Јовановић

Порекло презимена, село Пељавe (Лопаре)

Порекло становништва села Пељаве, општина Лопаре (Мајевица), стање из 1969. године Село је постојало под истим именом у 15. веку. По предању, у шуми Грабовима било је неко старинско гробље, али више нема никаквих знакова гробља. Нађе се само понеки мањи отесан камен. Кажу да су ту били “римски” гробови….

› више информација

25. јул 2012.

69

Порекло вожда Карађорђа Петровића

РОЂЕН: У Вишевцу 14. новембра 1762. – убијен 24. јула 1817. у Радовањском лугу РОДИТЕЉИ: отац Петар, мајка Марица (дев. Живковић) ПОРОДИЦА: жена Јелена Петровић, синови Алекса и Александар, ћерке Сима, Сава, Сара, Полексија и Стаменка КРСНА СЛАВА: Св. Андреј Првозвани (13. децембар) СПОРНИ ДАТУМ РОЂЕЊА: Дан Карађорђевог рођења није…

› више информација

Порекло презимена, село Лелићи (Ужице)

Порекло становништва села Лелићи, општина Ужице, стање из 1925. године Порекло становништва и оснивање села. Има много старина па и црква им је стара. Старе породице као да се нигде нису одржавале као у овом родном селу, али су се погубиле и замрзле. Стара породица овог села били су неки…

› више информација

19. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (62)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Пет родова из старе Рашке Како је Ђурђевдан и слава Дробњака, то потврђује да је овај род истог корена дробњачког порекла, што је у његовом предању и сачувано…

› више информација

18. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (15)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Књига Петра попа земунског Шумадија је крајем 18. века била средиште побуна У борачком кршу (у месту званом Борач), за владе „краља Стефана (Душана) и сина му краља…

› више информација

Порекло презимена, село Дљин (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва Селиште, стара гробља и други остаци из старине све су поуздани знаци старијих насеља на овом месту. Како су готово сви остаци на страни према Бјелици, изгледа, да су старија насеља била ближе речној долини….

› више информација

Порекло презимена, село Трнава (Топола)

Порекло становништва села Трнава (Горња и Доња Трнава), општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Село је разбијеног типа, дели се на Горњу и Доњу Трнаву. У Горњој Трнави су крајеви: Врлаје, Ракићевца, Мамутовац, Прекобучје и неколико крајева са породичним именима. У Доњој Трнави…

› више информација

Порекло презимена, село Лис (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва У селу Лису, као што се види, нема никаквих остатака, који би непосредно указивали на какво раније насеље и навезу његову са данашњим становништвом (нема селишта ни старих гробаља нити се изоравају какви трагови од…

› више информација

Порекло презимена, село Горња Трепча (Чачак)

Горња Трепча је село разбијеног типа. Подељена је на три краја: Средина Села, Прекобањци и Горњи Крај. У Горњем Крају ове су породице: Јовановићи (1 к.), Станковићи (1 к.), Андрићи (1 к.), Мијаиловићи (2 к.), Милићи и Пејовићи (8 к.), Гојковићи (2 к.), Петровићи (9 к.), Милошевићи (3 к.), Мршовићи…

› више информација

Порекло презимена, село Коњевићи (Чачак)

Порекло становништва села Коњевићи, стање из 1903. године По типу Коњевићи унеколико одступају од околних села. Куће су у њима више збијене, нарочито у оном делу села који је у равници. Коњевићи су подељени у два краја: Греду и Доњокрајке. ГРЕДА – Радуловићи (1 к.), Раденковићи (2 к.), Вујадиновићи (3 к.),…

› више информација