Војислав Ананић

Стицајем околности, великан из Тршића (Вук Ст. Караџић) није знао да су Срби већ 230 година имали буквар, и то један од најнапреднијих у Европи, пише за портал Порекло Војислав Ананић Први српски бувар је начинио Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597….

Куд год да су се кретали, Срби су са собом носили и подизали своје светиње. Сарадник портала Порекло Војислав Ананић пише о фрушкогорским манастирима, као и оним преко Саве и Дунава, све до Далмације  Још у време Немањића, сви владари су подизали задужбине (Ђурђеви Ступови, Грачаница, Студеница, Милешева, Манасија, Тврдош,…

Кумство је прастари обичај који потиче из прехришћанског времена. У изворном значењу, кумством се улази у духовно сродство с неком породицом. Оно има вредност крвног сродства. У народу постоје четири врсте кумства: мокро (крштено), венчано и шишано (оба суха), као и кумство у невољи. Древни обичај кумства је касније црква…

Порекло становништва села Сливово (у Лугову), општина Урошевац (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Село је на североисточном подножју Неродимске планине, у равници, на Дробњачкој реци. Кроз село пролази друм Урошевац-Призрен. Збијеног је типа. Дели се на Горњу (на западу), Бошњачку…

[toggle title=”ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ТЕСТИРАЊЕ РИСТИЋА”] Поштовани посетиоци, у току је јавни позив за бесплатно тестирање следећих родова Ристића: Ристићи-Степићи, Велика Иванча, Младеновац, Св. Јован, Ристићи-Васићи, Дрлупа, Сопот, Св. Арханђео Михаило, Ристићи-Јевићи, Дрлупа, Сопот, Св. Арханђео Михаило, Ристићи, Кораћица, Младеновац, Св. Арханђео Михаило, Ристићи, Границе, Младеновац, Св. Арханђео Михаило, Ристићи,…

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ТОМЧИЋИ (у Ковачкој Долини, Бановицама и Жабљаку) Милутин, његови рођаци и браћа Радомир и Радоје-Мошо доселили су се са својим породицама из села Црне Горе око 1950. године. Запослили су…

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ШАРАНЦИ Ово херцеговачко племе населило је дробњачку територију на лијевој обали ријеке Таре, од Градине изнад Добриловине до Пирликтора и велики дио планине Сињајевине. Ова област је била прије досељења…

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ШЉИВАНЧАНИ (живе у Шљиванску и његовим засеоцима) Они су од Гргуревића који су се раније презивали Златнопојасевићи и некад су живјели у дробњчаком селу Загуљ, одакле су се једне зле…

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ШУШИЋИ (живе на Мљетичку, и Доњој и Горњој Буковици) Шушићи воде поријекло од Јововића и живјели су у селу Загуљ све до 1840. године, када су се послије разура од…

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ШЋЕПАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”] Шћепановић Хаплогрупа: I2a DS род Никшића Порекло: Вишње, Ровца, Црна Гора Крсна слава: Лучиндан Контакт: _________________________ Шћепановић Хаплогрупа: I2a DS род Никшића Порекло: Речине, Црна Гора / раније Ровца Крсна слава: Лучиндан Контакт: _________________________ КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle] Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам…