Митровић

Порекло презимена, село Раденковић (Сремска Митровица)

Порекло становништва села Раденковић, град Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века    Досељени у 18. веку ТУФЕГЏИЋИ (Ђурђиц, 11-4 к), од рода Пепелчевића, досељених из Пилице, у Босни; један су род са Пепелчевићима у Ноћају, и Росићима у Глушцима. ЈОКИЋИ (Јовањдан, 2 к), од рода Станчића,…

› више информација

Порекло презимена, село Поцерски Причиновић (Шабац)

Порекло становништва села Поцерски Причиновић, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Село Поцерски Причиновић звало се раније Оџино Село, па име промењено још раније од турског рата 1876 (?). Село се дели,…

› више информација

Порекло презимена, село Метковић (Богатић)

Порекло становништва села Метковић, општина Богатић. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Видовци су најстарији становници, и оснивачи села (Миољдан, 108-7 К). Досељени су из Вида села код Метковића, у Херцеговини. По предању, дошла деветорица браће. У Видовце се убрајају: АЛЕКСИЋИ (6…

› више информација

Порекло презимена, село Липолист (Шабац, Мачва)

Порекло становништва село Липолист (Шабац, Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века  Досељени у 18. веку Из Херцеговине дошли: БЕЉИЋИ (Никољдан, 52-3 к), од рода Стопоња, и један су род са Ћенадићима, Лукићима, Гатићима (Даниловићи), Станојчићима (Новаковићи), Стојнићима, и Пајићима, – у Клењу. МИЈАИЛОВИЋИ (Степањдан, 17-1 к), и од њих…

› више информација

Порекло презимена, село Бољковци (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Бољковци, општина Горњи Милановац. Стање од прве половине 18. века  до краја 19. века Према истраживању Милоја Ракића, староседелачког становништва у Качеру је нешто мање од половине, што је знатно више него у неким другим областима Србије. То су оне породице које су живеле у Качеру и…

› више информација

Порекло презимена, село Црна Бара (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Црна Бара, општина Богатић (Мачва). Стање од 17. века до прве половине 20. века   Досељени у 17. веку Најстарији су досељени род у Црној Бари – Шуманци (Аранђеловдан, 208-35 к). Пореклом су из Шумана, села на планини Рудник, у Србији. То село се помиље у историјским изворима из…

› више информација

Порекло презимена, село Белотић (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Белотић, општина Богатић (Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку СТАНКОВИЋИ (Томиндан, 13-1 к); воде порекло од Станка, досељеног из Горње Сипуље, у Јадру; од њих су Арнаутовићи II, у Бадовинцима. СМИЉАНИЋИ (Мрата, 44-5 к); потичу од Бијуклића из Бадовинаца; садашње име добили…

› више информација

Порекло презимена, село Гостиље (Чајетина)

Порекло становништва села Гостиље, општина Чајетина, стање из 1925. године У старо време путници су многи, идући из Ужица преко Кокиног Брода за Херцеговину, свраћали на конак у ово село, нарочито код Туцовића, који су их сами дочекивали и свраћали, и врло се добро гостили. Отуд је дошло име Гостиље….

› више информација

Порекло презимена, село Липовице (Лопаре, Мајевица)

Порекло становништва села Липовице, општина Лопаре (Мајевица). Подаци датирају из шесте деценије 20. века Најстарији родови у селу су: Тојићи и Томићи, обоје пореклом из Херцеговине. Томићи су пореклом од Гацка. У овај крај долазили за храном. Јован Томић (рођен 1892. године набраја ове претке: Илија, Тешо, Тома, Лазар; доселио…

› више информација

Порекло презимена, село Доње Вуковско (Купрес, ФБиХ)

Порекло становништва села Доње Вуковско, општина Купрес, Федерација БиХ Раније су овде живели Карамани, који су замрли. Зечево Врело се звало Карамановац. Пре куге су живели Зечевићи, који су сада у Равном. Керановићи, који су били овде, одселили су пре Аустрије у Мрчај и у околину Травника. Живанићи, Дујмићи, Аскићи,…

› више информација