Порекло презимена, село Глибовац (Смед. Паланка)

2. јул 2012.

коментара: 4

Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића “Смедеревско Подунавље и Јасеница”, стр. 297-300.

Топографска прилике.

Између Кусатка и Паланке река Кубршница има пространу долину, којом иде пруга Београд–Лапово–Ниш. Јужно од пруге ова долина је широка, док је на северу врло уска, настаје одсек, а више одсека, на пиносавској површи, налази се Глибовац са кућама које се простиру све до пута Паланка—Азања. Поред овога пута има неколико кућа Игњатовића („Швабе“) скоријих досељеника из
Баната.

Пије се већином бунарска вода, а има извора. Главни су извори: Точак, Ђурин бунар, Сарићев бунар и Брест.

Имања се налазе поглавито око села: најбоље њиве су у Салевцу, Гају, Великим Њивама, Пољу и Каменцу, ливаде су у Риту (који често страда од поплава) и Иваку. Приватних забрана има у Лугу, а ошптинска шума је у Брду.

Глибовац је насеље разређеног типа шумадијске врсте и дели се на два краја: Горњи и Доњи. У новије време заснива се крај и у Салевцу, западно од села, где су имања.

Порекло породица и старине.

Раније се село звало Салевац, па је Хасан Паша из Паланке променио ово име и селу дао данашње име. Име Салевац остало је само за један део сеоског атара у углу који чине Мали Луг и Кубршница. Прича се да је Хасан Паша једном пошао у Салевац и заглибио се на месту код данашњег расадника среза јасеничког. Због тога се наљути, врати се у Паланку и нареди да се убудуће Салевац зове Глибовац.

Село је основано око средине 18. века. Колац у селу ударио предак данашњих Козлића Тиодор. Дошао је са браћом Симом и Алексом са Косова. Од њих су данас:

Козлићи (Радивојевићи, Марковићи, Ђурђевићи, Бранковићи, Андрејићи, Тодоревићи, Алексићи) 36 к., славе Св. Јована. Ђурђевићи су потомци војводе из Првог устанка Дели Марка, зета војводе Станоја Главаша.

Дабићи (Милошевићи, Урошевићи, Степановићи, Радивојевићи, Антонијевићи, Петровићи) 28 к., славе Ђурђевдан. Станују у Горњем Крају. Дошли њихови преци са Косова – из Старе Србије у исто време кад и Козлића.

Станоје Главаш

Ђокићи (Петровићи) 9 к., Св. Никола. Потомци Ђоке брата Станоја Главаша. Отац Ђоке и Станоја, Димитрије, дошао је из околине Дебра у Македонији. Побегао је од турских зулума, и хтео да бежи преко Саве. Кад је наишао у Ибарску долину сврати у Манастир Студеницу, где се задржи неколико дана, затим пође даље и дође у околини Крушевца. Ту остаде три године, али пошто му помру деца, напусти и овај крај и дође у Глибовац. У Глибовцу му се роде синови војвода Станоје и Ђока и ћерка Стана. Кад је Станојев отац дошао у Глибовац било је мало кућа, и сви су се утркивали, а био је и обичај, да се досељеник што боље дочека. Сваки се грабио да га добије за суседа. Предак данашњих Козлића – Радојевића, дао је Станојевом оцу грађе за кућу, земље и стоке. Отац Станојев умро је 1795. године. Војвода Станоје нема потомака, а од његовог брата Ђоке су Ђокићи. А Петровићи су потомци Борисава Петровића, који је био дунђерин и ушао у кућу Ђокића. Борисав је дошао из Међуречја (Ужице). (Ђокићи имају род у Селевцу).

Стошићи (Миладиновићи) 16 к., славе Св. Стефана. Зову их Срнићима. Прадед дошао са Косова – од Шар-планине (Сириничка Жупа).

Радосављевићи (Дудићи) 6 к., Св. Никола. Стари досељеници непознатог порекла.

Марковићи (Николићи, Петровићи, Стевановићи) 20 к., славе Ђурђиц. Марко, деда човеку од 50 година са једним братом и породицом дошао из села Движева (Осата-источне Босне). Најпре се настанио у Брезовцу (код Крагујевца), где је остао четири месеца. Како ту није било довољно места, крене даље, дође у Глибовац где му мало земље да општина, а нешто сам купи. Из Осата побегао од турских зулума, и тамо оставио имање, стоку и пуне подруме.

Рајичићи (20 к., Св. Никола). Деда Радојица дошао из Мутња (област Качер). Његов унук Рака, на путу из Мутња, задржао се у у Колки код Тополе и од њега су Ракићи у Клоки код Тополе.

Станковићи (1 к., Ђурђиц). Прадед Станко дошао од Пећи.

Кргићи (3 к., Ђурђевдан). Деда дошао из Омољице (Банат).

Радовановићи (15 к., Св. Никола). Прадед Радован побегао од Турака, који му одсекли све прсте. Дошао из Крајине (источна Србија).

Аврамовићи (6 к., Св. Ђурђиц). Непознато порекло.

Богдановићи (3 к., Св. Никола). Њихов отац као слуга дошао из Трна (Бугарска).

Рашићи (6 к., Благовести). Прадед Раша побегао од Турака. Дошао од Неготина.

Милошевићи (5 к., Св. Никола). Прадед Миладин дошао из Крајине.

Поповићи (Томићи) 12 к., славе Св. Ђурђиц. Прадед дошао из Сиколе (Неготин). Род су им Поповићи у Азањи.

Ђорђевићи (Тацковићи, Тимићи) 26 к., Св. Ђурђиц. Њихови стари дошли од преко Мораве.

Голубовићи (3 к., Св. Арханђео). Прадед дошао из Новог Аџибеговца. Зову их Бугарима.

Муњчановићи (2 к., Св. Арханђео). Отац се доселио око 1890. године Великог Бечкерека (општина Зрењенин), где су њихови стари пребегли за време велике сеобе.

Игњатовићи (2 к., Св. Никола). Дошли 1892. године из Омољице (Банат). Зову их и Швабама. Куће су им поред друма Паланка-Азања.

Живковићи (Станковићи, Стрижићи) 16 к., славе Св. Јована. Деда Живко дошао из Крајине.

Миловановићи 2 к., Род су са Стрижићима.

Агатоновићи (2 к., Св. Јован). Отац се доселио из Левча.

Томић (1 к., Св. Андреја), дошли од Рудника.

Илићи (2 к., Св. Јован), досли од Пирота.

Ђорђевићи (Станојловићи) 8 к., славе Св. Јована. Стари су им досељени из Крајине, где имају кумове Влахе.

Цигани (са разним презименима) 15 к., ковачи, трговци и земљорадници.

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, “Смедеревско Подунавље и Јасница” (Српска краљевска академија, Београд, 1925, стр. 297-300). Приредио сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Saša

    Ima dve familije djurdjevic ,moja nema veze sa tom drugom . Sa kosova i mi vučemo poreklo i moji slave sv jovana. Ali naš predak se zvao djurdje nikolić ,i pobegao zbog krvne osvete. Ako se ne varam oko drugog srpskog ustanka. Djurdjevic saša

  2. Ангелина

    Захваљујући породичним записима и документима који сежу у подалеку прошлост, као и увиду у пореске и друге спискове 18. века (који су свима доступни), на располагању имам нешто података који би могли да допуне причу о Тиодору Алексићу и његовим потомцима.

    Иако је по легенди човек који је “селу ударио колац”, највероватније се доселио у каснијем делу друге половине 18. века. Његово име се наводи у попису власника коза и оваца 1832. код Перуничића (“Смед. Паланка и околина”), што значи да је тад још био жив.

    По породичним записима, сакупљаним из извора од пре неколико генерација:

    Тиодор Алексић је имао шест синова: Симу, Марка, Срећка, Благоја, Ђурђа (ном. Ђурађ) и Тодора. Сима је забележен као “сакат”. Тодор Алексић помиње се у попису из 1851.

    (По другим изворима, Сима је био Тиодоров брат (уз трећег брата Алексу), али то не искључује могућност да је Тиодор имао и сина Симу, мада је могуће да је реч о истој личности.)

    Такође се зна да је имао синовца Радисава, што значи да се поуздано доселио најмање са једним братом.

    Потомци свих синова изузев Симиних (уколико је био син) преузели су презимена по својим очевима. Бар до недавнијих дана Алексићи, Марковићи, Срећковићи, Благојевићи, Ђурђевићи и Тодоровићи сматрали су се за родбину, нису се међусобно женили и удавали. Срећковићи такође славе Св. Јована.

    Породични записи настали су по казивању потомака почев од Тиодорових чукунунука.

    По новим презименима поједини Тиодорови унуци или праунуци помињу се у пореским пописима из 1863.

  3. Bojan

    Što se tiče prezimena Rajičić za selo Glibovac opština Smederevska Palanka srez podunavski . Prezime Rajičić je prezime novijeg datuma a kako evo ovako svi koji se sada prezivaju Rajičić su se nekada prezivali Rajčić pa je neki pokojni Gaja Rajičić nekada Rajčić dopisao još jedno i u prezimenu i ispali su Rajičići i to je upisao u knjige mesne zajednice inače svi Rajčići su nastali od predaka tri brata koja su došla sa planine Rudnik . Ta tri brata su se prezivala Rajčić i svi Rajčić-i slave svetog Nikolu 19 . decembra. Svi koji se prezivaju Rajičić neka nadju i neka pogledaju neke dokumente od pre drugog svetskog rata kako su se prezivali njihovi preci pa će da znaju i njihovo pravo prezime .

  4. колак

    Поштовани, слика у објави је слика Томе Вучића Перишића.