Митровић

Порекло презимена, село Црна Бара (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Црна Бара, општина Богатић (Мачва). Стање од 17. века до прве половине 20. века   Досељени у 17. веку Најстарији су досељени род у Црној Бари – Шуманци (Аранђеловдан, 208-35 к). Пореклом су из Шумана, села на планини Рудник, у Србији. То село се помиље у историјским изворима из…

› више информација

Порекло презимена, село Белотић (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Белотић, општина Богатић (Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку СТАНКОВИЋИ (Томиндан, 13-1 к); воде порекло од Станка, досељеног из Горње Сипуље, у Јадру; од њих су Арнаутовићи II, у Бадовинцима. СМИЉАНИЋИ (Мрата, 44-5 к); потичу од Бијуклића из Бадовинаца; садашње име добили…

› више информација

Порекло презимена, село Гостиље (Чајетина)

Порекло становништва села Гостиље, општина Чајетина, стање из 1925. године У старо време путници су многи, идући из Ужица преко Кокиног Брода за Херцеговину, свраћали на конак у ово село, нарочито код Туцовића, који су их сами дочекивали и свраћали, и врло се добро гостили. Отуд је дошло име Гостиље….

› више информација

Порекло презимена, село Липовице (Лопаре, Мајевица)

Порекло становништва села Липовице, општина Лопаре (Мајевица). Подаци датирају из шесте деценије 20. века Најстарији родови у селу су: Тојићи и Томићи, обоје пореклом из Херцеговине. Томићи су пореклом од Гацка. У овај крај долазили за храном. Јован Томић (рођен 1892. године набраја ове претке: Илија, Тешо, Тома, Лазар; доселио…

› више информација

Порекло презимена, село Доње Вуковско (Купрес, ФБиХ)

Порекло становништва села Доње Вуковско, општина Купрес, Федерација БиХ Раније су овде живели Карамани, који су замрли. Зечево Врело се звало Карамановац. Пре куге су живели Зечевићи, који су сада у Равном. Керановићи, који су били овде, одселили су пре Аустрије у Мрчај и у околину Травника. Живанићи, Дујмићи, Аскићи,…

› више информација

Порекло презимена, села Курјак (Удбина, Лика)

Порекло становништва села Курјак, стање по попису Лике и Крбаве из 1712. године У југозападном делу Крбавске жупе налази се Курјачко поље на коме се у дотурско време развило јаче насеље. Назив Курјак потиче од племена Могоровића из 13. века. Име је добило по жупану Курјаку (1322-1349). На подручју данашњег…

› више информација

Порекло презимена, село Велика Крсна (Младеновац)

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…

› више информација

Порекло презимена, село Сирогојно (Чајетина)

Порекло становништва села Сиригојно, општина Чајетина, стање из 1906. године. Село се дели по породицама. Пипаловићи су куће збијене и чине Пипалску Малу. Од села Равни пружају се 3 к., Плашића 2 к., Јањуша 13к., Стамата 16 к., Бјелчића 25 к., Пипала 3 к., Дабовића 4 к., Митровића 16 к.,…

› више информација

Порекло презимена, село Кожуар (Уб)

Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по…

› више информација

Порекло презимена, село Кусадак (Смед. Паланка)

Село Кусадак, општина Смедеревска Паланка, стање из 1925. године Некада је село било у Селишту, северно од данашњег Кусатка, ту у близини и стара црква Пиносава. Због помора који је завладао почну се расељавати и заузимати данашње положаје. Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку: Стојаковићи (Митровићи, Марковићи,…

› више информација