јован ердељановић

20. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (72)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Потомци јунака Гарашани су рођаци војвода Бошковића из Бјелопавлића Међу виђенијим Бјелопавлићима у Кочиној крајини и Првом српском устанку је Хаџи Милутин Савић Гарашанин (из Гараша), чији син…

› више информација

20. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (71)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Најпривлачнија Јасеница У Шумадијској Колубари је само једна породица, Милинковићи у Вреоцима (1948. године их је било четири куће), која слови као дробњачка, јер, како је записао Петар…

› више информација

19. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (64)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Запажање Јована Цвијића У спомен тужних сеоба спадају и гробља досељених Сјеничана Исту одлику у говору је запазио и Јован Ердељановић у Букоровцу, чиме су се одликовали родови…

› више информација

Фељтон: Ко су Шумадинци (4)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Свест о шумадинству Свако уопштавање или пребрзо закључивање о томе ко су Шумадинци, као и то по чему се они разликују од суседних српских предеоних или етничких група,…

› више информација

Порекло презимена, село Мокрин (Кикинда, Горњи Банат)

Порекло становништва села Мокрин, према истраживању Јована Ердељановића (“Срби у Банату). Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Мокрин је, отако постоји, на данашњем месту. Први насељеници хтели су да населе село на страни атара Пландиште, која се зове Мокрин, али су га населили овде, крај Ђукошиних потока, и напре се…

› више информација

Порекло презимена, село Дљин (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва Селиште, стара гробља и други остаци из старине све су поуздани знаци старијих насеља на овом месту. Како су готово сви остаци на страни према Бјелици, изгледа, да су старија насеља била ближе речној долини….

› више информација

Порекло презимена, село Српски Крстур (Нови Кнежевац)

Порекло становништва села Српски Крстур (Нови Кнежевац, Горњи Банат), према истраживању Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Пириредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић  Стари људи тврде да је село засновано поред Тисе, на брегу, где су били аласи, али то није поуздана тврдња, јер се Tиса разлива свуд, па су, штавише,…

› више информација

Порекло презимена, село Санад (Чока, Горњи Банат)

Порекло становништва села Санад, према истраживању Јована Ердељановића у књизи “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић По причању старих људи, прво село било је крај саме Тисе. И сад је тамо та улица, а ту је била и стара црква и њено место било је обележено крстом,…

› више информација

Порекло презимена, село Остојићево (Чока, Горњи Банат)

Порекло становништва села Остојићево, које се раније звало Потиски Свети Никола. Приредио Александар Маринковић по књизи Јована Ердељановића “Срби у Банату” Старо село је било североисточно од садашњег, на 2-3 км, на месту Лишћева умка (сад хумке нема). Тамо је био ред кућа земуница, поред рита, а већ пре око…

› више информација

Порекло презимена, село Лис (Лучани, Доње Драгачево)

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва У селу Лису, као што се види, нема никаквих остатака, који би непосредно указивали на какво раније насеље и навезу његову са данашњим становништвом (нема селишта ни старих гробаља нити се изоравају какви трагови од…

› више информација