Порекло становништва села Белотић, општина Богатић (Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века
Досељени у 18. веку
СТАНКОВИЋИ (Томиндан, 13-1 к); воде порекло од Станка, досељеног из Горње Сипуље, у Јадру; од њих су Арнаутовићи II, у Бадовинцима.
СМИЉАНИЋИ (Мрата, 44-5 к); потичу од Бијуклића из Бадовинаца; садашње име добили по Смиљани, мајци проте Николе, устаничког вође; Протиног оца и стрица убили су Турци, и Смиљана се врати су свој род, Станковиће.
ЈОСИПОВИЋИ (4-7 к), и МИШКОВИЋИ (25 к), један су род; славе Св. Николу. По предању, двојица браће побију неке Турке у Херцеговини, па бојећи се освете – крену у Србију. За њима, Турци крену у потеру, и скоро их стигну у Дубљу. Дубљански кмет сакрије бегунце, а потеру сврати на погрешан траг. После тога се населе у Белотићу.
ВАСИЋИ (8 к), МИЛИНКОВИЋИ (7 к), ЂУРЂЕВИЋИ (7-1 к), и ЈЕРИНИЋИ (2к), један су род; славе Степањдан. По предању, Васа и Милинко били су рођена браћа, а преци Ђурђевића и Јеринића били су им браћа од стричева. Сви су заједно досељени из Херцеговине. Васиће зову Буљубашићи, по Васи – који је био буљугбаша у И српском устанку.
ВУЈЧИЋИ – ВУЈИЧИЋИ (Аврамије, 5-4 к), досељени од Невесиња, у Херцеговини. Доселила се браћа Вујица и Дамјан (од њега су Дамјановићи и Поповићи, у Змињаку). Вујичића такође има у Змињаку, и један су род. Краће време су боравили у Семберији, а затим се настанили у Китогу, у Мачви.
СТЕКИЋИ (Митровдан, 46 к), један су род са Ерићима у Метковићу и Николићима II у Штитару; досељени су из Херцеговине.
МИТРОВИЋИ (Никољдан, 3-1 к), и ЋИРИЋИ (16-1 к), један су род; досељени од Јадра.
НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 2 к), дошли из Босне; исти су род са Николићима у Бановом Пољу и Глоговцу.
Досељени од Првог српског устанка до 1829. године
ТЕРЗИЋИ (Јовањдан, 2-1 к), из Црне Горе.
Из Херцеговине су дошли БАБИЋИ (Никољдан, 10 к), и ЛАЗИЋИ (Лучиндан, 9-1 к).
БЕСЕРОВЦИ (Аранђеловдан, 2-3 к), из села Бесеровине, код Бајине Баште.
ГИШИЋИ (Никољдан, 13-1 к), раније се звали Муратовићи, по месту досељења (Муратовића, тј. данашња Петница, код Ваљева).
ПРЕЛИЋИ (Никољдан, 11-3 к), од Травника, у Босни.
Не знају порекло: ЈОКИЋИ (Мрата, 4 к).
ЛАЗАРЕВИЋИ (Никољдан, 4-1 к), један су род са Лазаревићима у Липолисту.
МАНОЈЛОВИЋИ (Никољдан, 4-2 к), пре се звали Степановићи.
Досељени између 1829. и 1863. године
Из Босне су: ИСАЈЛОВИЋИ (Ђурђевдан, 4-2 к), РОГИЋИ (Ђурђевдан, 6 к), и ШОБИЋИ (Никољдан, 14-4 к). КАТИЋИ (Сгепањдан, 1-2 к), из Дворова, у Семберији, и један су род са Катићима у Глоговцу и Слепчевићу.
ЈЕРЕМИЋИ (Никољдан, 7-3 к), из Црне Горе.
МАКЕВИЋИ (Никољдан, 4-11 к), из Бадање, у Јадру.
ВУКОЈЕВИЋИ (Ђурђиц, 3-1 к), досељени од засавичких.
Досељени крајем прошлог и почетком овог века
У доба устанка у Босни и Херцеговини (1875. године), пребегли су Петар АНЧИЋ (1 к), из Црњелова (Семберија), и ЈОВЧИЋ (1 к), из Дворова, у Семберији.
Досељени између два светска рата
ГЛАДОВИЋИ (4 к); дошао Велимир 1933. године, из Дубља, на имање тетке у Шобиће.
ИЗВОР: macva.awardspace.com
Коментари (0)