Poreklo prezimena, selo Melenci (Zrenjanin)

Poreklo stanovništva sela Melenci, Gornji Banat, prema istraživanju etnologa Jovana Erdeljanovića “Srbi u Banatu”. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković

Stari sveštenik u Melencima, Dumić, star 84 godine, tvrdi da su doseljenici iz Pečke, bili najviše Vlasi. Posle doseljenja prozvali su selo imenom Melenci (po melemu – Melem(n)ci; i Rusanda, što leči rusu, ranu). Odavno su se posrbili. Crkva je bila od početka na ovom mestu. Srbi iz Pečke doneli su ovamo iz svoje crkve jedno zvono i jedan putir.

Prvo groblje je odavno napušteno; sad su tu kuće, ka stanici.

Dumić ne zna uzrok preseljavanju iz Pečke (ima i sad Srba u Pečkoj, na primer, Ćurčića i Rakića). Osim ovih, doseljenika je bilo još iz Parca kod Temišvara, i iz Batanje kod Pečke, a dolazili su ovamo i iz Pavliša kod Bezdina (?). njegovo mišljenje o ovdašnjem narodu: oštroumni su, hoće svaki da je prvi. Krađe su bile česte i veoma odomaćene. Bilo je i paljevina.

Godine 1732. naseljeno je Melence, a crkva od dasaka bila je najpre na istom mestu (na ovom mestu je i naseljeno). Prve familije su bile: Pajdački (od Pajdačkih je u vreme doseljenja bio barjaktar) i Isakovi (”Pajdak i Isak”) i oni su birali ”bregove za kuće” (posle je ušorovano). Ne zna se odakle su došle te prve familije, ali preveo ih je Arsenije Čarnojević iz Stare Srbije. Već se onda naselje zvalo Melence (ima i drugo Melence, kod Temišvara). Crkvena slava je oduvek Sv. Nikola letnji.

Svi ostali rodovi su poznije doseljeni (neki kad se delila ”druga zemlja” od opštinske ledine, a mnogi još docnije) i među njima je veliki broj Rumuna koji su većinom pridolazili kao pudari (čuvari vinograda), pastiri i sluge. Svi su ti Rumuni odavno posrbljeni, pošto se većina ženila Srpkinjama i njihovim se potomcima ne sme reći da su vlaškog porekla.

Selo je regulisano pre 124 godine (zato je i staro groblje napušteno, a dotle je bilo neuređeno).

Godine 1848. Melenčani su stradali i mnogi su izbegli u Bežaniju kod Zemuna, a ljudi su učestvovali u borbama zajedno sa Srbijancima kod Bašaida. Selo je tada spaljeno, a opljačkali su ga i Torđani, Mađari osobito. Srbi su posle vratili Torđanima milo za drago: krali su ih i pljačkali, pa i ubijali. Posle su Melenčani dosta stradali i od kuge – 1863. godine.

Ukraj Ostrva je Rusulova umka, u kojoj su iskopavali kosti. Na Devetaku, ka Tordi niz drum, ima tragova od zemunica, o kojima se ništa više ne zna. Kod crkvene kuće su našli jedan ciglom izidan bunar, svakako iz vremena kad je crkva građena, pa ga zatrpali.

RODOVI POZNATOG POREKLA:

Doseljeni iz Pečke:

–        ADAMOVI (30, Sv. Nikola)

–        BERAROVI (14, Sv. Nikola)

–        BIBIĆI

–        BIBINI (50, Sv. Paraskeva); u tri kuće Bibići su se, vele ”pogospodili”, a svi ostali su Bibini. Pop-Paja Bibin dao je veliki novac i mnogo marve 1848. godine ugarskoj vojsci i za to dobio plemstvo sa titulom ”od Jenopolja”, pa je vrlo verovatno da su Bibini bili poreklom iz Jenopolja (moj dodatak – Jenopolje se nalazi 57 km istočno od Arada u Rumuniji). A plemstvo ima samo potomstvo toga popa-Paje (naravno, samo titulu bez ikakvih drugih povlastica).

–        BOGAROŠKI (8, Sv. arh. Mihail)

–        BOŠKOVI (15, Sv. Jovan)

–        BULIĆI (10, Sv. Jovan)

–        VIDIĆI (10, Đurđevdan)

–        DABIĆI (8, Vračevi)

–        EREMIĆI (20, Sv. Simeon)

–        ŽUPANSKI (3, Đurđic)

–        ZVEKIĆ (17, Sv. Jovan)

–        ISAKOVI – DŽINCAROVI (17, Đurđevdan)

–        JANKOVI – TANACKOVI (5, Sv. Ilija)

–        JOVIČIĆI (1, Sv. Nikola); ostali se odselili u Čentu, Barandu, Perlez, Bačko Petrovo Selo

–        KIŠPRDILOVI (20, Sv. Nikola)

–        KOSIĆI – STOJKOVI (18, Sv. Paraskeva); jedan Kosić, jedan Bibić i jedan Protić su ograničili atar Melencima

–        KOSTIĆI (11, Sv. Stefan)

–        KUKINI (5, Sv. Agatonik, ”Komarac” ga zovu zbog toga što onda nestaju komarci)

–        LONČARSKI (20, Đurđevdan)

–        MARJANSKI – NIĆIVOROVI; BENČULOVI I CUKINI (16, Sv. Ignjat, 12 Đurđevdan); Marjanski – Nićivorovi, među prvim rodovima koji su dobili po celu sesiju

–        MARKOVI (20, Đurđevdan)

–        MESAROŠKI (2, Sv. Nikola)

–        MILIĆEVI (Đurđevdan)

–        MIŠKELJINI (16, Đurđevdan); Miškeljini, među prvim rodovima koji su dobili po celu sesiju

–        NEMČEVI (16, Mitrovdan); dobili su po celu sesiju

–        NEŠIĆEVI (6, Sv. arh. Mihail)

–        PAJIĆI (6, Todorova subota)

–        PAUNOVI (2, Velika Gospojina)

–        POPOVI – POP-ĐUKINI (10, Đurđevdan)

–        PROTIĆI (35, Sv. Nikola); od prvih rodova koji su dobili po celu sesiju

–        RADAKOVI (2, Sv. Stefan); RADAK –CI; ima ih i u Kikindi

–        RADIŠIĆI (20, Sv. Nikola)

–        RAKIĆI (16, Sv. arh. Mihail)

–        STOJANOVI (7, Sv. Nikola)

–        SUBIČINI (14, Sv. Nikola)

–        TEODOROVIĆI (4, Mitrovdan, 1 Sv. Paraskeva)

–        ĆURČIĆI, od njih TANAZEVIĆI

–        HALASOVI (15, Sv. Nikola)

–        CVEKIĆI

–        ŠLJAPIĆI (16, Sv. Nikola)

RUMUNI IZ PEČKE:

EGEDUŠI (2, Sv. Nikola) – KEVREŠANI (15, Đurđevdan)

RODOVI IZ OSTALIH POZNATIH MESTA:

–        Ima familija BATANJSKI, koji su očevidno iz Batanje

–        BOŠNJAKOVI su ovamo došli iz Bosne

–        VUJANOVI su iz Čanada, a zovu ih Čanadski

–        LAZARUJKA – VALKANJČEVI su iz Valkanja

–        MOJSINI su došli iz Pavliša

–        NADLAČKI (5, Sv. Luka), familija iz Nadlaka, u blizini Pečke (dokaz da nisu samo Srbi iz Pečke, nego i iz susednih sela prešli ovamo)

–        PAJDAČKI (10, Sv. Jovan)

–        ĆURČIĆEVI su došli iz Pavliša

RODOVI ČIJE POREKLO NIJE UTVRĐENO:

–        GRANIĆI (2, Đurđevdan), prvo su došli svi ovamo, pa jedni ostali ovde, a drugi otišli u Sentđurađ, gde se zovu Granići i Katići, i u Kikindu

–        PAJDAKOVI su, po opštem tvrđenju, prvi udarili kolac u Melencima. I sad se zna mesto: na jednom uglu u sredini najstarijeg dela Melenaca, gde je bila njihova kuća i znaju se sve stare kuće i porodice koje su bile oko njih i činile prvo selo Melence

–        KURUČEVI (22, Miholjdan), među najstarijim kućama i, bez sumnje, od nekog Rakocijevog ”kuruka”

–        MONAŠEVI (2, Sv. arh. Mihail)

–        PAULJEVI – CARANOVI su od prvih rodova koji su dobili po celu sesiju.

IZVOD IZ LETOPISA U MELENCIMA:

Kao najstariji sveštenici, od 1774. do 1778. godine, znaju se: Petar Gavrilović, Ilija Nikolajević, Nikola Vasiljević i Pavel Popović, zatim Mihail Popović, Joakim Popović, Lazar Popović i Ilija Nikić.

Godine 1924. nije htelo 39 nazarena položiti zakletvu kralju i otadžbini.

IZVOR: Jovan Erdeljanović – ”SRBI U BANATU”; priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković