Порекло презимена Шћепановић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ ШЋЕПАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Шћепановић Хаплогрупа: I2a DS род Никшића Порекло: Вишње, Ровца, Црна Гора Крсна слава: Лучиндан [toggle title="ТЕСТИРАНИ ШЋЕПАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Шћепановић Хаплогрупа: I2a DS род Никшића Порекло: Вишње, Ровца, Црна Гора Крсна слава: Лучиндан Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Шћепановић

Порекло презимена Шћепановић

ТЕСТИРАНИ ШЋЕПАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Шћепановић

Хаплогрупа: I2a DS род Никшића

Порекло: Вишње, Ровца, Црна Гора

Крсна слава: Лучиндан

Контакт:
_________________________

Шћепановић

Хаплогрупа: I2a DS род Никшића

Порекло: Речине, Црна Гора / раније Ровца

Крсна слава: Лучиндан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

_____________________________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ШЋЕПАНОВИЋИ

(живе у Горњој Бијелој)

Шћепановићи су огранак Вуловића, а презиме су добили по Шћепану Вуловићу. Када је куга 1732. године харала у Дробњаку, помрло је доста Вуловића, а међу њима и кнез Вуловић. Остадоше његова стара мајка и два малољетна сина Ђуро и Шћепан. Ту, у Бијелој, живио је неки Гуја који је имао девет синова. Њих је ова опака болест поштедјела. Гуја оде у Травник код везира и каза му да је кнез Вуловић умро и да од њега нема потомака, на шта везир даде кнештво његовом сину Митру. Кад баба Вуловића дозна за ово, пође и она у Травник код везира, и са собом поведе старијег унука Ђура. Покаже везиру старе берате и малог Ђура. На основу тога везир раскнежи Митра Гујина, а закнежи малог Ђура Вуловића. Ђуро је имао синове Аћима и кнеза Стојана. Аћим још као дјечак погинуо од лавине, те од њега нема потомства, а од Стојана, који је био кнез, остану синови Аћим и Драшко. Ни од овог Аћима није остало потомства, а Драшко је имао сина Ђура.

Од Шћепана, млађег брата кнеза Ђура, остала су три сина: Јован, Кека и Марко. Јован је имао Милована, Савића, Радована и Петра, а Марко Зека, Мијата, Илију, Пера и Станоја.

Од Кеке, сина Шћепанова, настало је братство Кекића. Потомци Шћепанови се по њему прозову Шћепановићи, а то исто презиме узму и потомци његовог старијег брата Ђура.

Послије кнеза Ђура, кнез је био његов син Стојан, за кога се зна да је био необично снажан човјек, који се истакао у борбама против Турака, у времену од 1775. до 1812. године. Погинуо је у једној комшијској свађи – убио га је Марко Вућић. Њега је на мјесту кнеза замијенио син Драшко, кога су Турци уморили у никшићком затвору 1853. године. Са Драшком је завршено кнештво у овој породици.

У ратовима 1875/76-1878. године истакао се Шоле Шћепановић, као поткомандир Ускочко-дробњачког батаљона.

Ово братство је учешћем у НОР-у дало велики допринос побједи над непријатељем.

Милисав Мићунов, у саставу једница НОВ-а од првих устаничких дана, истакнути борац, погинуо је херојском смрћу у јулу 1942. године код Бугојна. Школа у Бијелој носи његово име.

Момир Малинов, у НОР-у од 1941. године, погинуо је као замјеник командира чете у Четвртој црногорској бригади 10. марта 1944. године у Пенезићима код Прибоја. И Јоко и Милован погинули су као припадници НОВ-а и то Јоко на Жабљаку 1942. године, а Милован у Добром долу на Дурмитору 1942. године.

Ново Божов, правник из Бијеле, у НОР-у је био на разним дужностима: од командира вода, командира чете, члана Пропагандног одсјека и предсједника Војног суда у дивизији. И Томаш Мићов истакао се као омладинац у саставу Седме омладинске бригаде у којој је рањаван.

Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.

_________________

ШЋЕПАНОВИЋИ

(на Мокром)

Старином су од Вулића од Попова из Херцеговине, одакле се Шћепан Вулић око 1840. године, са синовима Крстом и Тривком, доселио у Никшић. Тривко се из Никшића око 1865. године досели на Мокро, гдје се ожени; његови се потомци по дједу Шћепану прозваше Шћепановићи.

Раније су славили Никољдан, а сада славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (11)

  • Igor Scepanovic

    vrlo interesantan sajt. U vezi Scepanovica sa Mokrog: moje porijeklo je od Scepanovica iz Popova polja, odnosno Trebinjske sume. Tacnije moj otac je sa tog lokaliteta, ili precizno, iz sela Kovacina, nekih 12km od Trebinja prema Ljubinju. Takodje je slava Djurdjev dan, a podatak o Nikoljdanu, nije mi poznat. Volio bih, ako bi se nasao neko da prokomentarise ovo sto sam naveo. Prvi poznati predak na ovoj lokaciji je oko 1790. godine. Prije toga nema podataka.

    Одговори
  • Predrag T. Šćepanović

    Prije 13 godina objavio sam knjigu ROVAČKO BRATSTVO ŠĆEPANOVIĆI.Mi smo porijeklom iz plemena Rovci, selo Medjuriječje.naš predak se zvao Šćepan Gojakov Nikšić, mi smo porijeklom od razgranatog plemena Nikšići,potomci vojvode i kaluđera Nikše.Sineve Šćepanove pominje turski popis Rovaca iz 1477. godine.Zvali su se: Vukac,Vlatko,Božidar,Radoje i Staniša.Inače ima devet bratstava Šćepanovića različitog porijekla.Istraživao sam i stanovnike sela Kovačine.tada su me pojedini uvjeravali da su i oni porijeklom iz Rovaca pa promijenili slavu.

    Одговори
  • Predrag T. Šćepanović

    Međutim, mnogi ogranci Šćepanovića iz Rovaca su promijenili prezimena.Ima ih preko 100.najveći ogranci su:Boškovići iz Barica kod Pljevalja, a od njih su nastali Šešelji u Hercegovini;Čelebići, Vujovići,Čičarevići, Perišići iz Štitara kod Cetinja (oni misle da su od Bulatovića, ali nije tačno); Draškovići iz Veljeg Dubokog (Rovca) i njihov ogranak Bećkovići (od njih Matija, književnik); Gogići iz Lijeve Rijeke(Vasojevići); Mutapovići iz Prislonice kod Čačka (potomci vojvode Mutapa lazara,kojega neosnovano prisvajaju Vasojevići i druga crnogorska plemena); Kostići, Jokići,Miličići i Kezunovići u Dučice u Župi Nikšićkoj;I brojni drugi manji ogranci.Ali postoje i brojni ogranci koji do predka Šćepana nabrajaju i do 25 koljena predaka,što je i logično.Mnogi ogranci ne znaju rodoslov tako daleko.Krsna slava nam je Sveti Luka.Rijetko su primjeri mijenjanja slave.Mutapovići su promijenili u Nikoljdan.Neki ogranci su promijenili i vjeru.Recimo, Mucevići iz Bihora kod Bijelog Polja su porijeklom iz ogranka Mucovića-Šćepanovića i početkom 19 vijeka su primili islam.Vode porijeklo od braće Joka i Savića Šćepanovića iz Međuriječja.

    Одговори
    • Dušan Ilić

      Draško Šćepanović iz Rovaca je imao potomka Iliju Draškovića, koji je zbog krvne osvete izbegao u Srbiju (verovatno u Kuršumliju), od kojeg ja vodim poreklo. Međutim, ne znam koliko je predaka bilo između Draška i Ilije u Crnoj Gori (rodoslov posle prelaska u Srbiju znam). Može li ko da mi pomogne?

      Одговори
  • Velimir

    Ja sam Vuksanović . Joksim Vuksanović sa maloljetnim unukom malisom doselio se na Glasinac Sokolac bosna iz brezne stara Hercegovina kod Nikšića oko 1830 godine .izvor Milenko Filipović .po knjizi božidara kljajevića moje prezime je nikššickog plemena šćepanovica koji su se iz nikšićke župe vuksanovici mrdovici i kezunovici odselili na Glasinac .nemamo vezu od šćepanovica do nikšićke župe.

    Одговори
  • Горан

    Scepanovici u selu Sedlari u Popovom Polju poticu od Rovackih Niksica,Gojakovici.Krsna Slava je bila Sv Luka od Niksicana a kad su iselili Iz Rovca u Hercegovinu u Sedlare,Scepanovici su prihvatili seosku slavu Stevanjdan.I bratsva koja poticu od ovih Scepanovica svi slave Sv.Stefana,kao I ostala bratstva drugog porekla Koji su doselili u Sedlare.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ШЋЕПАНОВИЋ (п), бивши род у Седларима (Попово). Били су врло стари и неутврђеног поријекла. Сачувано је предање да је један предак Шћепановића убио неког Михојевића из сусједних Грмљана, па се из страха од освете одметнуо у хајдуке. Пошто је неко вријеме провео са хајдуцима, вратио се у село, увјерен да је убиство заборављено. Међутим, Михојевићи су спремали освету и Шћепановић поново побјегне. Више се није враћао у Седларе. Из Буковог Потока (Љубиње) пошаље Праменка да се ожени његовом кћери и остане на имању“. Потомци Шћепановића из Седлара узели су презиме Бајало и одселили у Котезе око 1700. године (84:142.179). Шћепановића има настањених у Ковачини (Требиње).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Горан

    Scepanovici Iz sela Sedlari nisu neloznatog porekla.Oni su od rovackih Scepanovica Gojakovica.Jedna velika grupa ovih Scepanovica je jos u 16veku otisla Iz Rovca u Popovo polje,te se naselili po Popovskim selima.Jedna familija tih Scepanovica je otisla u Sedlare I prihvatila slavu Stevandan.Od njih su u Sedlarima Gavrilovici I Bajala.Neki Scepanovici su see naselili u selo Kovacine pa se neki tako i prozvali.Jedna porodica Scepanovica je otisla u selo Orahov do i od njih su Boskovici.Od ovih Boskovica je I poznati naucnik Rudjer.Isti su Scepanovici I njihovi potomci Iz Popovog polja u 17 i 18 veku iseljavali u 2glavna pravca.Na zapad u Dalmaciju I liku,I na severoistok u Stari Vlah,Sandzak,Zapadnu Srbiju.Veliki Broj bratstava Iz Popovog polja potice od Scepanovica Gojakovica iseljenih Iz Rovca krajem16veka.

    Одговори
  • Горан

    Jos bih dodao da su Scepanovicima stariji Zitelji Sedlara,starinci,davali razne nadimke sto je u Popovom polju bilo uobicajeno.Tako su nekog Scepanovica zvali Kovacina po sellu gde se nastanio.Zatim po nekom Mici ,.Micici,Bajala od Tripa Tripici, od Saponja,Saponjici,of nekog Sese su Seselji i Seslije.Mnogim Scepanovicima u Popovom polju je dobijeni nadimak kasnije ostao kao prezime potomcima.

    Одговори
  • Влашанин

    По неким ДНК резултатима Шћепановићи из Поповог поља из Седлара нису од Ровачких Шћепановића,већ су сродни племену Балордићи из Требињске Површи.Ови Шћепановићи се раније звали Јелашчићи,по селу Јелашци код Калиновика,где су живели.Из Јелашца су дошли у Седларе кад су и Љубибратићи-Балордићи вратили у Требиње,15век.Јелашчићи су славили Св.Архођак.Стефана који је остао и сеоска слава у Седларима,и свих потомака Шћепановића.

    Одговори
  • Горан

    Постоји и мишљење да су Шћепановић у Седларима потомци Шћепана Михојевића Ковача из Грмљана.Неки његов унук сукоби се са рођацима,те једног убије и побегне у Седларе.Од њега су Шћепановићи који су имали надимак Ковачине по претку Ковачу.Од ових Шћепановића су Ковачине и Гавриловићи.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top