Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
РАОНИЋИ
Раонићи су огранак Србљановића и воде поријекло од Раоне Србљановића, по коме су и добили презиме Раонића. Предање казује да су била три брата: Тома, Сава и Раона Србљановић. Од Томе су Томићи, од Саве – Савићи (Струњаши) и од Раоне Раонићи. Живјели су на Слатини, гдје су оставили трага у топониму „Раонића крај“ и вјероватно је припадао њима, јер је то некада била дробњачка територија. У 19. вијеку су се иселили у Затарје и Србију.
___________
РАОНИЋИ
(у Врелима и Жабљаку)
Раонићи су огранак Вукадиновића, који потичу од Доброја. Род су с Раосављевићима и Дедеићима, од којих су и друга братства која су набројана у дијелу о Дедеићима.
Породица Вукадиновић је живјела у селу Прошћењу, у околини Мојковца, и била је имућна и бројна. Од овог братства био је познат Радоња, а по некима из њиховог братства и Његован.
Једном приликом Турци покушају да оскрнаве манастир у Добриловини. Вукадиновићи се ставе у заштиту, Турке поубијају, а њихове лешеве склоне. За ово се брзо дозна и Турци се освете разоривши Прошћење, а Вукадиновиће готово све побију. Тада погине Радоња, син Његована Вукадиновића, а остану његови малољетни синови Марко и Маринко. Њихова мајка се као млада удовица, којој је било име Роса, преуда за Мила Раонића из Прошћења и са собом поведе своје малољетне синове Марка и Маринка, који се по очуху Милу Раонићу прозваше Раонићи. Данашњи Раонићи у Врелима казују да су Марко и Маринко имали и трећег брата, који је остао у својој ујчевини приликом преудаје мајке Росе, као и да је задржао презиме Вукадиновић и да су од њега Вукадиновићи у Гојаковићима код Мојковца.
Кад Маринко убије неког Турчина, браћа ускоче у Шаранце и населе се у селу Врелима, гдје и данас живе њихови потомци.
Маринко је имао сина Радуна, а овај Новицу и Ђорђија. Од Марка су били Петко, Тимо, Лазар-Лазо и Јован; Петко је имао Симеуна, Митра и Тома; Томо Живка; Лазо Петра, Димитрија, Окицу и Јовицу, а Јован није имао мушких потомака.
Ово братство је дало доста истакнутих људи и врсних интелектуалаца на разним дужностима. У НОР-у су дали велики допринос својим активним учешћем у јединицама НОВ-а као борци и старјешине.
Радосав Димитријев, искусни ратник, од првих устаничких дана опредјељује се са својом породицом за НОП. Налазио се на одговорним дужностима све вријеме рата; био је и командант мјеста на Његовуђи, а касније у безбједности. Његов син Војислав, млади борац Језеро-шаранског батаљона гине у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године, а кћерка Викторија-Вита, удата Перуничић, била је у НОР-у од првих устаничких дана; од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде налазила се у њеним редовима, а касније је у Деветој црногорској бригади била замјеник комесара чете и бригадне болнице; носилац је Партизанске споменице 1941. године. Лазар, Радосављев син, налази се као познати и признати правник на одговорним дужностима у области правосуђа у Републици и Федерацији.
И Јованова породица се опредијелила за НОП. Велимир Јованов је био припадник НОП-а од 1941. године. Прво се налазио у Дурмиторском одреду, а касније је био у Четвртој црногорској бригади од њеног формирања у којој је био командир чете и командант артиљеријског дивизиона. Он је и рањаван. Носилац је Партизанске споменице 1941. Његов брат Благота је такође био припадник НОП-а од 1941. године; погинуо је на Грабу код Бијелог Поља 2. маја 1944. године као борац Четврте црногорске пролетерске бригаде. Лука, њихов брат, био је активиста у НОП-у, а радио је у народној власти и у позадинским органима.
Илија Новичин је припадник НОП-а од првих ратних дана; погинуо је у Добром Долу јуна 1942. године као припадник јединица НОВ-а, које су се повлачиле за Босну.
Љубисав Вукосављев, дугогодишњи просвјетни радник и директор школе, био је активан у друштвено-политичким организацијама среза и оппггине, добар познавалац историје племена Шаранаца; нестао је релативно млад 1986. године у јеку највећих стваралачких могућности.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поеијекло, 1997. (страна ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
20. јул 2015. у 10:17
Дамјан
Добро, ово је о Вукадиновићима (Раонићима) а о Миловим (по коме су Вукадиновићи узели презиме) потомцима?
Игром случаја мени су с мајчине стране Раонићи не од Вукадиновића.
Населили су се у Топличком крају почетком 19 века.
Како сам ја схватио ишло је овако :
Подно Жабљака била три брата, Жарко или Зоран (нисам 100% сигуран, остао у ЦГ), Вучко (Баја отишао за Србију- топлички округ) и трећем не знам име (отишао за САД).
-Вучко се доселио на Радан планину у село Доњи Богојевац, имао је два сина: Никола и Илија; Никола је имао Милована и Милорада(Опет нисам сигуран 100% за име) а Илија : Милету, Радомира и Радосава.
За Николине нисам даље сигуран а за Илијине је ишло од прилике овако:
Милета није имао деце,служио је у гарди краља Петра, трагично настрадао још као младић. Радомирови: Драган(преминуо +); Љубо(п +), Милија (82 године) а Радосављеви: Илија(п +) ; Милош (око 80 год.) и Милан (81-82 год)
Не замерите ако сам негде око имена и година погрешио и што од жена нисам ни једну навео, иначе ови Раонићи славе Св. Николу.
Ако неко има да дода или ме исправи… слободно.
29. јануар 2016. у 14:29
Dejan Kocić
Poreklo prezimena Kocić. Mnogo priča, malo dokaza… Prezime se javlja u gotovo celoj Južnoj Srbiji i na Kosovu…
9. мај 2017. у 01:52
J. Raonić
Raonića ima i u Užicu (Vrela i Zabučje). Poreklom su iz Crne Gore i slave Đurđevdan.
14. мај 2017. у 15:40
Дамјан
Ето ти си од Вукадиновића.
25. новембар 2023. у 19:38
Борисав
Раонић Арсеније је био један од устаника(кмет и буљугбаша) у Првом српском устанку а то и сведочи Прота Матија Ненадовић у својим Мемоарима. Живео је у селу Лозница округ ваљевски а погинуо 1807 у боју на Лозници(Подриње). И његов син Никола је посечен у овом селу као део освете Турака после првог устанка (1815). Породица Раонић и даље живи у селу Лозница . Слави славу Јовањдан.
Борисав Раонић