Живковић

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Стара презимена Историја многих породица је роман за себе Живковићи, потичући од три брата, гранају у Костиће, Милкиће и Милојевиће. Родоначелник Костића је Коста Живковић (р. 1794), а…

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Из Дежеве у Лепеницу У настанку шумадијских насеља гранична црта је Први устанак Према томе, Први српски устанак је, после Велике француске револуције (1789), друга успела револуција у…

Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића “Смедеревско Подунавље и Јасеница”, стр. 297-300. Топографска прилике. Између Кусатка и Паланке река Кубршница има пространу долину, којом иде пруга Београд–Лапово–Ниш. Јужно од пруге ова долина је широка, док је на северу врло уска, настаје одсек,…

Порекло становништва села Ливађе,  општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. Село је у равници, на Сушичкој реци, која у свом делу кроз поље пресушује у лето. Кроз село пролази стари пут Приштина-Качаник. Збијеног је типа. Дели се на Доњу махалу…

Порекло становништва села Лепина, општина Липљан (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Село је у равници, поред саме Ситнице, на њеној десној страни. Ситница плави њиве, па у набујалом стању улази и у дворишта Доње махале. Збијеног је типа. Дели се…

Порекло становништва села Глобаре, општина Крушевац, стање из 1905. године Село је насељавано од почетка 18. века. Пљакићи (5 к., славе Лазареву Суботу и Св. Лазара), досељени из села Пљакове (данас општина Куршумлија). Има их још 10 кућа у Страгарима. Радовићи (4 к., Св. Петка), доселили из Црне Горе. Милетићи…

Порекло становништва села Бечањ, стање из 1903. године Бечањ је село разбијеног типа. Подељен је на три краја, а у крајевима се виде усамљене групице кућа које су се збиле услед делења задруга. Крајеви су: Буковац, Коса и Плац. БУКОВАЦ – Ниџовићи (1 к.), Витакићи (3 к.), Радуловићи (1 к.), Анђелићи…

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

Порекло становништва села Глобаре, општина Крушевац, стање од 1905. године Село је насељавано од почетка 18. века. Пљакићи (5 к., славе Лазареву Суботу, Св. Лазар), досељени из села Пљакове (данас општина Куршумлија). Има их јос 10 кућа у Страгарима. Радовићи (4 к., Св. Петка), доселили из Црне Горе. Милетићи (7…

Порекло становништва у селу Стрмица, стање из 1920., према књизи Сава Накићеновића “Книнска крајина” Стрмица се дели на: Црни Потоци, Бојановац, Церовац и Курбалије, Драга Приванова, Бријег Матијашев, Бријег Дроњков, Орашје, Курбалијина Драга, Граб, Испод Граба, Главица Даничића, Главица Матасова, Главица Бобарева, Седиште, Шерварине, Врањковац, Курузовац, Селиште Радошево, Рт, Под Точилом, Бошњакуша, Комалић,…