Томић

Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића “Смедеревско Подунавље и Јасеница”, стр. 297-300. Топографска прилике. Између Кусатка и Паланке река Кубршница има пространу долину, којом иде пруга Београд–Лапово–Ниш. Јужно од пруге ова долина је широка, док је на северу врло уска, настаје одсек,…

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва Спомени о негдашњој вароши на Руји, близина хумки (на Руји) и трагови од грађевина у Дубровцу сведоче, да је у атару или близу овог села морало бити и каквих већих насеља. А данашње село Лучани…

Портал Порекло објављује изводе из дела ”ПИВА И ПИВЉАНИ” аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31). У прилогу је и списак свих презимена са крсним славама и пореклом. Приредио Александар Маринковић Пива као жупа, тј. као насељен крај, помиње се у 12. веку…

Село Прибој, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године Прибој је био некада седиште општине. Данашње становништво чине досељеници, скоро су сви из Херцеговине. Према народном предању прича се да су на месту Шкриљевцу живели неки Сремци, па се то место и сада зове Сријемци-Сријемачке њиве. Преци појединих родова су…

Село Подгора, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године Терзићи (4.к св. Никола), један од најстаријих родова у селу, за даљу старину не знају. Јовановићи или Орловци (8.к св. Никола), исто као и Терзићи. Тришићи (12.к) од којег је: Митровић (5.к)- (укупно 17.к св. Никола) један од најстаријих родова у…

Порекло презимена из села Рушањ, код Београда, стање из 1905. године Вукичевићи, од којих су Чучулићи, Милићачевићи, Тодоровићи и Јоцићи, (св. Ђурђиц), највећи и најстарији род у селу, доселили са Косова из околине Вучитрна. Ружићи, (Митровдан), доселили крајем 18. века из околине Новог Пазара. Врчићи, (св. Тодор), доселили са Косова, после…

Село Трбосиље, општина Лозница, стање из 1906. године. Филиповићи и Павловићи (св. Никола), Ђукнићи, Милићи и Павловићи (св. Лука), Симићи (св. Јован), Радојчићи и Петковићи (св. Арханђел), Милићи (св. Ђорђе), Јефтићи (св. Арханђео), Павловићи (св. Стефан) и Јовановићи (св. Ђорђе) сви су староседеоци. У другој половини 18. века досељени су:…

Бањац, Бјелић, Велага, Давидовић, Ђилас, Кецман, Кокоруш, Кубурић, Куруц, Латиновић, Марјановић, Мркела, Опачић, Пећанац, Самарџија, Соломун, Томић Почетни, западни део села Јањила протеже се плећином, која се с Тавана обара у Поље. Источни део доспео је до испод нижих Грмечевих вршељака: Сакине Греде и Малешевца. Иза овог првог заклона сеоских…

У Хрватској је објављена књига енциклопедијског формата “Хрватски презименик” академика Петра Шимуновића, у којој објашњава настанак и историју хрватских презимена, а међу хиљаду најучесталијих налази се и презиме Милошевић То презиме у ратним годинама у Хрватској није било лако носити, без обзира што је реч и о хрватском презимену, а…

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ РАОНИЋИ Раонићи су огранак Србљановића и воде поријекло од Раоне Србљановића, по коме су и добили презиме Раонића. Предање казује да су била три брата: Тома, Сава и Раона Србљановић….