Порекло презимена Раонић

8. марта 2012.

коментара: 4

НАЈПОЗНАТИЈИ РАОНИЋ: Милош Раонић, тенисер. Његов отац Душан је предавао на ЕТФ пре него што су отишли за Канаду. Мајка Весна је дип. инжењер машинства. Милош има сестру Јелену и брата Момира. И деда и баба су били академски образовани и радили као професори.

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

РАОНИЋИ

Раонићи су огранак Србљановића и воде поријекло од Раоне Србљановића, по коме су и добили презиме Раонића. Предање казује да су била три брата: Тома, Сава и Раона Србљановић. Од Томе су Томићи, од Саве – Савићи (Струњаши) и од Раоне Раонићи. Живјели су на Слатини, гдје су оставили трага у топониму „Раонића крај“ и вјероватно је припадао њима, јер је то некада била дробњачка територија. У 19. вијеку су се иселили у Затарје и Србију.

___________

РАОНИЋИ

(у Врелима и Жабљаку)

Раонићи су огранак Вукадиновића, који потичу од Доброја. Род су с Раосављевићима и Дедеићима, од којих су и друга братства која су набројана у дијелу о Дедеићима.

Породица Вукадиновић је живјела у селу Прошћењу, у околини Мојковца, и била је имућна и бројна. Од овог братства био је познат Радоња, а по некима из њиховог братства и Његован.

Једном приликом Турци покушају да оскрнаве манастир у Добриловини. Вукадиновићи се ставе у заштиту, Турке поубијају, а њихове лешеве склоне. За ово се брзо дозна и Турци се освете разоривши Прошћење, а Вукадиновиће готово све побију. Тада погине Радоња, син Његована Вукадиновића, а остану његови малољетни синови Марко и Маринко. Њихова мајка се као млада удовица, којој је било име Роса, преуда за Мила Раонића из Прошћења и са собом поведе своје малољетне синове Марка и Маринка, који се по очуху Милу Раонићу прозваше Раонићи. Данашњи Раонићи у Врелима казују да су Марко и Маринко имали и трећег брата, који је остао у својој ујчевини приликом преудаје мајке Росе, као и да је задржао презиме Вукадиновић и да су од њега Вукадиновићи у Гојаковићима код Мојковца.

Кад Маринко убије неког Турчина, браћа ускоче у Шаранце и населе се у селу Врелима, гдје и данас живе њихови потомци.

Маринко је имао сина Радуна, а овај Новицу и Ђорђија. Од Марка су били Петко, Тимо, Лазар-Лазо и Јован; Петко је имао Симеуна, Митра и Тома; Томо Живка; Лазо Петра, Димитрија, Окицу и Јовицу, а Јован није имао мушких потомака.

Ово братство је дало доста истакнутих људи и врсних интелектуалаца на разним дужностима. У НОР-у су дали велики допринос својим активним учешћем у јединицама НОВ-а као борци и старјешине.

Радосав Димитријев, искусни ратник, од првих устаничких дана опредјељује се са својом породицом за НОП. Налазио се на одговорним дужностима све вријеме рата; био је и командант мјеста на Његовуђи, а касније у безбједности. Његов син Војислав, млади борац Језеро-шаранског батаљона гине у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године, а кћерка Викторија-Вита, удата Перуничић, била је у НОР-у од првих устаничких дана; од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде налазила се у њеним редовима, а касније је у Деветој црногорској бригади била замјеник комесара чете и бригадне болнице; носилац је Партизанске споменице 1941. године. Лазар, Радосављев син, налази се као познати и признати правник на одговорним дужностима у области правосуђа у Републици и Федерацији.

И Јованова породица се опредијелила за НОП. Велимир Јованов је био припадник НОП-а од 1941. године. Прво се налазио у Дурмиторском одреду, а касније је био у Четвртој црногорској бригади од њеног формирања у којој је био командир чете и командант артиљеријског дивизиона. Он је и рањаван. Носилац је Партизанске споменице 1941. Његов брат Благота је такође био припадник НОП-а од 1941. године; погинуо је на Грабу код Бијелог Поља 2. маја 1944. године као борац Четврте црногорске пролетерске бригаде. Лука, њихов брат, био је активиста у НОП-у, а радио је у народној власти и у позадинским органима.

Илија Новичин је припадник НОП-а од првих ратних дана; погинуо је у Добром Долу јуна 1942. године као припадник јединица НОВ-а, које су се повлачиле за Босну.

Љубисав Вукосављев, дугогодишњи просвјетни радник и директор школе, био је активан у друштвено-политичким организацијама среза и оппггине, добар познавалац историје племена Шаранаца; нестао је релативно млад 1986. године у јеку највећих стваралачких могућности.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поеијекло, 1997. (страна ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

 

 

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Дамјан

    Добро, ово је о Вукадиновићима (Раонићима) а о Миловим (по коме су Вукадиновићи узели презиме) потомцима?
    Игром случаја мени су с мајчине стране Раонићи не од Вукадиновића.
    Населили су се у Топличком крају почетком 19 века.
    Како сам ја схватио ишло је овако :
    Подно Жабљака била три брата, Жарко или Зоран (нисам 100% сигуран, остао у ЦГ), Вучко (Баја отишао за Србију- топлички округ) и трећем не знам име (отишао за САД).
    -Вучко се доселио на Радан планину у село Доњи Богојевац, имао је два сина: Никола и Илија; Никола је имао Милована и Милорада(Опет нисам сигуран 100% за име) а Илија : Милету, Радомира и Радосава.
    За Николине нисам даље сигуран а за Илијине је ишло од прилике овако:
    Милета није имао деце,служио је у гарди краља Петра, трагично настрадао још као младић. Радомирови: Драган(преминуо +); Љубо(п +), Милија (82 године) а Радосављеви: Илија(п +) ; Милош (око 80 год.) и Милан (81-82 год)
    Не замерите ако сам негде око имена и година погрешио и што од жена нисам ни једну навео, иначе ови Раонићи славе Св. Николу.
    Ако неко има да дода или ме исправи… слободно.

  2. Dejan Kocić

    Poreklo prezimena Kocić. Mnogo priča, malo dokaza… Prezime se javlja u gotovo celoj Južnoj Srbiji i na Kosovu…

  3. J. Raonić

    Raonića ima i u Užicu (Vrela i Zabučje). Poreklom su iz Crne Gore i slave Đurđevdan.