Порекло презимена, село Меленци (Зрењанин)

Порекло становништва села Меленци, Горњи Банат, према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Стари свештеник у Меленцима, Думић, стар 84 године, тврди да су досељеници из Печке, били највише Власи. После досељења прозвали су село именом Меленци (по мелему – Мелем(н)ци; и Русанда, што лечи русу, рану). Одавно су се посрбили. Црква је била од почетка на овом месту. Срби из Печке донели су овамо из своје цркве једно звоно и један путир.

Прво гробље је одавно напуштено; сад су ту куће, ка станици.

Думић не зна узрок пресељавању из Печке (има и сад Срба у Печкој, на пример, Ћурчића и Ракића). Осим ових, досељеника је било још из Парца код Темишвара, и из Батање код Печке, а долазили су овамо и из Павлиша код Бездина (?). његово мишљење о овдашњем народу: оштроумни су, хоће сваки да је први. Крађе су биле честе и веома одомаћене. Било је и паљевина.

Године 1732. насељено је Меленце, а црква од дасака била је најпре на истом месту (на овом месту је и насељено). Прве фамилије су биле: Пајдачки (од Пајдачких је у време досељења био барјактар) и Исакови (”Пајдак и Исак”) и они су бирали ”брегове за куће” (после је ушоровано). Не зна се одакле су дошле те прве фамилије, али превео их је Арсеније Чарнојевић из Старе Србије. Већ се онда насеље звало Меленце (има и друго Меленце, код Темишвара). Црквена слава је одувек Св. Никола летњи.

Сви остали родови су позније досељени (неки кад се делила ”друга земља” од општинске ледине, а многи још доцније) и међу њима је велики број Румуна који су већином придолазили као пудари (чувари винограда), пастири и слуге. Сви су ти Румуни одавно посрбљени, пошто се већина женила Српкињама и њиховим се потомцима не сме рећи да су влашког порекла.

Село је регулисано пре 124 године (зато је и старо гробље напуштено, а дотле је било неуређено).

Године 1848. Меленчани су страдали и многи су избегли у Бежанију код Земуна, а људи су учествовали у борбама заједно са Србијанцима код Башаида. Село је тада спаљено, а опљачкали су га и Торђани, Мађари особито. Срби су после вратили Торђанима мило за драго: крали су их и пљачкали, па и убијали. После су Меленчани доста страдали и од куге – 1863. године.

Украј Острва је Русулова умка, у којој су ископавали кости. На Деветаку, ка Торди низ друм, има трагова од земуница, о којима се ништа више не зна. Код црквене куће су нашли један циглом изидан бунар, свакако из времена кад је црква грађена, па га затрпали.

 

РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:

Досељени из Печке:

–        АДАМОВИ (30, Св. Никола)

–        БЕРАРОВИ (14, Св. Никола)

–        БИБИЋИ

–        БИБИНИ (50, Св. Параскева); у три куће Бибићи су се, веле ”погосподили”, а сви остали су Бибини. Поп-Паја Бибин дао је велики новац и много марве 1848. године угарској војсци и за то добио племство са титулом ”од Јенопоља”, па је врло вероватно да су Бибини били пореклом из Јенопоља (мој додатак – Јенопоље се налази 57 км источно од Арада у Румунији). А племство има само потомство тога попа-Паје (наравно, само титулу без икаквих других повластица).

–        БОГАРОШКИ (8, Св. арх. Михаил)

–        БОШКОВИ (15, Св. Јован)

–        БУЛИЋИ (10, Св. Јован)

–        ВИДИЋИ (10, Ђурђевдан)

–        ДАБИЋИ (8, Врачеви)

–        ЕРЕМИЋИ (20, Св. Симеон)

–        ЖУПАНСКИ (3, Ђурђиц)

–        ЗВЕКИЋ (17, Св. Јован)

–        ИСАКОВИ – ЏИНЦАРОВИ (17, Ђурђевдан)

–        ЈАНКОВИ – ТАНАЦКОВИ (5, Св. Илија)

–        ЈОВИЧИЋИ (1, Св. Никола); остали се одселили у Ченту, Баранду, Перлез, Бачко Петрово Село

–        КИШПРДИЛОВИ (20, Св. Никола)

–        КОСИЋИ – СТОЈКОВИ (18, Св. Параскева); један Косић, један Бибић и један Протић су ограничили атар Меленцима

–        КОСТИЋИ (11, Св. Стефан)

–        КУКИНИ (5, Св. Агатоник, ”Комарац” га зову због тога што онда нестају комарци)

–        ЛОНЧАРСКИ (20, Ђурђевдан)

–        МАРЈАНСКИ – НИЋИВОРОВИ; БЕНЧУЛОВИ И ЦУКИНИ (16, Св. Игњат, 12 Ђурђевдан); Марјански – Нићиворови, међу првим родовима који су добили по целу сесију

–        МАРКОВИ (20, Ђурђевдан)

–        МЕСАРОШКИ (2, Св. Никола)

–        МИЛИЋЕВИ (Ђурђевдан)

–        МИШКЕЉИНИ (16, Ђурђевдан); Мишкељини, међу првим родовима који су добили по целу сесију

–        НЕМЧЕВИ (16, Митровдан); добили су по целу сесију

–        НЕШИЋЕВИ (6, Св. арх. Михаил)

–        ПАЈИЋИ (6, Тодорова субота)

–        ПАУНОВИ (2, Велика Госпојина)

–        ПОПОВИ – ПОП-ЂУКИНИ (10, Ђурђевдан)

–        ПРОТИЋИ (35, Св. Никола); од првих родова који су добили по целу сесију

–        РАДАКОВИ (2, Св. Стефан); РАДАК –ЦИ; има их и у Кикинди

–        РАДИШИЋИ (20, Св. Никола)

–        РАКИЋИ (16, Св. арх. Михаил)

–        СТОЈАНОВИ (7, Св. Никола)

–        СУБИЧИНИ (14, Св. Никола)

–        ТЕОДОРОВИЋИ (4, Митровдан, 1 Св. Параскева)

–        ЋУРЧИЋИ, од њих ТАНАЗЕВИЋИ

–        ХАЛАСОВИ (15, Св. Никола)

–        ЦВЕКИЋИ

–        ШЉАПИЋИ (16, Св. Никола)

 

РУМУНИ ИЗ ПЕЧКЕ:

ЕГЕДУШИ (2, Св. Никола) – КЕВРЕШАНИ (15, Ђурђевдан)

 

РОДОВИ ИЗ ОСТАЛИХ ПОЗНАТИХ МЕСТА:

–        Има фамилија БАТАЊСКИ, који су очевидно из Батање

–        БОШЊАКОВИ су овамо дошли из Босне

–        ВУЈАНОВИ су из Чанада, а зову их Чанадски

–        ЛАЗАРУЈКА – ВАЛКАЊЧЕВИ су из Валкања

–        МОЈСИНИ су дошли из Павлиша

–        НАДЛАЧКИ (5, Св. Лука), фамилија из Надлака, у близини Печке (доказ да нису само Срби из Печке, него и из суседних села прешли овамо)

–        ПАЈДАЧКИ (10, Св. Јован)

–        ЋУРЧИЋЕВИ су дошли из Павлиша

 

РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:

–        ГРАНИЋИ (2, Ђурђевдан), прво су дошли сви овамо, па једни остали овде, а други отишли у Сентђурађ, где се зову Гранићи и Катићи, и у Кикинду

–        ПАЈДАКОВИ су, по општем тврђењу, први ударили колац у Меленцима. И сад се зна место: на једном углу у средини најстаријег дела Меленаца, где је била њихова кућа и знају се све старе куће и породице које су биле око њих и чиниле прво село Меленце

–        КУРУЧЕВИ (22, Михољдан), међу најстаријим кућама и, без сумње, од неког Ракоцијевог ”курука”

–        МОНАШЕВИ (2, Св. арх. Михаил)

–        ПАУЉЕВИ – ЦАРАНОВИ су од првих родова који су добили по целу сесију.

 

ИЗВОД ИЗ ЛЕТОПИСА У МЕЛЕНЦИМА:

Као најстарији свештеници, од 1774. до 1778. године, знају се: Петар Гавриловић, Илија Николајевић, Никола Васиљевић и Павел Поповић, затим Михаил Поповић, Јоаким Поповић, Лазар Поповић и Илија Никић.

Године 1924. није хтело 39 назарена положити заклетву краљу и отаџбини.

 

Год. Бр. становника Бр. домова Мушких Женских

1897.

9.093

1.560

4.540

4.553

1901.

9.356

1.620

4.074

4.652

1902.

9.815

1.782

4.945

4.870

1912.

9.267

4.849

4.418

1921.

9.322

1.761

4.875

4.447

 

1917. 1918. 1919. 1920. 1921. 1922. 1923.
Правосл. домова

1.675

1.675

1.685

1.700

1.753

1.761

1.753

Брачних парова

2.100

2.168

2.264

2.351

2.395

2.402

2.462

Конкубината

67

70

60

52

104

110

110

Назарена

77

77

72

119

143

143

143

Адвентиста

31

31

31

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (18)

Одговорите

18 коментара

  1. Војислав Ананић

    Презиме Марјански је релативно често у Банату. Сем у Меленцима, има их и у мом родном Александрову, Кикинди…
    https://www.poreklo.rs/2012/07/29/poreklo-prezimena-kikinda-gornji-banat/

    У сваком случају, презиме је постојало за време АУ монархије, а одакле су ту стигли, тешко је утврдити. Предлажем да контактирате неког рођака из Меленаца или месну канцеларију, а и меленачку цркву, јер тамо сигурно постоје подаци међу књигама венчаних, крштених и умрлих.

    П. С. У Торонту су ми живели деда и стриц.

  2. Војислав Ананић

    МЕЛЕНЦИ, мјесто у Банату. 31/1 1921. имали су 9.456, а 1910. 8.939 становника, од којих Срба 8.511, православних 8.546, а католика 352. М. су 1723. до 1725. били још пустара. М. су насељени Србима послије развојачења поморишке и потиске границе. 1774. припојени су М. слободном кикиндском дистрикту. 1175—1778. сишло је 115 српских породица у војну границу у јужном Банату, јер нису били задовољни са новим стањем. 1778. населило се у М. 32 породице из Србије. 1873. страдало је много становника. од колере. 1876. спојени су М. са торонталском жупанијом. М. спадају међу наша највећа сеоска насеља. Становништво се бави претежно ратарством, али је и сточарство знатно. У М. се налази неколико просвјетних и хуманих српских друштава. У пољу код М. налази се Русанда, љековита бања.

    Д. П.
    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, II КЊИГА , И—М, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

  3. Stojko

    Vlasi odnosno Rumuni u ovom naselju su potomci povlašenih odnosno porumunjenih Srba. Vlasi u Srbiji su potomci Srba koji su pred Turcima pobegli u Vlašku, današnju Rumuniju, tamo povlasili odnosno porumunili i onda su se u 18. i 19. veku vratili u Srbiju. Nakon povratka su asimilirali preostale Srbe koji su ostali ili su se kasnije tamo doselili. Vlaški zbornik Pauna Durlića je objavio spisak naselja jugoistočne Srbije u kojima žive potomci povlašenih i porumunjenih Srba.

    Rumuni odnosno Vlasi u Melencima su potomci porumunjenih i povlašenih Srba. Melenci su uvek bili naseljeni isključivo sa Srbima.

  4. Pera

    Možete li mi reći odakle potiče prezime FRENC iz Melenaca.Unapred hvala …

    • Bela

      Nemacko prezime (Frenz), ali nije jasno kako je to prezime stiglo u Banat tada, ni kako su se posbrili ako su bili Nemci, ni kako su dobili nemacko prezime ako su bili Srbi. Koliko znam na osnovu istrazivanja, Matej Frenc je prvi potomak u Banatu, 1748-1822. Ne zna se gde je rodjen jer se od nekud doselio. Nadam se da vam to pomaze.

  5. Војислав Ананић

    За време владавине Марије Терезије, постојала је Војна граница, која се протезала од Ријеке до Арада и дела Трансилваније у данашњој Румунији. Та Војна граница је имала задатак да брани АУ Монархију од упада Турака, Ту територију М. Терезија је насељавала најчешће Србима, а у Банат су били настањени и Словаци (који су најчешће хунгаризовани), Немци, Французи… Пошто је Банат тада био под разним плавним теренима и мочварама, М. Терезија је најпре послала инж. грофа Мерсију да испита и касније каналима исуши то плодно земљиште које је одувек било житница. И ту је онда масовно насељавано становништво из многих земаља (између осталог, зато у Војводини и има највише националних мањина). Касније је ту досељавао краљ Александар солунце и колонисте из Лике, Кордуна, са Баније, а после су и комунисти на то плодно тле доводили из кршних крајева Херцеговце, Босанце, Црногорце, Македонце…Но, вратимо се Војној граници и 1751-ој години када настаје развојичење и сеобе Срба у Русију (1751 – 1753), На том путу многи су застајали и насељавали се у Мокрин, Кикинду, Меленце…Наравно, Немац Френц није био у тој колони, него је заостао у Меленцима вероватно још из доба М. Терезије где су се његови потомци касније посрбили. Када је 1922. године настало село Александрово, поред Личана и Банијаца, насељавали су га и аутоколонисти из Меленаца, Беодре, Карлова…Тако је и у Александрову била породица Френц, али су се изјашњавали као Срби и српски говорили. Ни речи на немачком језику.