Изузетно вредан прилог о братству Андрића из места Мојдеж добили смо од Зорана Ђурова Шабовића.

Уз Зоранову сагласност објављујемо његово целокупно истраживање о братству Андрић из књиге „Мојдеж – прилози за хронику села и родослове“, коју је објавио 2007. године. Реч је о истраживању о родовима из насеља Мојдеж код Херцег Новог.

Текст о братству Андрић  је у ПДФ формату и можете га прочитати преко следећег линка: Братство Андрић – из Мојдежа.


Коментари (39)

  • Milos Andric

    Andrici su jedna od najstarijih hercegovacih porodica. Vode poreklo sa Srednjeg brda (u blizini Vrpolja, Ljubomir) odakle su se raselili u 16. veku. Jedan deo se nastanio na Primorju u okolini Boke. To je tada bila Mletacka Republika. Ostatak je presao u Srbiju i po tadasnjoj Hercegovini. Crna Gora je 90 % Stara Hercegovina, tako da mi nije jasno zasto ljudi stalno govore o njoj kao nekoj posebnoj drzavi, jer sav narod odatle vodi poreklo iz Hercegovine. Stara slava Andrica je Sabor Sv. Jovana Krstitelja, a preslava (to su imale samo stare porodice) Miholjdan.
    Danas nas ima Hrvata dosta ali to je samo jedan pokazatelj da su i oni poreklom Srbi. Jer smo se mi morali odreci istorije od pre Nemanjica i to je zahtevala Evropa od nas u Berlinu na kongresu 1878. godine. Hrvati kao nacija ne postoje, to sto oni pricaju da su Havari to jeste delimicno tacno ali niko ne prica kada su dosli, koliko ih je doslo i gde su se nastanili. Nego o ovome cu drugi put.
    U svakom slucaju Andrici su poreklom Srbi i oni koji danas slave neku drugu slavu promenili su je.

    Одговори
  • Dragomir

    Voleo bih da mi pomognete da potrazim svoje korene.Znam samo da mi je pradeda(Dragomir) rodjen u selu Drežnik kod Užica,slavimo Sv.Jovana.Ako neko ima informaciju odakle su se Andrići doselili u Drežnik,neka javi.Unapred zahvalan.

    Одговори
    • Александар Маринковић

      Драгомире, у књигама “Ужичка Црна Гора“ Љ.Павловића и “Златибор“ Љ.Ж.Мићића, не описује се село Дрежник. Али, постоји помен о породици Андрић из Сирогојна која слави Ђурђевдан и пореклом је од Обрадовића из Трнаве. Нисам сигуран да ли имате неке везе с њима.
      Грађа за прву књигу прикупљана је од 1898. до 1905. год., а за другу је завршена 1906. године.
      Желео би вама и осталим посетиоцима указати на следеће: Кад наведете да вам је прадеда рођен у неком селу, нама не значи ништа јер је немогуће погодити кад је то било!!!! Не познајемо вашег прадеду лично. Није исто да ли се ради о прадеди особе старе 50-так година или 20-так година. Могуће да вам је прадеда рођен након истраживања односно да вам се чукундед тек онда населио, и наравно, неће бити поменута ваша породица. Зато је препоручљиво да наведете барем приближан период рођења, ако већ не знате тачну годину. Такође, навођење личних имена предака може бити корисно само ако се подаци траже у матичним књигама. У етнографским зборницима се лична имена не наводе, осим ако се не ради о некој значајној особи.
      Можда подаци о селу Дрежник постоје у познијим радовима за ту област.

      Одговори
  • Милодан

    Према књизи Љубомира Љубе Павловић „Антропогеографије ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године:
    Место живљења-доба досељавања-области и места одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    -Црвена Јабука, прва половина 18. века, Царина у Азбуковици, Алипијевдан.
    -Јабучје, друга половина 18. века, Осат, Ђурђиц.
    -Кршна Глава, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Јовањдан.
    -Докмир, после 1827. године, Котешица у Подгорини, Стевањдан.
    -Каленић, после 1827. године, Бања у крагујевачкој Јасеници, Никољдан, уљези у Катановиће.
    -Зукве, после 1827. године, Памбуковица у Тамнави, Ђурђиц, дошао на своје имање.
    -Паљуси (Паљуви), после 1827. године, Тетово у Старој Србији, Митровдан, дошао жени у кућу.
    -Свилеуха (Свилеува), после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Андрић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Андрић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих села.

    -Беомужевић
    -Близоње
    -Бранковина
    -Горња Буковица
    -Вртиглав
    -Драгијевица
    -Јајчић
    -Јошева
    -Боговађа
    -Лесковице-1
    -Лесковице-2
    -Лопатањ
    -Команице
    -Котешица
    -Крчмар
    -Миличиница
    -Оглађеновац
    -Осладић
    -Плужац-1
    -Плужац-2
    -Попаре
    -Сандаљ

    Одговори
  • Andric Aleksandar

    Slavimo SV.Jovana.Deda mi se zvao Andric Dragic iz sela Osladic kod Valjeva.Interesuje me moje poreklo.Unapred hvala

    Одговори
  • administrator

    Милодан:
    Породична презимена у Качеру, Андрић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    -Босута
    -Гукоши
    -Козељ.

    Одговори
  • administrator

    Милодан:
    Ово пише за Андриће у Осладићу:

    -Урошевићи, Лазићи, Андрићи, Давидовићи и Шумеровићи су врло старе породице у селу, али су ипак досељене и то: Лазићи и Давидовићи из Осата у првом аустријском рату; Урошевићи од преко Дрине, од Вишеграда, Андрићи из Босне са Гласинца, а Шумери (Шумеровићи) дубље из Херцеговине. Ове су породице досељене појединачно, и кад су се доселиле нашле су поменуте старе породице, које су их радо примиле; њих је данас 29 кућа и не каже се које су им крсне славе.

    Одговори
  • Љубиша Андрић

    Наше презиме је Андрић,мој отац је из села Свињиште на Радан планини,општина Куршумлија,дошли из села Дријен на КиМ,а наше старо презиме је Гуџулић.Славимо светог Трифуна,а раније смо и Аранђеловдан.Можете ли ми ишта више рећи о пореклу породице по овој линији.Унапред Вам хвала на труду и помоћи.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Андрић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Грачаница
    -Драгодол
    -Пецка
    -Савковић
    -Обојгоре (Екмешчије)
    -Растиште (Јездићи).

    Одговори
    • Vladimir

      Imate li mozda vise podataka o poreklu Andrica iz Gracanice (Ljubovija, Azbukovica)? Slavimo svetog Nikolu.
      Po dedinoj prici (to je bilo davno a ja dete pa se i nesecam najbolje), izvesni Andrija Bulajic (ili Bulatovic) se sa tri sina doselio u Gracanicu iz stare Hercegovine/Crne Gore u drugoj polovini 19og veka.

      Одговори
  • boban

    Ja sam iz Višegrada tačnije moj đed je iz Gostilje to je selo na granici sa Srbijom po onome što ja znam moji preci su doselili iz crne gore u Zaovine u kojadinoviće i iz zaovina se ponovo raselili po Višegradskom srezu slavim slavu svetog arhiđakona Stefana pozdrav za sve ANDRIĆE.

    Одговори
  • danica

    Ja sam iz Bresnice kod Cacka i moji Andici slave Stevanjdan a po predanju su dosli iz Kosovice kod I vanjice a po drugom predanju iz Hercegovine.Najdalje znam za pradedu Mihaila Andric.

    Одговори
  • DRAGAN

    Moji su Andrici naselili na Rogoznu kod Banjske,one koja se pominje u pesmi o Banovic Strahinji,znam samo da su poreklom od plemena Pejovic …mozete li mi reci nesto vise?Hvala i pozdrav za sve Andrice

    Одговори
  • AAndrić

    Nas Andrića ima dosta u okolini Ljubovije ( Podrinje ), slavimo Sv. Avrama, želeo bih znati poreklo, mislim da svi vučemo korene iz Hercegovine

    Одговори
  • dragan andric

    Pisem iz Prokuplja ima nas Andrica dosta u ovom gradu,moji otac i ded doselili se sa Rgajskog visa.Da li neko zna ili ima informaciju o poreklu?

    Одговори
  • Defendor

    Презиме Андрић срећемо код заповедника џемата мартолоса (аге, сермие и буљукбаше) Тодора Андрића у Осијеку 1541. године. (Милан Васић, Мартолоси у југословеснким земљама, стр. 116-118)

    Његова војна служба може се пратити девет година. Године 1541. он је уписан у дефтеру као заповедник мартолоса у Осијеку, а у регистрима војним из 1543, 1544. и 1549. године као ага једног џемата мартолоса у Острогону. (Исто, 128)

    Тодор Андрић, ага мартолоса у тврђави Острогон, уписан је с тимаром непознате величине у регистрима из 1544. и 1549. године. (Исто, 137)

    Одговори
  • никола

    случајно налетих на овај сајт тражећи неки други податак. сећам се да је моја покојна мајка, дренка рођ. андрић, кадгод би се причало о пореклу срба у војводини, говорила да су они одвајкада ту, не постоји предање о деселењу. моја мајка је рођена у Руменки 1926, али сви њени преци су сахрањени у новом саду. отац јој се звао Лазар а деда Младен. крсна слава св. Никола. имате ли неке податке о пореклу?
    Хвала унапред….

    Одговори
  • Vladimir

    Pozdrav svim Andrićima.Zanima me odakle su došli Andrići koji su trenutno u selu Nadalj (Bačka) . Moja slava je Miholjdan.Unapred hvala.

    Одговори
  • Isidoera Andric

    Zelela bih da saznam nesto vise o svom poreklu i o ljudima koji su u mom srodstvu. Rodjena sam u Cacku, moj otac u Petrovcu, a deda takodje u Crnoj Gori. Slavimo Nikoljdan. Zanima me da li postoji literatura koju bih mogla da procitam o ovome. Unapred sam zahvalna na odgovoru.

    Одговори
  • Isidoera Andric

    Zanima me poreklo Andrica iz Uzica, koji slave Nikoljdan

    Одговори
  • Andric Emil

    Moj deda David Andric je iz Peci – vučitrn sa Kosova. Slavimo sv. Arhiđakona stevana. Deda je govorio da nam je poreklo Crnogorsko.

    Одговори
  • Jelena

    Zanima me poreklo moje devojacke porodice Andric po cukun dedi Andreji ,koja je do Prvog Sv.Rata nosila prezime Krstic ,rodom iz sela Sepci u Sumadiji,danas u opstini Raca Kragujevacka od 1721 godine .Slavimo Svetu Petku 27 .oktobra i i mladu Slavu Sv.Petku Rimsku 08.avgusta po novom kalendaru. U selu Sepci imamo tri kuce nase familije Andrica, od kojih dve familije zive u Smederevskoj Palanci ,a moj deda i baka su se zbog posla doselili u Veliku Planu nakon II Sv.Rata.Sve tri porodice slave Sv.Petku.Moj otac je nekad istrazivao poreklo nase familije ali nije mogao sa sigurnoscu da utvrdi odakle smo se tacno dloselili u Sumadiju.Neki podaci govore da smo iz Trnova u danasnjoj Bugarskoj, dok drugiiz sela , ( mislim na starije deke koje pamte poreklo svojih predaka )govore da smo mozda iz Hercegovine ili Crne Gore.Unapred zahvalna na Vasem odgovoru.

    Одговори
    • Александар Андрић

      Драга Јелена,

      И моја породица слави Св. Петку и Св. петку Римљанку. Св. Пека која се слави 27. октобра је типична за црногорско племе Бјелопавлићи из долине Зете. У продичном родослову се помиње Крсто који је по мојој процени живео ба размеђу 19. и 20. века. Можда је презиме Крстић насало извођењем од имена овог човека.
      Моја породица је родом из Куршумлије али наших рођака има и у Прокупљу и Нишу. Миграције после другог светског рата су их однеле на север ка Београду.

      Срдачан поздрав
      Александар

      Одговори
  • gorica Andric Kovacic

    Moj otac Andric Slavka Tomislav umro je mlad tako da mi njegova djeca nemamo podatke o njegovim korjenima. Deda Slavko je zivio u Cacku i saznali smo da je on jedan od majstora koji je sazidao neki veliki dimnjak u Cacku. Ako nesto znate javite nam zahvalni Gorica i Goran Andric

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Андрићи

    Андрићи (Срби) живе у Прењу, Ходову, Пијесцима, Домановићима и Губавици. Дедијер каже, поводом Андрића у Билећким Рудинама, у селу Випоље, да су они “поријеклом из Цме Горе (име мјеста заборављено) доселили ради сиромаштва. Њихове породице има уТребињу, Невесињу, Негцег-Новом и Високом.” Андрићи славе Митровдан.
    Андрићи у Прењу су доселили са Жрвња (Љубиње), наиме, њихов прадјед је у другој половини деветнаестог вијека дошао у Дубраве. Андрић на Домановићима је досељеник са Пијесака. Чини се да је најстарије боравиште Андрића породице на Пијесцима, а спомињу се у другој половини деветнаестог вијека. Једна породица Андрића живјела је у Ходову прије рата 1991- 1995. Андрићи су живјели у Локвама (Чапљина) и Губавици (Мостар). Некога Лазара Андрића спомиње Никола Буцоњић у вези са догађајима у Дубравама, пред долазак аустроугарских трупа у Столац.
    Према породичном предању које је истражио Жељко Шакота, Андрића у Дубравама има четири различите породице. Наиме, три брата Андрића су почетком деветнаестог вијека доселили из Љубомира на Давидовиће. Око 1830. један од браће, Петар, доселио је у Прењ са Давидовића. Његова породица живи само у Прењу и славе Митровдан. Друга породица формирана је када је младић Буха, из Колешка код Невесиња, доселио у Станојевиће и оженио кћерку Андрије Глухића из Опличића. Његова дјеца су узела презиме Андрићи. Населили су се у Прењ и дио његова потомства је ту живио до задњег рата. Петар Буха-Андрић рођен је око 1830. године, а око 1870. године је одселио на Пијеске. Тамо су остали живјети његова три сина, а друга тројица су се населили на Губавици. Ови Андрићи славе Митровдан. Трећа породица Андрић је настала када се неки момак из Клепаца оженио, такођер, кћерком Андрије Глухића из Опличића и њихово се потомство назвало Андрићи. Најстарији познати предак је Лазар, рођен око 1830. Он се доселио на Пијеске у близину Андрића-Буха, у заселак Будељевина. Славе Митровдан. И коначно, четврта породица је настала када је неки Тепић са Слипчића доселио на Пијеске у првој половини деветнаестог вијека. Промијенили су презиме у Андрић. Најстарији познати преци ових Андрића су три брата рођена око 1830. године. Један од те браће се око 1870. преселио на Речице. Ови Андрићи славе Ђурђевдан.
    Поријекло имена је Андреј (гр.) са бројним варијантама у нашим језицима. У нашем случају било је Андрија, па његови потомци Андријићи. Временом се редуцирала скупина ији на једно дуго И, Андрић (аналогно Марић, од Марија).

    Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.

    Одговори
  • Marko Andrić

    Moji Andrići su iz jednog sela udaljeno 10 km od Mrkonjić Grada, zanima me poreklo mojih Andrića, ako neko nešto zna napišite, hvala na svemu!

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Марко, како си то мислио? Не наводиш ни име села (зар га се стидиш?), ни своју Крсну славу. Знаш ли колико има Андрића и у колико насеља?! Зар не знаш ни неке ближе податке, неку причу или предање о твојим Андрићима?

    Одговори
    • Marko Andrić

      Danas naši Andrići žive u Gornjim Gracima, u jednom selu, udaljeno 10-15 km od grada Mrkonjić Grad. U tom mjestu zivjelo je u proslom vijeku 4 familije sa prezimenom Andrić. Tada su bili 4 braće Andrića koji su živjeli tu i stekli posle porodicu. Jedan od njih je bio moj pradida koji se zvao Pero, a braća njegova su se zvali Jovo, Vaso i Trivo. Moj pradida je stekao dva sina, Milana i Jovana i dvije kćerke, Milju i Stanu. Jovo je stekao dva sina, Đjorđa i Simu i jednu kćerku, Maru. A Vaso je stekao jednog sina i jednu kćerku, Lazu i Milju. Trivo nije stekao djecu. Od njih četorica braće otac se zvao Simo, a Majka se zvala Stamena, a prezimenom se zvala Tutić. Otac Sime se zvao Todor, a ime majke kao i dalje porodicno stablo nije još poznato. A od moga pokojnoga djeda Milana brat, Jovan, koji je jos ziv, mi je rekao da naše porijeklo, vodi iz jednog mjesta, koje je udaljeno 25 km od Gornji Graca, koje se zove Medna, te dalje porijeklo iz Glamoča. Ako neko nešto zna o mojim Andrićima, neka napiše u komentarima, mnogo bi mi značilo. Hvala na svemu!

      Одговори
  • Marko Andrić

    Moji Andrići su nastanjeni u Gornjim Gracima a krsna slava im je Đurđevdan. Moj pradida Pero Andrić je bio zarobljen tokom drugog svjetskog rata kada je sluzio jugenslovenskoj kraljevskoj vojsci.

    Одговори
  • Jelena Andrić

    Ja sam iz Beograda , moji koreni su Andrići Osečina kod Valjeva i slavimo Lazarevu subotu Vrbicu ….

    Одговори
  • Vladimir

    Pozdrav još jednom,zar niko ne zna ništa o Andrićima iz Nadalja?
    Hvala unapred

    Одговори
  • Radoljub

    Andrića ima i u selu Čestinu, opština Knić – Srbija. Znam da su tu još od pre Drugog sv. rata. Više neznam ništa otoj familiji!

    Одговори
  • Srdjan

    Moja porodicazivi u Jagodini, a deda je sa Golije iz zaseoka Bobište, blizu Rudna. Na Goliji ima dosta Andrica, koji su to prezime uzeli u vreme doseljavanja iz Crne Gore na Goliju, u drugoj polovini 18og veka. Niko ne zna kako su se pre toga prezivali i ja bih bio vrlo zahvalan ako bi me neko savetovao kako da dodjem do tog saznanja. Ono sto znam da je taj zajednicki predak koji se doselio na Goliju imao tri sina i po njihovim imenima su prezime dobili Andrici i Velimonovici ( Andrija, Velimon).

    Одговори
  • Čedomir

    Pozdrav svima. Ja sam Čedomir Andrić iz Kikinde. Treba mi pomoć oko porekla. Po rečima moga pokojnog dede takođe Čedomira, za vreme seobe srba krajem 17 veka dva brata Andrića Kojima ipak ne znam imena, su se doselili u Vojvodinu. Tačnije jedan brat je otišao u Nadalj a drugi u Kikindu. Slavimo Đurđevdan. Želeo bih da znam svoje dalje poreklo. Unapred hvala na odgovoru.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top