Градац (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Градац је село код Дрниша (Далмација), на југоисточном ободу Петровог поља, у подножју планине Свилаје. Старо село је завучено иза брда, на вишем терену (као и сусједни Баљци), док су новије куће у пољу. Средином 19. вијека у самом пољу су биле само куће Пастуовића, на граници са Отавицама, те римокатоличка црква Св. Марије на другом крају, која је ту од давнина. Градац није документован у средњем вијеку, а у првих неколико турских дефтера записиван је као Градчац (касније Градац) и био је највеће насеље Петрова поља. Назив је вјероватно у вези са подграђем старе тврђаве Бречево. У 16. вијеку (турска владавина) при цркви Св. Марије одржавао се панађур (вашар).

Попис становништва 1830. године: римокатолика 360, православаца 48 (укупно 408).

Попис становништва 1991. године: Хрвата 396, Срба 8, осталих 8 (укупно 412).

ПРАВОСЛАВЦИ

РАДОМИЛОВИЋ – Ђурђевдан (заселак је више повезан са Баљцима)

• 1574. Радомило, син Радича у турском дефтеру за Градац; 1710. Никола Радмиловић пок. Вуке, Милош Радмиловић пок. Вуке и Вукеља Радмиловић пок. Милоша; 1735. Никола, Стипан, Милош и Миајло Радомиловић; 1756. Павле, Марко пок. Луке и Марко пок. Миајла Радомиловића; 1948. пописано је 20 Радомиловића у Грацу.

ПРАВОСЛАВЦИ>ГРКОКАТОЛИЦИ>РИМОКАТОЛИЦИ

ЛАЛИЋ

• 1604. у турском дефтеру први пописани је Радич, син Лалића; 1735. Лука Лалић; 1756. Илија Лалић; 1830-их са православља на гркокатоличку (унијатску) вјеру прешли су Стеван, Мио, Петар, Крстан и Тома Лалић, а до краја 19. вијека постали су римокатолици; 1948. пописано је 10 Лалића у Грацу.

РИМОКАТОЛИЦИ

ПАСТУОВИЋ (надимци Пешут и Касаћ/Касач у 19. вијеку)

• 1623. Лука Николић-Пастуховић;  1707. Божо и Јаков Пастуовић; 1710. у катастру Михо Пастуовић пок. Марка, Никола Пастуовић пок. Мартина, Божо Пастоувић пок. Мартина, Божо Пастуовић пок. Павла и Видо Пастуовић пок. Михе; 1756. Петар, Иван, Анте, Шимун и Марко Пастуовић; 1948. пописана су 74 Пастуовића у Грацу.

ЈОЛИЋ (огранак Пастуовића)

• крајем 18. вијека Иван Пастуовић-Јолић; 1948. пописано је 35 Јолића у Грацу.

ПЛАВЧИЋ

• 1710. Јуре Плавчић пок. Николе; 1711. Иван Плавчић; 1756. Стипан, Грујица, Мате, Грго и Божо Плавчић; 1948. пописан је 21 Плавчић у Грацу.

ВУЛИЋ

• 1707. Мио и Вид Вулић; у катастрима 1710. и 1735. капетан Мате Вулић пок. Вуле; 1711. Никола Вулић; 1756. харамбаша Мио, те Дујам и Фране Вулић; 1948. пописана су 34 Вулића у Грацу.

МАРЈАНОВИЋ (надимак Ковач у 19. вијеку)

• 1710. Петар Ковач пок. Јакова (у катастру); 1713. Петар Марјановић (у матичној књизи); у катастру 1735. Петар Марјановић; 1756. Видо и Марко Марјановић; 1948. пописано је 108 Марјановића у Грацу.

ДУРАН

• 1735. Иван Дуран; 1948. пописано је 48 Дурана у Грацу.

БУЉЕВИЋ

• 1530. у турском дефтеру Јаков, Матеј, Јурај и Миховил, синови Буља; 1550. Ђурђе, син Буљевића, а 1574. опет Јурје, син Буља; 1585. Миховил, син Буљевића; 1634. Марко Буљевић; 1706. Никола Буљевић; 1710. у катастру Илија Буљевић пок. Шимуна и Мате Буљевић пок. Фране; 1756. Петар, Иван, Јуре, Стипан и Никола Буљевић; 1948. пописана су 32 Буљевића у Грацу.

БЕРАЋ (надимци Цар и Кудуз у 19. вијеку)

• 1710. Јуре Берараић пок. Јуре, Шимун Берараић пок. Шимуна и Иван Берараић пок. Михе; 1732. умро Иван Бераћ; 1756. Лука, Иван, Божо, Тома и Никола Бераћ; 1948. пописано је 29 Бераћа у Грацу.

ВИДОВИЋ (надимци Шпар, Крелац, Пешановић и Ћирић у 19. вијеку)

• 1707. Павле Видовић (из неког разлога их нема на катастру 1710); 1735. Павле Видовић; 1756. Павле, Мио и Ловре Видовић; 1948. пописана су 143 Видовића у Грацу.

КУНЧЕВИЋ

• 1710. Никола Кунчевић пок. Мартина и Иван Кунчевић пок. Стипана; 1756. Иван и Шимун Кунчевић; 1948. пописано је 12 Кунчевића у Грацу.

ЧАЈИЋ

• крајем 18. вијека Никола Чајић, а у катастру 1756. Антон Билић (постоје записи презимена Билић-Чајић); 1948. пописано је 12 Чајића у Грацу.

ПУЋО

• око 1860. Мате Пућо (досељени ковачи из Кањана); 1948. године пописано је 4 Пућа у Грацу.

Извори:

• Млетачки катастри и матичне књиге рођених, умрлих и вјенчаних (истраживачки рад аутора).
• Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
• Подаци из млетачких докумената 17. вијека (Пастуовић) су преузети из књиге Кристијана Јурана – “Морлаци у Шибенику између Ципарског и Кандијског рата”, 2015. год
• Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.