Анђелковић
Порекло презимена, варош Барајево
Порекло становништва вароши Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај насеља. Барајево је велико насеље…
› више информацијаПорекло презимена, село Арнајево (Барајево)
Порекло становништва села Арнајево, општина Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај села. Арнајево је…
› више информацијаПорекло презимена, село Миросаљци (Лазаревац)
Порекло становништва села Миросаљци, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај села. Миросављци су…
› више информацијаПорекло презимена, село Мали Црљени (Лазаревац)
Порекло становништва села Мали Црљенци (данас Мали Црљени), општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. …
› више информацијаПорекло презимена, Лазаревац
Порекло становништва града Лазаревца. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Настанак града Лазаревца. Године 1882. проглашено…
› више информацијаПорекло презимена, село Брод (Црна Трава)
Порекло становништва села Брод, општина Црна Трава. Према истраживању сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца. Настанак села: Село Брод је насеље које припада општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису 2002.године било је 122 становника са просечном старости 53,8. годдина. У насељу је имало имало 58 домаћинства, махом…
› више информацијаПорекло презимена, село Брајковац (Лазаревац)
Порекло становништва села Брајковац, општина Лазаревац. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај села. Брајковац је…
› више информацијаПорекло презимена, село Јагњило (Младеновац)
Порекло становништва села Јагњило, општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године Топографске прилике. Село се налази на пиносавској иоврши којом теку мањи потоци Црквенац, Вукалица и Мрчевица. Северно од Мрчевице је река Милатовица до које се пружа сеоски атар. Има четири извора: Вукалица, Црквенац,…
› више информацијаПорекло презимена, село Горња Лопушња (Власотинце)
Порекло становништва села Горња Лопушња, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак села: Горња Лопушња је насеље у општини Власотинце у јабланичком округу. Према попису из 2002. године било је у насељу 31 домаћинство и 67 становника. Село Горња…
› више информацијаПорекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)
Порекло становништва села Брезовица, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара Настанак села: Село Брезовица је некада било искључиво сточарско место, у коме су се насељавали сточари-номади, који су бачовали на подножју планинских висова Букове Главе и Козилске чуке….
› више информација


