Јовановић

Порекло презимена, село Соколићи (Чачак)

Соколићи су разбијеног типа. Крајеви су: Равни Гај, Комадине, Преко-Потока, Косањци и Средина Села. РАВНИ ГАЈ – Радовићи (1 к.), Вујовићи (2 к.), Станојевићи (2 к.), Комадине (1 к.), Станковићи (1 к.), Јовановићи (1 к.). ПРЕКО-ПОТОКА – Ђуровићи (3 к.), Јовановићи (1 к.), Станковићи (1 к.), Домановићи (1 к.), Средојевићи…

› више информација

8. јун 2012.

3

Порекло Ивана Клајнa

РОЂЕН: У Београду, 31. јануара 1937. године. РОДИТЕЉИ: Отац Хуго Клајн (1894-1981), рођен у Вуковару, психоаналитичар и позоришни редитељ, професор Универзитета; мајка Стана (1905-1986), рођена у Београду, девојачко Ђурић, музиколог. КРСНА СЛАВА: Свети Јован (Ђурићи) О ПРЕЦИМА: Отац Хуго Клајн је рођен у Вуковару, од оца Самуила (трговца) и мајке…

› више информација

Порекло презимена, село Риђане (Книн)

Порекло становништва села Риђане, стање из 1920. године Село Риђане се дели на: Шаровац, Карановац и Риђане, који су по 1/2 сата, међусобно удаљени. Ово село припада селима Косова Поља (далматинског). Предање народно хоће, да су и ово, као и остала села книнскопољска, населили Срби са Косова поља, у XV и XVI в.,…

› више информација

Порекло презимена, село Брђани (Г. Милановац)

Порекло становништва села Брђани, стање из 1903. године Брђани су село разбијеног типа и подељени су на пет крајева, Куће су без реда растурене. Крајеви су: Под-вујан, Парлог, Савића Крај, Рожањ, Кравајци. ПАРЛОГ – Кнежевићи (5 к.), Јелићи (2 к.), Гавриловићи (7 к.), Брадоњићи (4 к.). САВИЋА КРАЈ – Стризовићи…

› више информација

Порекло презимена, село Стрмово (Лазаревац)

Стрмово, општина Лазаревац, стање из 1933. године Пре Карађорђевог устанка доселила су се три рода: Неранџићи (Лазаревићи, Петровићи, Јовановићи, Николићи укупно 17 к., славе Ђурђиц. Доселили се из околине Дебра у Македонији. По предању, данашње село основао је Цола Неранџа са своја четири сина. Он је био туфегџија (пушкар) и…

› више информација

Порекло презимена, село Ново Ланиште (Јагодина)

Ново Ланиште, општина Јагодина, стање од 1930. године Матићи, Максимовићи, Војиновићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се са Косова око 1780. године преко Старог Ланишта. Са Петковићима у Старом Ланишту су једна породица, има их у Рибару и у Пањевцу. Милошевићи, Глигоријевићи, Дускићи (6 к., Св. Никола), доселили…

› више информација

Порекло презимена, село Лоћика (Рековац)

Лоћика, општина Рековац, стање од 1930. године (Поморавски округ) Јаковљевићи (10 к., Св. Ђорђе Алимпије) су староседеоци. Вилчићи (30 к., Митровдан и Ћирик); преци дошли из неке Вилне, били су у Срему, па су отуда дошли око 1780. године. Бојанићи, Бојановићи (30 к., Ђурђевдан и Св. Никола), Знају да су…

› више информација

Порекло презимена, село Пријеворац (Рудо, Р. Српска)

Село Пријеворац, општина Рудо (РС), стање из 1903. године.  У селу су најстарији Сташевићи и Тотићи, који су једна породица, а рођаци су и са Јовановићима у Зупчу и Јелисавчићима у Биосци у Србији. Старином су из Пиве. Не зна се кад су који на садашња места дошли. Зна се…

› више информација

Порекло презимена, село Мијатовац (Ћуприја)

Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи…

› више информација

Порекло презимена, село Велишевац (Љиг)

  Порекло становништва села Велишевци (данас Велишевац), општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај села. Велишевци леже по падини и осоју оне велике косе, која…

› више информација