петрово поље
Отавице (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Отавице су село код Дрниша (Далмација), на источном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Постоји запис о селу из 1356. године, а под истим именом је записивано и у турским дефтерима 16. вијека. Турци су у оквиру Отавица у почетку записивали и Бучић, који је данас дио Ружића (ту…
› више информацијаГрадац (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Градац је село код Дрниша (Далмација), на југоисточном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Старо село је завучено иза брда, на вишем терену (као и сусједни Баљци), док су новије куће у пољу. Средином 19. вијека у самом пољу су биле само куће Пастуовића, на граници са Отавицама, те…
› више информацијаУмљановић (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Ранији назив за село био је Трескале и као такав се јавља у турским дефтерима. Од краја 16. вијека устаљује се назив Умиљеновић. Село је добило назив по презимену. Иако је лично име Умиљен документовано на овим просторима у средњем вијеку, могуће је, с обзиром на досељавање из Херцеговине, да…
› више информацијаМирловић Поље (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)
Мирловић Поље је село код Дрниша (Далмација), на југоисточном ободу Петровог поља и на обронцима Свилаје. Неки засеоци су високо на Свилаји, као што је Дрвењак (Бузови). Стари назив села био је Бречевић или Пречевић, а касније се устаљује назив Мириловић у Пољу, по досељеном племену Мириловића из Херцеговине. Постоји…
› више информацијаПрезимена Дрнишке Крајине (Слободан Зрнић, 2023)
Дрнишка Крајина углавном заузима простор плодног Петровог поља, између планина Свилаја, Промина и Мосећ, а на чијем је западном ободу настао град Дрниш. Кроз поље протиче ријека Чикола, која је низводно од Дрниша усјекла кањон. Дрнишка тврђава (Градина) подигнута је изнад самог улаза у кањон (брину) и у њеном подножју…
› више информацијаПорекло презимена, село Петрово Поље (Сјеница)
Порекло становништва села Петрово Поље, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. Село се налази 35 км југоисточно од Сјенице. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа, у висинском појасу 1.280-1.300 м. Смештено је на…
› више информацијаФељтон: Ко су Шумадинци (63)
Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“ Сјеничани у Гружи и Јасеници Неки предели имају изражену сличност у називима насеља Караша, који славе Свете Враче, има два огранка – Мијаиловићи и Симовићи. Родоначелник Мијаиловића је…
› више информацијаФељтон: Ко су Шумадинци (43)
Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“ Преполовљена јабука Узмицало се у два правца: долином Ибра или преко Голије А наша прича заправо почиње овде. Са Горње Пештери, као што воде теку, сливало се и…
› више информацијаПорекло презимена Вугделија
Презиме Вугделија је, како пише сарадник портала Порекло Владан Вугделија, пореклом из околице Дрниша (Далматинска загора). Његов прилог (и молбу да му се помогне у откривању порекла) објављујемо у целини: Целокупна, мени позната, историја породице ВУГДЕЛИЈА ( 6 генерација уназад) везана је за просторе Петровог поља код Дрниша, у данашњој…
› више информацијаПорекло Миње Суботе
РОЂЕН: 8. новембра 1938. у Сарајеву ПРЕМИНУО: 17. септембра 2021. у Београду РОДИТЕЉИ: Отац Анте Субота, родом из Сплита, инжењер, мајка Десанка (девојачко Пиља), родом из Сарајева, завршила учитељску школу, али била домаћица. КРСНА СЛАВА: Свети Стефан (Суботе) О ПРЕЦИМА: Моји преци са очеве стране су из Дрниша и од…
› више информација


