јован ердељановић

Порекло становништва села Јарушице Доње (данас Доње Јарушице), општина Рача. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај, воде,…

Порекло становништва села Јарушице Горње (данас Горње Јарушице), градска општина Аеродром – град Крагујевац. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло…

Порекло становништва села Жировница, општина Баточина. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.  Положај села. Жировница је на десној…

Порекло становништва села Букоровац, градска општина Пивара – град Крагујевац. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Положај…

Порекло становништва села Старо Село (Стари Аџибеговац), општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.   Положај села….

Порекло становништва села Гуча, општина Лучани. Према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево.   Старински остаци и успомене, очуване у народу, казују нам, да је на месту или у околини Гуче било већих и знатнијих насеља и у много раније доба. И у данашњој Гучи…

Портал Порекло објављује студију др Јована Ердељановића о црногорском племену Пјешивци, из књиге “Стара Црна Гора”, Етничка прошлост и формирање црногорских племена (Слово љубве, Београд, 1978.)   ОБРАЂЕНА СЛЕДЕЋА ПРЕЗИМЕНА: Аџић, Антовић, Бањовић, Бацковић, Бошковић, Брешковац, Вукићевић, Вулановић, Вучетић, Вучићевић, Вучинић, Гавриловић, Драгићевић, Ђукић, Ђуровић, Живковић, Змијановић, Ивановић, Јанковић, Јеремић, Јоковић, Јокчевић, Капешић, Контић,…

Портал Порекло објављује студију др Јована Ердељановића о црногорском племену Братоножићи, које је овај чувени српски етнолог истраживао почетком 20. века. Конкретно, Братоножиће је истраживао у септембру 1904, а користио се и рукописима Петра Мајића, који је радио као учитељ у Братоножићима у периоду 1901-1902. Приредио сарадник портала Порекло Војислав…

Портал Порекло објављује студију “Српска народна јела и пића” из 1908. године, објављену у Српском етнографском зборнику у издању Српске краљевске академије. Студију је уредио чувени српски етнолог Јован Ердељановић, који је користио научно дело Станоја М. Мијатовића “Српска народна јела (с прилогом о пићима” у Левчу и у Темнићу”…

Порекло становништва села Ђераћ, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево.   Ђераћи су заселак села Крстаца, али већ толико подвојен, да га околни сељани понекад у разговору зову и селом. Имају свога засебног кмета. Цео заселак Ђераће чини само једна породица, Матијашевићи, које има…