Порекло и презимена свих Пивљана Reviewed by Momizat on . Портал Порекло објављује изводе из дела ''ПИВА И ПИВЉАНИ'' аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31). У п Портал Порекло објављује изводе из дела ''ПИВА И ПИВЉАНИ'' аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31). У п Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло и презимена свих Пивљана

Порекло и презимена свих Пивљана

Портал Порекло објављује изводе из дела “ПИВА И ПИВЉАНИ“ аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31). У прилогу је и списак свих презимена са крсним славама и пореклом. Приредио Александар Маринковић

Пива као жупа, тј. као насељен крај, помиње се у 12. веку у Дукљаниновој хроници, а у Свето-Стефанској хрисовуљи (1313-1318) пише: „dahü mou Gücko i Pivou da si birü bere“… У 12. веку већ се чешће помиње. Тако се нпр. јула месеца 1453 год. Владислав, син Херцега Стјепана, који се бунио против оца, мири с њим у планинама Пиве. Многи називи и културни трагови из XВ века показују такође да је Пива у то доба имала насеља и имала своје властито становништво. И народно предање вели да је Херцег Стјепан имао свој двор у селу Стабну, где и данас постоје неке зидине, зване Ерцегова Градина, и њиве зване Виногради Ерцега Шћепана; затим у податке ове врсте спадају: име засеока Горњег Унча Ерцегова Страна и поред ње Сандаљеви Доли, па Соко, више става Пиве и Таре, „град Ерцега Шћепана“; па развалине цркве Раче, које су испод самога града, задужбина Херцега Шћепана, па најзад име малог насеља Шћепан-Поља, на самим ставама Пиве и Таре. Све то показује да је Пива у данашњим својим границама играла извесну улогу у држави Херцега Стјепана.

Становништво Пиве, у то доба, без сумње су били Срби (по селима у Жупи), можда измешани са Власима на планинама, по катунима.

Константин Јиречек у својој књизи о Власима помиње Wlachi Pilatusi (Власи Пилатовци или из Пилатоваца), а Вукадин из Пилатоваца године 1616. завештава запис Манастиру Пиви, сваке године, „starú ulła (стар.= 40 ока), и даде вола за уље. Пилатовац је у Опутној Рудини, пограничном крају Пиве, а Пива је између Дробњака, Гацка и Опутне Рудине, па пошто се у ова три краја, који опкољавају Пиву, помињу ти Власи, сточари, можда их је било и по катунима у Пиви. Има насеље Пилатовац на ЈИ од Билеће, до самих Бањана, па можда су и ови Пилатовци издизали на Дурмитор.

Према климатским приликама и траговима виноградарства и воћарства центар српског живља у Пиви у 14. и 15. веку била су села Стабна (са засеоцима Седларима и Ковачима) и Плужине (са Магудама). Ондашњи засеоци села Стабна: Мутафџије, Туфегџије, Сукнари и Брашнари данас не постоје. Постоје само селишта и живо народно предање да је тај крај некада био занатски крај у држави Херцега Стјепана и да су се ту израђивали самари, седла, разни алати, „мутафи“, оружје, сукно и раша и да се млело жито за потребе Херцега Стјепана, те су им по томе дата имена.

Са навалом Турака у 15. веку и са пропашћу Херцегове државе (1482 г.) пивско се становништво проредило и изгубило дотадашњи свој карактер. По сили нагона за самоодржање сточари су у маси, било са стоком, ако им ова није била заплењена, било са голим животом, побегли у слободне млетачке и дубровачке крајеве, где су имали доста познаника; а од земљорадника и занатлија иселило се у слободне хришћанске земље било на северу било на западу такође оно што је било богатије и истакнутије. Остало је у Пиви сиромашно сеоско становништво и мале занатлије, и они су се сви прикупили и груписали ради лакшега одржања у кањону Врбнице, око јаких села Стабна и Плужина и у кањону Комарнице и Сињца, око Рудиница и Крушева. Можда је нешто мало становника остало и у селу Мратињу и на Шћепан-Пољу.

Ово заостало пивско становништво било је крајем 15. и почетком 16. века врло малобројно и као да има места оно предање међу Пивљанима које каже: да је све данашње пивско становништво постало од два брата, Руђа и Бранила. Оно вели, како је неки паша (дакле у турско време) дошао у Пиву и довео са собом два, ропчета, два брата, Руђа и Бранила. Свештеник „из Поља“ откупи од паше та два младића, покрсти их и Бранилу да име Јован а Руђи Никола. Како су у Пиви две главне славе, Св. Јован (7-I) и Св. Никола (6-HII), Пивљани веле: да су од Руђа-Николе сви Никољштаци, а од Бранила-Јована сви Јованштаци. Према томе су, по њиховом казивању, од Руђа: Гаговићи, Гломазићи, Пејовићи, Крунићи и Сукновићи; а од Бранила: Кулићи, Тадићи, Сочице, Топаловићи, Јововићи, Блечићи, Мићановићи, Лучићи, Бакрачи, Гојковићи, Баланџићи и Бајагићи.

Има и друга верзија овога предања, по којој су се преци Руђа и Бранила, одмах после Косовске битке, преселили однекле са Косова или Метохије у Бањане. Пошто су Турци освојили све српске земље, одметне се од султана један Турчин, познат као велики напасник и зликовац. Овај Турчин затражи од Бранила да му пошље у логор сестру и још неке ствари. То Бранило не учини, него позове Турчина на мегдан и нешто преваром (био му је сасуо пуну торбу „луга“ у очи) а нешто окретношћу погуби Турчина. То јунаштво Бранилово дочује султан и из захвалности што је погубио царског одметника да му доста земље да на њу не плаћа данак и да бира земљу где он хоће. Руђо и Бранило пођу из Мостара да траже подесну земљу за себе. Дођу на Поље Невесињско и затим Гатачко, земља им се допадне али ту не остану („Један је Турчин дао, али ће други узети поље“), него продуже преко Равнога и дођу у долину Врбнице и ту се населе у Магудама, близу данашњега села Плужина. „Овде су брда и планине, спутно је, а заклоњено од свакога; може нам доћи вруће брашно из млина (близу су млини на Врбници), само дрво пред кућу (водом) и жива риба из воде“, говораху они међусобно.

Како су браћа славила исту, славу Св. Јована, њихови се потомци, да би могли долазити о слави једни код других, поделе и Руђини потомци узму за славу Св. Николу, а Бранилови остану при Св. Јовану. Отуда данас сви прави Пивљани, па ма где они били, славе „или Никољдан (6-HII) или Јовањдан (7-I).

У току 16. века пивско се становништво подмладило и умножило прираштајем и досељавањем. Пива је остала у залеђу Турака, који су је прошли и отишли ка границама Дубровника, Млечића и Угарске. Била је мирна, те је становништво несметано радило своје послове и напредовало како у земљорадњи тако и у сточарству, јер је све унаоколо било пусто. Обновили су се стари занати и свакој израђевини било је прође, пошто је све што је народ раније имао било пропало и уништено у ратовима и немирима.

После косовске пропасти и првих навала турских, велики број Рашана и људи са Косова и Метохије напуштали су и своје домове: једни се кретали, у мањем броју, ка северу, Београду и Смедереву, а други у већем, ка. западу. Од ових који су се кретали ка западу неки су после етапнога задржавања у Зети и Далмацији (Аџићи, Љешевићи, Гаговићи) доспели у Пиву и ту се настанили. Староседеоци су били многобројнији, богатији и етнички јачи од досељеника и ове су у се претопили и наметнули им своје обичаје и славу (Аџићи нпр. напуштају своју славу Велику Госпођу и узимају општу, Св. Јована), али и досељеници уносе у домаће становништво своју физичку снагу, покретљивост и искуство.

Изгледа да се мешавином староседелаца са досељеницима нагло почело увећавати пивско становништво, те већ крајем 16. века, на сто година после пропасти Херцеговине, имамо у Пиви становништво које подиже велику цркву и даје богате прилоге цркви. „1573 год. подиже манастир на врелу Синцу Саватије, митрополит херцеговачки, а доцније патријарх пећски, отчаством од Пиве, подријеклом Руђић“. На 14 година доцније пописа се манастир, а године 1626. пописа се препрата у манастиру Пиви трудом кир-Аврамије игумана и војводе Павла Драшковића и трудом Дуке Вуковића.1673. године старац Раде и поп Симеун Дучић са синовима Ивом и Јовом и Андрија Радовић са браћом и Лека Мајсторовић и Секулови синови Марко и Бобовац приложише Баре манастиру. Већ 1711. године помиње се као преписач у манастиру ђакон Василије Пивац. Даље, године 1732. помињу се као сведоци на обнови прилога Бара (напомена 4) манастиру Пиви: кнез Милија Крунић, кнез Вукоман Петровић, Вукоман Вуиновић и кнез Јован Тадић и Вучић Кулић и Петар Кујунџић и Мићан Голианин.

Сачувале су се три тапије на основу којих Манастир Пивски полаже право на. земљу звану Бостани у селу Ораху. Тапије су на турском језику: једна из 16., једна из 18. а једна са почетка 19. века. Све су три преведене, али врло рђаво. Преводио их је неко ко није добро знао српски, а отштампане у Босанској Вили за годину 1895, на стр. 298. Ове су тапије знатне колико ради своје садржине, у којој се помињу места и имена људи, толико ради расветљења ондашњих административних и политичких прилика. Због тога доносим у напомени прве две тапије у целини а трећу у изводу.

Сви су ови наводи доказ да се пивско становништво није гасило нити староседелачко прекидало од Немањићскога доба па до наших дана. Било је прилика да се јако смањило, као оно у времену ратова Херцега Стјепана и његових синова са Турцима, али се затим опет намножавало које прираштајем које досељавањем, те већ у 17. и 18. веку видимо читаве поворке Пивљана како се селе из Пиве и једни иду у Босну ка Гласинцу и Сребрници, а други у северозападни део београдског пашалука, у Подриње. У Пиви данас има староседелаца 61.2.8% (у Жупи 55.30% а у Планини 59.8%) док у околним племенима – Дробњаку, Никшићу, Голији, Рудинама и Гацку – или има нешто мало староседелаца или их нема никако.

Поименични преглед порекла данашњих родова и породица у Пиви

Име породице Слава Данашње место становања у Пиви и са
кoлико куђа
Свега Ко су по пореклу; староседеоци или досељеници
Авдићи муслимани Божуров До у кањону Таре 3 досељеници из Златнога Бора иза Таре
Апрцовићи св. Илија Осојни Орах 13, Миљковац 3 16 досељеници с Чева од Гардашевића
Араповићи муслимани Божуров До 1 досељеници из Азије пре 45 година
Аџићи св. Јован Лисина 20, Плужине 6, Милошевићи 4, Брљево 5, Седлари 10, Горанско 5, Војиновићи 3 54 досељеници из Метохије или са Косова; дошли преко Бањанаматица у Пиви: Лисина
Бабићи св. Стефан Д. Црквица 3 3 старосед. из Бабића
Бајагићи св. Јован Зуква 21, Стубице 2, Г. Црквице 1 24 старосед. мат. Зукве
Бајовићи Чепури) св. Никола Рудинице 2, Безује 6 8 старосед. у Рудиницама и непосредни потомци Баја Пивљанина
Бакрачи св. Јован Горанско са Сињцем 26 26 стар. матица Сињац
Баланџићи св. Јован Плужине 6, Херцегове Стране 7 13 матица Плужине
Батурани св. Трипун Црна Гора 6, Недајно 1, Бабићи 1 8 из Дробњака од Бадњара из Тепаца
Бауцале св. Ђорђије Г. Црквице-Никовићи 4 4 старинци из Пивске Жупе
Бјелаковићи св. Јован Херцегове Стране 4 4 из Гацка од Слијепчевића
Благојевићи св. Ђорђије Буковац 56, Г. Брезна 6, Д. Рудинице 2 64 из Гацка
Блечићи св. Јован Сељани 24 24 староседеоци
Богдановићи св. Јован Пишче 14 14 стар. матица Плужине
Бојати св. Ђорђије Г. Црквице-зас. Бојати 13, Д. Цркв. Оџића Главица 2 15 из Дробњака од Јауковића
Бошњаци св. Лука Безује 10 10 са Заграда из Жупе Никшићке
Бучалине св. Никола Миљковац 1 1 старинац
Варези св. Никола Смријечно 5 5 доселили се на мираз, по свој прилици из Дробњака
Васовићи св. Аранђео Будањ 7, Брљево 13 20 из Бањана из с. Петровић
Верговићи св. Јован Лијећевина-Бријег 1 1 од Делића из Борковића
Веруси св. Лука Мратиње 1 1 од Пријепоља
Војводићи св. Лука Г. Црквице 4 4 Требјешани
Војиновићи св. Јован Војиновићи 12 12 стар. матица Плужине
Вранићи св. Јован Жеично (Д. Цркв.) 3, Поље (Д. Цркв.) 4 7 из Дробњака
Врачари св. Никола Безује 9, Г. Брезна 2 Г. Црквица-Шарићи 4 15 од Гаговића
Вуковићи св. Аранђео Мратиње 15, Пишче 9,Заграђе 3, Папратиште 7, Шћепан Поље 6 40 с Чева из Црне Горе матица Мратиње
Вукосављевићи св. Јован Сељани 8 8 староседеоци
Гаговићи св. Никола Безује 21 21 од Призрена, матица Крушево
Гашићи Гашовићи св. Ђорђије Д. Црквице-Поље 4 Д. Црквице-Поље 11 15 из Дробњака из Тушине од Церовића
Гвоздени св. Никола Заграђе (Д. Цркв.) 2 2 из Дробњака
Гломазићи св. Никола Д. Руднице 12 12 староседеоци
Говедарице св. Никола Смријечно 1, Јасен (зас. Стабна) 1 2 из Гацка
Гогићи св. Ђорђије Г. Руднице 7 7 Дробњаци из Ибарског Колашина
Гојковићи св. Јован Плужине 4 4 староседеоци
Голубовићи св. Никола Присојни Орах 22, Лисина 1 23 староседеоци
Гргуревићи Шћепан дан Равно 4 од Гацкога
Греда св. Арханђео Кулићи 1 1 усташ из Мостара (1875)
Грубачи св. Ђорђије Д. Црквице 7, Лијећевина 11 из Дробњака
Гутовићи св. Никола Г. Рудинице 7 7 староседеоци
Давидовићи Срђев-дан Недајно 3, Ђендове Луке (Бријег) 1 4 дошли на мираз пре 70 год. из преко-Таре
Дакићи св. Јован Црна Гора 31 31 староседеоци од Тијанића из Стабана
Дамљановићи св. Никола Д. Рудинице 5 5 староседеоци
Делићи св. Јован Борковићи 17 17 староседеоци, матица Крушево или Плужине
Добриловићи св. Лука Пишче 8, Горанско 1 9 староседеоци, матица Плужине
Додери св. Ђорђије Равно 15 из Попова, други из Хлога (Херцеговина)
Дондићи св. Ђорђије Војиновићи 7 7 из Попова, матица Плужине
Дубљевићи св. Ђурђиц Дубљевићи 28, Пирни До 2 30 из Дуба-Бјелице у Црној Гори
Дурутовићи св Арханђео Д. Брезна 15 15 из Шипачна, старином с Чева
Ђајићи св. Никола Стабна 1 1 усташ из Херцеговине
Ђаковићи св. Јован Плужине 1 1 староседелац
Ђапићи св. Јован Милошевићи 6 6 из Никшића дошли пре 70 година
Ђачићи св. Никола Рудинице 4 4 род (с Николићима из Г. Рудиница
Ђикановићи св. Никола Г. Рудинице 12, Г. Брезна 3 15 староседеоци у Рудницама
Ђођићи св. Јован Милошевићи 8, Будан, 6 14 из Јасена из Гацка
Ђукићи св. Ђорђије Д. Црквице 3 3 досељени по причању њих самих из Пошћења из Дробњака
Ђурковићи св. Никола Г. Брезна 16 16 из Кула од Прекића
Жарковићи св. Јован Недајно 17 17 староседеоци, по некима преци из Гацка
Живковићи св. Ђорђије Г. Црквице 11, Д Црк. 4, Заграђе 3 18 из Дробњака из Тушине
Жудовићи св. Јован Стубица 6 староседеоци
Зукановићи муслимани Божурев До (Д. Црк.) 7 7 иза Таре
Ивановићи Миољдан Доње Црквице 3, Ликића До 1 4 из Ограђенице иза Таре
Јанковићи св. Никола Црна Гора 5 5 из Дробњака (из Тепаца)
Јаредићи (Мирићи) св. Никола Г. Рудинице 2 2 староседеоци
Јовићевићи св. Јован Бајово Поље 1 1 из Ораха-Пив. Жупа
Јововићи св. Јован Бајово Поље 23, Забрђе 25 48 од Тадића са Смријеч.
Јојићи св. Јован Пишче 6, Заграђе 1 7 стар. матица Плужине
Јокановићи св. Ђорђије Трса 22, Г. Црквица 1 23 из Бањана звали се Којовићи
Јоковићи св. Јован Заграђе 1, Војиновићи 4, Пирни До 2, Г. Брезна 2 9 старином из Бањана
Кандићи (Шужићи) св. Никола Стабна 14 14 староседеоци род Којовића и Пејовића
Карабасили св. Никола Г. Црквице 7 7 од Николића из Рудин.
Кецојевићи св. Јован Пирни До (Боричје) 17 17 старином из Бањана
Кнежевићи св. Ђорђије Г. Црквице 14, Ђендове Луке 1 15 из Дробњака
Кокановићи св. Арханђео Мратиње 1, Г. Цркв. 1 2 старосед.-Мратиње
Копривице св. Никола Недајно 14 14 из Бањана од Коприв.
Костићи св. Трипун Жеично 1 1 староседелац
Костићи св. Илија Смријечно 4 4 досељеници не зна се одакле
Краљачићи св. Ђорђије Трса 2 2 од Јокановића
Крунићи св. Никола Д. Унач 23, Г. Унач 3, Лисина 1 27 староседеоци род са Пејовићима
Кужићи св. Јован Брљево 3 3 старином из Бањана
Кулићи св. Јован Кулићи 9, Д. Цркв. 5 Присојни Орах 4 18 староседеоци матица Присојни Орах
Лечићи св. Арханђео Борковићи 1 1 усташ од Мостара
Ликићи св. Ђорђије Црквице-Ликића До 3 3 из Дробњака од Церовића
Лондровићи св. Јован Борковићи 5 5 старосед. од Радовића матица Крушево
Лубурићи св. Никола Плужине 2, Горанско 1 3 из Рудина у Голији, старином од Вујачића са Грахова
Лучићи св. Јован Горанско са Сињцем 16 16 староседеоци-Сињац
Љешевићи св. Јован Будањ 1, Брљево 10, Горанско 4 15 из Метохије матица Гусић у Жупи
Мазићи св. Јован Недајно 9 9 од Аџића из Лисине
Маловићи св. Јован Плужине 5 5 староседеоци
Мандићи св. Ђорђије Г. Црквице-Никовићи 1 1 старином од Требиња од Ђурића
Маџари св. Јован Плужине 5 5 Досељеници из Босне
Миличићи св. Никола Г. Унач 4 4 од Крунића
Милићи св. Ђорђије Плужине 1 1 из Фоче (1882)
Марковићи св. Јован Горњи Унач 3 3 стар. мат. Плужине
Митрићи св. Ђорђије Мратиње 8, Д. Цркв. 8, Г. Црквице 4 од Огњеновића из Мратиња
Мићановићи св. Јован Пирни До 7, Горанско 10 17 стар. мат. Горанско
Мостићи св. Ђорђије Д. Црквице-Поље 1 1 из Требиња
Мумини св. Ђорђије Црна Гора 11 11 из Дробњака
Недићи св. Јован Брезна 3, Борковићи 23 26 староседеоци; по некима од Копривица
Никовићи св. Лука Г. Цркв. 8, Д. Цркв. 1 9 Требјешани
Николићи св. Никола Г. Рудинице 8 8 староседеоци
Ниношевићи св. Јован Плужине 1 1 староседеоци
Нишићи св. Ђорђије Д. Црквице 2 2 не зна се одакле су; по некима из Дробњака
Огњеновићи св. Ђорђије Мратиње 13, Г. Цркв. 3 16 старосед; по некима старином из Бањана
Огризовићи св. Никола Г. Црквице-Никовићи 1 1 из Невесиња
Оџићи муслимани Д. Црквице-Оџића Главица 3 3 испреко Таре
Пантовићи св. Арханђео Мратиње 1, Д. Цркв. 5 6 старосед. из Мратиња, од Вуковића
Пантовићи св. Никола Безује 6 6 од Врачара из Безуја
Патићи Срђев дан Г. Црквице 2 2 иза Таре (1882)
Пејовићи св. Никола Миљковац 24, Осојни Орах (под презименом Ђукова) 9 33 староседеоци
Пјешчићи Шћепандан Равно 22 22 из Херцеговине
Плошчићи св. Ђорђије Г. Црквине (Кнежевићи) 1 1 од Додера из Гацка
Полексићи св. Јован Дубљевићи 5 5 старином из Бањана
Поповићи св. Ђорђије Д Црквице 20 20 од Скадра
Поповићи св. Никола Г. Црквице 3 3 од Плеваља
Продани св. Јован Стабна 2, Ковачи (зас.) 1 3 досељеници
Радовићи св. Јован Борковићи 20, Бабићи 3 23 стар. род с Делићима
Радовићи св. Јован Мратиње 5, Д. Црквице 15 Милошевићи 1 21 род с Чавићима с Пишча
Радојевићи св. Арханђео Г“Брезна 14 14 с Чева из Црне Горе
Радојичићи св. Јован Стабна 5, Ковачи зас. Стабна 8 13 староседеоци
Ранчевићи М. Госпођа Д. Црквице-Бабићи 2 2 из Озринића-жупа Никшићска
Ристићи св. Никола Миљковац 2 2 из жупе Никшићске
Ровићи св. Ђорђије Д. Црквице-Поље 4 4 од Кнежевића из Г. Црквица
Ружићи св. Ђорђије Милошевићи 6 6 из Гацка, дошли пре 110 год.
Секуловићи св. Јован Сељани 14 14 староседеоци
Симуновићи св. Јован Стубица 21 21 староседеоци
Смајићи (Осмајић) св. Јован Милошевићи 20 20 староседеоци
Сочице св. Јован Плужине 2, Горанско 1 3 стар. мат. Плужине
Сукновићи св. Никола Стабна-засел. Јасен 12 12 староседеоци
Тадићи св. Јован Смријечно 41, Стабна 1 42 староседеоци
Таловићи св. Никола Борковићи 1 1 од Радовића с Борковића
Таушани св. Јован Безује 4 4 од Врачара
Тијанићи св. Јован Стабна 7, Ковачи (зас. Стабна) 10. Стубица 1 18 староседеоци
Тодоровићи св. Арханђео Д. Брезна 9 9 из Шипачна од Никшића
Томчићи св. Јован Црна Гора 15 15 од Аџића из Лисине
Топаловићи св. Јован Плужине 3 3 староседеоци
Трипковићи св. Јован Пишче 9, Орах Присојни 1 10 стар. мат. Плужине
Туфегџићи св. Јован Стабна 10 10 староседеоци
Ћаласани св. Ђорђије Мратиње 20, Г. и Д. Цркв. 5, Брљево 10 35 старином из Сарајева матица Лузатина
Ћоровићи Шћепандан Равно (досељени из Херцеговине) 4 дос. не зва се откуда
Ћурчићи св. Ђорђије Жеично 5 5 по некима су од Продана иа Стабна
Ушћумлићи св. Јован Г. Унач 4, Недајно 2, Д. Цркв.-Бријег 3 9 од Аџића
Чавићи св. Јован Пишче 6 6 старосед. из Плужина
Цицмили св. Ђорђије Столац 25, Пишче 5, Пирни До 2, Г. Цркв. Шарићи 10, Плуж. 2 44 старин. из Б. Котор.
Шабановићи муслимани Д. Цркв.-БожуревДо 1 1 испреко Таре
Шаиновићи муслимани Д. Цркв.-БожуревДо 3 3 од Невесиња
Шарци св. Јован Недајно 10, Стабна заселак Орах Осојни 1 11 од Радојичина из Стабана
Шашовићи св. Јован Војиновићи 6 6 од Војиновића
Шимуни св. Арханђео Мратиње 5, Брљево 3 8 од Вуковића из Мрат.
Шипчићи св. Игњатије Црна Гора 21, Пирни До 3 24 старином из Кнеж. Дола у Рудинама
Шкиљевићи св. Јован Пирни До 2 2 из Бањана од Пејовића
Шумићи св, Никола Стабна-засел., Јасен 5 5 староседеоци
Шућури св. Никола Г. Рудинице 3 3 досељени [89]

После староседелаца у Пиви има највише Дробњака, 6,29%. Они су сви у селима на Планини (највише их је у Горњим и Доњим Црквицама), а доселили су се већином око средине 19. века, само неки у новије доба.

После Дробњака долазе по броју Гачани, са 5,68%, па онда досељеници из Старе Црне Горе, са 5,28%.

Има пет породица са 12 кућа за које се зна да су досељеници, али се „не зна одакле су“.

Оне су без сумње своју кућу и огњиште напустиле због каквог кажњивога дела, па да не би нова средина сазнала ко су и шта су, оне су криле у почетку своје порекло, а доцније се то и заборавило, те њихови потомци заиста и не знају откуда су им стари дошли.

Пада у очи да у Пиви има много презимена, иако у њој има доста староседелаца. Тако није у осталим племенима. Свакако је тако у Пиви зато што су Пивом Турци дуго управљали и што је у њој било доста чифчија, те је турски начин прављења презимена, да се деца презивају по оцу, преовладао и потиснуо стара презимена.

Пивљани изван Пиве

Она херцеговачка изрека „Херцеговина цио свијет насели а себе не расели“ може се лепо применити и на Пиву. Пива је мала, њена су прва насеља малобројна, али Пивљана има по свима српским крајевима.

Исељавање из Пиве почело је рано. Већ крајем 17. века имамо Пивљана у Боки Которској као виђених породица. То се исељавање наставља кроза сва времена и траје до најновијег доба.

Према предању и подацима могло би се рећи да су била три главна периода у исељавању Пивљана: један у другој половини 15. века, у времену пропадања српских државица; други у првој половини 18. века, у времену устанака. и сеоба под патријархом Арсенијем 4. Шакабентом; и трећи крајем 18. и почетком 19. века, у доба Кочине крајине и устанака за ослобођење. Исељавање је у првом периоду било управљено ка Боки Которској, Далмацији и ка северозападу; у другоме ка Босни и Подрињу, односно Славонији, а у трећем ка Староме Влаху, одакле су се неки исељеници етапно спуштали у Подриње, у Ваљевску Подгорину и у Шумадију. Тако има данас Пивљана у Боки, у Херцеговини, у Босни, у области старе Рашке и у северној Србији. Сви они знају да су пореклом из Пиве, а неки знају кад су се иселили и од кога су рода.

Према подацима у досадашњим књигама Академијине публикације „Насеља и порекло становништва“ има Пивљана изван Пиве у овим пределима:

1) У Дробњаку су Пивљани:

Божовићи, Голубовићи и Пицурићи у Дубровску. Они су од Ушћумлића и доселили су се око средине прошлога века на земљу дробњачку као чифчије. А Ракетићи на Добријем Селима и Вуковићи на Боровцу ранији су досељеници из Пиве.

Сви славе Св. Јована (7-I).

2) У Полимљу и Потарју су Пивљани:

Бајиловићи  у Врановини, славе Св. Јована, Василијевићи у Орљу, славе Св. Ђорђија, Пивљани у Крћу, славе Св. Архангела, Пијевци у Голешу и Славотићу – славе Св. Јована, Пијуци у Кричку, муслимани, Пузи (Рви, Власоње, у Ђурашићима, Тооцима, Барицама, Бабинама, Џурову и Избичњу – славе Св. Николу, Станојевићи у Црнузи, Тешовићи у Ограђеници, славе Св. Ђорђија, Шалипури у Голеши, Тооцима и Мажићима, има их у Србији, славе Св. Јована.

3) У Вишеградском Старом Влаху Пивљани су:

Сташевићи и Тотићи у Пријеворцу и Јовановићи у Зубачу, сви славе Св. Јована. Ове су три породице истога рода, а род су са Јелисавчићима у Биоски у Ужичком округу. Сви су од Бајагића из Пиве. Крунићи у Штрбачкој Ријеци од Крунића из Пиве, ту досељени пре 150 година; славе Св. Јована. У Сребрничком срезу има Крунића под именом Томића и Миличића. Прво су се отселили из Пиве у Пећ па онда у Сребрницу.

4) У Ужицу су Пивљани:

Љешевићи досељени шездесетих година прошлога века; и Цицварићи у селу Никојевићима од Гаговића с Безуја.

5) У Ваљевској Колубари и Подгорини Пивљани су:

Пимићи (њихов су род: Панићи, Бранковићи, Антонијевићи, Станковићи, Адамовићи) у селу Дупљају, сви славе св. Јована. Терзићи у с. Кланици, славе св. Јована (с њима су род Мијатовићи, Мосоровићи и Ристићи). Дудићи (род са Џодићима) у Клинцима, славе св. Ђорђија. Тодоровићи у Кључу и Ђуричићи у Рајковићу, досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија. Пиваљевићи и Танасијевићи у Кључу, досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија. Перишићи у Сушици (Колубара), досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија. Вујичићи и Алимпићи у Туђину досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија.

6) У Сарајевском Пољу Пивљани су:

Јошиловићи у Долцу, досељени пре 135 година, звали, се у Пиви Пијуци – славе св. Арханђела. Васићи у Лукавицама, у Крупцу, у Старој Гори, у Кијеву, у Пољанама од Аџића су – славе св. Јована. Анићи у Неџарићима: од Васовића. Радојевићи у Лужанима од Радојевића; досељени пре 80 година – славе св. Николу. Шоје у Осијеку, од Бајовића – славе св. Николу. Чепици у Осијеку од Апрца – славе св. Илију. Мићићи у Рељеву, од Бошковића – славе св. Николу. Моћевићи у Слатини, од Аџића – славе св. Јована). Јевтановићи у Сарајеву – св. Саву.

7) У Горњем Драгачеву – Србија – Пивљани су:

Микановићи и Мишевићи досељени пре 140 година – славе Игњатијев-дан).

8 ) У Херцеговини Пивљани су: Старовићи, Слијепчевићи, Поповићи и Давидовићи у Самобору – славе св. Саву.

9)У Лепеници (Шумадија): Гојковићи у Белошевцу, славе св. Јована,.

10) У Ваљевској Тамнави: Кованџићи у Јабучју, досељени, у првој половини 18. века – славе св. Ђурђиц. Крсмановићи у Забрежју, досељени у првој половини 18. века; славе св. Јована Кузмановићи у Букору, досељени првој половини 18. века, славе св. Јована. Марићи у Љутицама, досељени у првој половини 18. века, славе св. Николу. Поповићи у Паљусима, досељени у другој половини 18. века, славе св. Ђорђија. Симонићи у Радљеву (зову се и Ивковићи) досељени у првој половини 18. века, славе св. Јована.

11) У Боки Которској Пивљани су:

Пивљани у Подима, ту се помињу 1693 године; славе св. Ђорђија. Милутиновићи у Крушевицама – ту се помињу 1693. године – славе св. Николу.

12) У Рађевини Пивљани су:

Живковићи, Обрадовићи, Бранковићи, Тадићи, Пурићи, Тамићи, Ђукановићи, Матићи, Пурковићи, Васиљевићи, Ћирковићи, Марковићи, Степановићи, Недељковићи, Ђурићи, Ћирићи, сви у Костајнику, досељени у почетку 18. века; славе св. Архангела.

Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи, Петровићи, Мишковићи, Ковачевићи, Вујићи, Марковићи, Благојевићи, Ђурићи, Мићићи, Тадићи, Јакшићи, Грујичићи, Симићи, Пантићи, Мијатовићи, Пешићи, Јокићи, Грбићи, Ђукићи, Бојићи, Деспићи, Гајићи, Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи – сви у Церову, доселили се у 17. веку, славе св. Ђурђија.

Дивљаковићи у Кржави, доселили се у првој половини 18. века, славе св. Архангела.

13) У Јадру Пивљани су:

Антонићи, Никићи, Илићи, Јовановићи и Богдановићи у Зајачи, доселили се почетком 18. века, слава им је св. Ђурђиц. Матићи, Томићи, Восиљевићи и Јовићи у Зајачи, досељени у првој половини 18. века, славе св. Јована. Пантићи, Ђунићи, Ковачевићи и Антонићи у Пасковцу, досељени у првој половини 18. века, слава им је св. Ђурђиц. Ћор-Илићи у Плочи, доселили се у првој половини 18. века, славе Срђев-дан. Јеринићи (старо презиме Кујунџићи) у Клупцима, досељени у првој половини 18. века, славе св. Николу. Драгићевићи и Добриловићи у Тршићу, досељени у другој половини 18. века, славе св. Јована: Игњатовићи у Коренити, досељени у другој половини 18. века, славе св. Ђурђиц. Лазићи, Гајићи, Стевановићи, Матићи и Петровићи – сви у Помијачи, доселили се у првој половини 19. века – славе св. Јована.

14) У Гружи Пивљани су:

Тијанићи у Гледићима, досељени из Колашина у време Карађорђа, славе св. Петку. Марковићи у Љуљацима, доселили се у првој половини 18. века, славе св. Јована, од потомака Баја Пивљанина. Павловићи, Петронијевићи, Мијатовићи у Љуљацима род с Марковићима, доселили се пре Карађорђа, славе св. Јована. Марковићи (Пантелићи, Филиповићи, Драговићи и Алексићи) у Љуљанима, досељени пре Карађорђа, славе св. Јована. Милићи, Красојевићи, Радошевићи и Сарићи, род с Марковићима;, у Љуљацима, славе св. Јована. Бачаревићи у Радмиловићу, доселили се пре Карађорђа, славе св. Јована,  Мрљеши (Павићевићи, Синђићи) у Топоници, славе св. Јована (24-VI). Мићићи (род Марковићима у Љуљацима) у Опланићима, дошли после Карађорђа из Чајетине, славе св. Јована).

Без сумње има осим ових изређаних породица још доста Пивљана у нашим крајевима. Надати се, кад изађе ова књига, да ће се многи јавити да су Пивљани и да ће се ова глава исправити и допунити.

Услед непрестанога сељакања и услед турске управе многе су наше породице изгубиле своје старо презиме, а многе су презиме често мењале. Због тога често налазимо код нас да цело једно село слави исту славу и да су му све породице једног порекла, а међутим имају по десет, па и више, родова са разним презименима. Добро би било да се просто законом забрани да се презимена мењају.

Овако широко распрострањење Пивљана изван матице у Пиви: по суседним пределима Херцеговине и Црне Горе са Боком Которском, по Потарју, Полимљу, Вишеградском Старом Влаху и осталој старој Рашкој, по Гружи, Лепеници и осталој Шумадији, по Рађевини, Јадру и осталом Подрињу, по Драгачеву, Ужичком крају, Ваљевској Подгорини, Колубари, Тамнави са другим крајевима Србије, Сарајевском Пољу и осталој Босни, – одакле су исељени Пивљани одржавали везе са својом матицом у Пиви, – допринело је извесној нарочито истакнутој историској улози ове (планинске области у старој Херцеговини. То је не само одржавање националне везе између Пиве, са архимандритом Пивског Манастира Арсенијем Гаговићем на челу, и устаника у Србији, са Карађорђем на челу (види даље стр. 491-492). Већ је то такође и предлог Пивског архимандрита Арсенија Гаговића, поднесен лично у Петрограду 21 новембра / 13 децембра 1803. године, дакле уочи Устанка у Србији, о. оснивању Словенско-српске државе под заштитом Русије.

 ИЗВОР:  “ПИВА И ПИВЉАНИ“, аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31)

 

 


Коментари (41)

  • velimir karović

    Molio bih da u daljem pisanju,ili dodate u postojeći tekst i informaciju o prezimenu Karović,koji žive na području završi Čelebići kod Foče i u Pljevljima.Naime,Karovići i Bajilovići iz Vranovine su ista familija,a potiču od Nedića iz sela Borkovići.Karovići i Bajilovići slave slavu Svetog Jovana(zimski Jovanjdan).Ova prezimena su nastala dva nadimka braće:BAILO I KARE,koji su zbog strahe od turske osvete prebegli u Vranovinu i odatle se Kare preselio u Čelebiće.Karovića ima i u okolini Kraljeva i Čačka.Za njihovo poreklo ja nemam informacija.

    Одговори
  • D

    Najbolji izvor za poreklo pivljanskih porodica vam je knjiga od dr Obrena Blagojevića – Piva, probajte da nabavite, ona je mnogo obimnija i detaljnija

    Одговори
  • nikola gajic

    molio bih vas nesto o gajicima iz opravdica opstina bratunac republika srpska.unapred hvala

    Одговори
  • Ranko Lopatic

    Cudno je da znate da su Soje porijeklom od Bajovica a da neznate da su takdje Lopatici na podrucju Pala Sokolca Mokrog Jelovaca Podromanije Ravne Romanije i jos drugih mesta bili Bajovici.Molimo vas da na dalje ako budete nesto pisali to uzmete u obzir. r.lopatic@hotmail.com srdacan pozdrav Ranko Lopatic ch

    Одговори
  • jovanja

    porodica REBICI postoji u Milosevicima i na Ravnom

    Одговори
  • jovanja

    Da, porodica Rebić odavno postoji u Pivi, a slava im je sv. Đorđe – Pozdrav!

    Одговори
    • rebic dragana

      Ja sam rebic dragana i bas me zanima odakle je nasa porodica.deda mi je davno umro i znam da je roden u gacku ( odnosno jasenik selo) i da tamo imamo rebice koji zive.onda solunci su bili otisli u viroviticu (gradinu) u okolini zagreba za vreme prvog svetskog rata i morali su da beze za vreme drugog svetskog rata .tu sam izgubila dva strica medu partizanima a moj otac je bio beba.ako sam ja dobro razumela oni su isto pivljani ali ih nisam videla na listi.tacno je da je slava sv dorde i da su bili uceni i borci .deda je bio jako ucen covek i imao je streljacko drustvo .poznavao je proizvodnju vina i odgajanje konja .ratovi su ga doveli u beograd da skoluje decu ( tri cerke i jednog ostalog sina).ako neko nesto zna neka mi pise
      hvala

      Одговори
      • Jovana

        Dragana, pozdrav za tebe! Vaša porodica kao i moja je iz Jasenika kod Gacka. I moje su iselili ratovi, morali su da beže. Rebići su iz Jasenika i zbog više sile otišli su raznim krajevima, Crnoj Gori, Bosni, Hrvatskoj, Srbiji. Slava im je Đurđev dan. Jasenik pripada Hercegovini. Ima tamo još rebića koji žive u Jasenik. Pozdrav Dragana, mi smo rod!

        Одговори
  • Bjelakovic Milorad

    Interesuje me poreklo porodice Bjelakovic iz sela Vidrica kod Sokolca slavimo slavu sveti Stefan. Od pokojnog oca slusao sam pricu da vodimo poreklo iz Crne Gore. Pricao je da mi se cukun deda zvao Stjepan Bjelakovic, da su on i njegova braca doselili sredinom 19.veka na Glasinacko polje pod Romanijom. Hteo bi od vas da saznam ako je moguce nesto vise o poreklu mojih predaka

    Одговори
  • Небојша

    Бјелаковићи су на Гласинцу променили славу. Славили су раније Св. Луку, а сада Св. Стевана. Пореклом су из Херцеговине.

    Презиме Бјелак се иначе помиње у Паштровићима, док се презиме Бјелаковић у Херцеговини искључиво веже за област Пиве.

    Пореклом су од чувеног братства Слијепчевића. Огранци овог братства углавном славе Св. Саву.

    Видимо да Бјалаковићи из Пиве славе Св. Јована, а ови у околини Романије Св. Стевана. Логично да је често долазило до промене славе.

    Слијепчевићи су иначе из околине Гацка (Самобор), а даљим пореклом су из Дробњака. Део су братства Косовчића. О њима можете прочитати и овде на сајту.

    Веома поштовано и часно братство је у питању. Дало је српском народу пуно свештеника и војсковођа.

    Одговори
  • Miljan

    Molim ako neko zna nešto o poreklu prezimena Špica ima nas u Prijepolju,Priboju itd mislim da smo naselili polimlje negde iz Plava.Ako neko nešto zna nek napiše

    Одговори
  • Obrad Babic

    Molim da se ubuduce ukoliko neko bude obradjivao PIVU i PIVLJANE sa osvrtom na rasejanje, obradi podrucije Gornje Jablanice koje je naseljeno PIVLJANIMA krajem 19 i pocetkom 20 veka. Skoro da nema porodice iz Pive da je nema u ovom delu Srbije. Ovde se cuvaju obicaji govor i tradicija iz nase PIVE.

    Одговори
  • administrator

    Тодор:
    MOLIM AKO MOZE NEKO DA MI KAZE NESTO VISE O PORODICI KLAČAR (Pale ili Boljanići kod Pljevalja)

    Одговори
  • Popovic Marko

    Interesantno je, da obradjujuci porijeklo porodica iz Pive kod sheme Popovici (moje porodice SLAVA SV, NIKOLA) svaki autor pominje nase navodno porijeklo od jednog bratstva koje ne postoji. Tu navedu nas nadimak koji je opste poznato – pogrdni. ali nije tako ruzan kao neki drugi u Pivi. Slucajem, znam ih mnogo za svaku porodicu i nemam nista protiv da ih neka publikacija obradi. A ja cu to veselo docekati jer se ne ljutim i obozavam humor. ali zasto jedino nama izmisljate porijeklo. ja to odavno znam. vajni Svetozar Tomic dosao je u Planinu Pivsku i odsjeo kod jednog domacina. tu je jeo, pio i spavao. od njega je uzeo podatke a posto se taj Planinstak oko zemlje sudio 10 god sa mojim Popovicima on iz pakosti podrugljivo isprica sve najgore. Parnicu smo dobili ali supljoglavi pisac bez provjere provrze uvredu a od njega ostali koji su pisali demografske podatke o Pivljanima. mi smo inace od Koprivica izBanjana, koji su prvo preselili u Pivu pa onda u selo Kakmuze kod Pljevalja. Znamo svakog pretka a o nasem dolasku u Pljevlja pisao je Tanasije Pejatovic.

    Одговори
  • славко

    Дали знате поријекло презиме врањеш

    Одговори
  • Đorđo

    Ko god je po muškoj liniji iz Pive a uradio bi dnk test muške loze neka mi se javi na mail: djordjedelic_8@hotmail.com , o mom trošku ću mu naručiti pribor za testiranje na njegovu adresu

    Одговори
  • vitez

    Živkovići jesu iz Tušine-Drobnjaka, neki Pivljanin je od turaka otkupio muško dete koje su poveli u janičare, i dao mu ime Živko zatim ga oženio devojkom mirađžikom koja se zvala Jerina, te su po Živku, Živkovići a selo po Jerini Jerinići. Od Živkovića su Gašovići, Likići i Milanovići koji žive kod Tjentišta -Foča. Znači od braće Gaše, Like i Milana.

    Одговори
  • Ћурчић Драгиша

    Молио бих за било какву информацију о Ћурчићима из Пиве. Захваљујем.

    Одговори
  • barac milka

    Molila bi Vas ako znate bilo sta o poreklu prezimena Barac iz Boana da mi napisete. Hvala

    Одговори
  • barac milka

    Molim Va napisite mi sta znate o poreklu prezimena BARAC sa Boana a ima ih u Pljevljima slave slavu Sv. Sava. Postoji prica da poticu od Vukotica i bezeci od Turaka naisli su na Boan gde zive Barci pa je i taj jedan Vukotic promeni prezime u Barac

    Одговори
  • Ješo

    Porijeklom sam po muškoj liniji od Kulića iz Pive, a po ženskoj od Vasojevića.
    Mene zanima porijeklo prezimena Kulić. Hvala unaprijed.

    Одговори
  • Aleksandar

    Kostići koji se ovde pominju i koji slave sv. Trifuna (Tripuna) su moguće i moji preci. Moji su se doselili u Gružu početkom 19. veka, ranije su se prezivali Kostići, takođe slavimo sv. Trifuna. Ukoliko neko poznaje ljude iz Pive koji slave danas sv. Trifuna, voleo bih da me kontaktira na mejl a.obrenovic@sportske.net.
    Interesantno mi je to što ovde stari Kostići slave Tripuna, a u knjizi Obrena Blagojevića piše da slave Ilindan. Kako to objašnjavate?

    Одговори
  • Alija

    Tražim poreklosti familije Pejovica iz Miljkovca. Na ovom sajtu piše da su Pejovici od Vojvode Durjana ali nemogu naći nigde drugo dokaz za to. Jesu li svi Pejovici od istog porekla? Hvala.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ПИВЉАНИН (НИКОЛИЋ) БАЈО, хајдучки харамбаша. (По предаји из Рудинаца, у Пиви — 1685, Вртијељка). Спомиње се у актима први пут 1669, као човјек, коме млетачка власт, ради ратничких заслуга и као поглавици хајдука, који чувају которски крај даје новчану награду. 1670. одредили су Млечани за становање хајдука град Рисан, са неколико села, али су их наскоро, по захтјеву Порте, раселили одатле и превезли у Истру. У Истри су хајдуци били веома незадовољни, бунили су се и бјежали, тако, да их је република, на П. личну молбу, 1674. преселила у Задар. Ту је живио и П. до бечког рата. Када су почеле нове борбе с Турцима, он је (4/11. 1683) умакао из Задра и повео чету са Илијом Јанковићем. Од 1684. поново је био у млетачкој служби, у Боки. 0 његовом четовању има велики број народних пјесама и предаја. Погинуо је око 7/5. 1685. у кланцу на Вртијељци, бранећи узалуд Турцима продирање према Цетињу.
    Литература: Ј. Томић, Последње две године живота и рада харамбаше Баја Николића Пивљанина (1909).
    В. Ћ.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, III КЊИГА , Н—Р, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ПИВА

    Племе у црногорској Херцеговини. Захваћа знатан простор између планина: Војника, Голије, Маглића, Дурмитора, па до Шћепан-Поља и ријеке Таре. Кроз племе протиче Пива дубоком кањонском долином. Она дијели племе на два дијела: источни дио племенског подручја, лијево од ријеке Пиве, назива се Жупа, а западни, од Пиве до Таре, Пивска Планина. П. броји око 1.600 домова. Сједиште племена је село Горанско, у Жупи Пивској. Близу њега је манастир пивски, храм Успенија, који је 1573. подигло братство Гаговићи уз помоћ племеника. У Жупи је блажа клима а у Планини Пивској и планинама око Жупе напада велик снијег, који чини да је П. за вријеме зиме изолирана и без саобраћаја. Пивљани имају добре и простране пашњаке, те се углавном баве сточарством. Производе извозе, а потребне намирнице набављају у околним градовима Никшићу, Фочи и Гацку. Пивске планине су богате листопадним (бјелогоричним) шумама и четинарима.
    П. се врло давно формирала као племе. У Дукљаниновој кроници спомиње се П. као жупа у старој области Подгорју. Осим врло мало старосједилаца, који живе највећим дијелом у Црквицама, и нешто досељеника са разних страна, највише из племена Бањана, већину становништва у П. чине потомци двојице браће Руђа и Бранила. Први славе Никољдан, а други Јовандан.
    Пивљани су добри јунаци. У турско доба су сачували своју племенску аутономију. Дали су многе чувене јунаке и харамбаше, као што су били, од старијих, Бајо Пивљанин, а од каснијих Шундо Бајагић, Шћепан Љешевић, Окица Вуковић, Ђеросим Бајагић, Шћепан Ћаласан и др. У племену је војводско звање прелазило са породице Драгићевића на Јоковиће, а с ових на Љешевиће. Посљедњи пивски војвода био је Лазар Сочица (од 1875). У првој половини 17. вијека населило се нешто муслиманских кућа у П. највише у селу Унчу. Њих је одатле растјерао Бајо Пивљанин. Муслимана и сада има неколико кућа у селу Црквицама. Ту их је било некад до сто домова, али их је сатрла куга у почетку прошлог вијека. У П. је јака предаја о Херцегу Стјепану. У сјеверном Врху П. је његов град Соко. На више мјеста по племену има црквица и старих великих гробља, као под градом Соколом и на Рудиницама.
    Пивљани су се много расељивали, највише у другој половини 17. и првој половини 18. вијека. Има их много по Босни и Србији. П. Шобајић.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, III КЊИГА , Н—Р, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

    Одговори
  • Velimir

    Ja sam Vuksanovic . oko 1830 doselio se iz brezne kod Nikšića đed joksim sa sinom mitrom na Glasinac Sokolac , slava Đurđevdan .rekli su mi da su neki Vuksanovici ostali u brezni .danas u brezni nema tog prezimena.možda je tada bilo staro prezime.u sipačno blizu brezne bilo je vuksanovića.molim pomoć . Hvala. hvala

    Одговори
  • Драган

    Ваљевској Колубари и Подгорини Пивљани су:

    Пимићи (њихов су род: Панићи, Бранковићи, Антонијевићи, Станковићи, Адамовићи) у селу Дупљају, сви славе св. Јована. Терзићи у с. Кланици, славе св. Јована (с њима су род Мијатовићи, Мосоровићи и Ристићи). Дудићи (род са Џодићима) у Клинцима, славе св. Ђорђија. Тодоровићи у Кључу и Ђуричићи у Рајковићу, досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија. Пиваљевићи и Танасијевићи у Кључу, досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија. Перишићи у Сушици (Колубара), досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија. Вујичићи и Алимпићи у Туђину досељени у првој половини 18. века – славе св. Ђорђија.

    +++++++++++++++++++++++
    У овом тексту се помињу Дудићи у Клинцима. Они су дошли у Клинце из села Доње Лесковице из породице Јаковљевић(засеок Џолићи) славе Св. Георгија.
    Иначе у Доњим Лесковицама Породице Јаковљевићи( Џолићи), Трипковићи ,Ђурђевићи и
    Максимовићи груписане су у једном делу села и познате су под општим именом ПИВЉАНИ!

    Одговори
  • RANKO LOPATIC

    INTERESUJE ME DA LI NEKO NETO MOZE DA KAZE O NAMA LOPATICIMA NASI STARI POUZDANO SU ZNALI DA SMO JEDAN ROD SA SOJAMA U OKOLINI SARAJEVA AU VASEM TEKSTU STOJI DA SU SOJE OD BAJOVICA IZ RUDENICA ODNOSNO BEZIJA SVI SLAVIMO SV NIKOLU AKO NEKO NESTO ZNA O TOME NEKA MI POSALJE NA r.lopatic@hotmail.com HVALA UNAPRIJED.

    Одговори
  • Aleksandar

    Pivljani u Polimlju i Potarju su Stanojevići to je tačno zapisano samo što slave sv. Jovana, to je moje poreklo…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top