Порекло презимена, село Арнајево (Барајево)

12. октобра 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Арнајево, општина Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Арнајево је на побрђу у северном делу ове области. Границе сеоског атара су према Соколови сеоски пут и шума у месту Вртача, до Лесковца и Великог Борка је река Бељаница, до космајског села Бељине су њиве у Међуричу, Лугу, Самаринама, код Крушке и у Осретку; до космајског села Рожанаца су њиве у Равницама, Думачи, Думачин Поток, потес и речица Велика Сеона и Бостаниште а до Јунковаца је речица и потес Сеона. Куће су разређене по странама коса, а има их и у пространим долинама. Насеље се дели на крајеве, који се називају по родовима: Петковски Крај на југу села, Бошковски Крај на југозападу, затим Констатиновића Крај, Миљковачки Крај, Јанчића Крај и Филиповски Крај чине главни део насеља.

Воде.

Село обилује изворском водом. Она се користи за домаће потребе на овим изворима: Врбици, Ђаковцу, Стубљаци, Чесми у Лугу, Ора’у, Карачновцу у Бошковском Крају, Ресановцу у средини села, Миљковачком Бунару и на Бунарачи*.

*У шумадијској Колубари „бунарима“ се називају приридни извори воде (извори), а копане бунаре називају „ђермовима“, јер се вода вади помоћу ђерма.

Осим извора у селу има и неколико копаних бунара. Кроз село протичу Карановачки Поток, Думачин или Ђаковачки Поток и Водични Поток.

Земље.

Њиве и ливаде су на местима: Мршинцу, Гају, код Порте, у Пољу, Рту, Страни, Лугу, Кључевима, Крушику, Орницама, Потесу, који некада био заједнички а сада је подељеен. Неке њиве и ливаде називају се по изворима и потоцима а неке смо већ поменули приликом описа граница атара овог села.

Подаци о селу.

По најстаријим досељеницима ово село је засновано крајем 18. века, а као село се помиње по писаним подацима тек 1818. године, када је имало 36 кућа. Година 1822. имало је у њему 37 кућа а 1844. године имало је 50 кућа са 332 становника. Данас Арнајеви има 20 родова у 167 кућа.

Данашпње гробље је у Константиновића Крају. Литија се носи на Белу Суботу, прву по Тројицама, а „бденије“ (заједничка заветна молитва) држи се на „Св. апостоли Вартоломеј и Варнава“, 11 јуна по старом календару.

 

Порекло становништва.

Најстарији род доселио се пре Карађорђевог устанка, то су:

Миљковићи, данас Богојевићи, Богосављевићи, Танасијевићи и Лукићи. Предак Миљко, по коме су се раније презивали Миљковићи, доселио се однекуд и засновао село. Њима су по свој прилици род и ове фамилије, јер сви славе Никољдан:

Богићевићи и Радојичићи.

Анђелковићи.

Бошковићи (Петровићи) и Дамњановићи.

Ђорђевићи,

Милојевићи,

Ђурђевићи,

Симићи и Јовановићи,

Стојановићи,

Пантелићи,

Илићи (једна породица Илића одселила се у Медошевац),

Томићи,

Петковићи и

Зарићи – који су уизумрли по мушкој лози.

За своју старину не зна осам родова:

Ивановићи, славили Аранђеловдан, сада славе Никољдан.

Давидовићи, Игњатијевдан.

Спасојевићи, Јовановићи и Константиновићи су један род, славе Јовањдан.

Филиповићи, Ђурђевдан.

Симићи, једна породица се одселила у Соколово, Ђурђиц.

Константиновићи други, Ђурђиц.

Миловановићи, једна породица се одселила у Жарково код Београда, Никољдан.

Пантелићи, Јовањдан.

У првој половини пршлога века доселила су се три рода:

Борисављевићи и Ђорђевићи су један род, доселили су се са Златибора, Ђурђиц.

Иванковићи су из Хомоља, Ђурђиц.

Белаћевићи (Николићи и Васиљевићи) су из Јунковаца; Никољдан.

Павловићи су из Јунковаца; од њих се једна породица одселила у Степојевац, Јовањдан.

У другој половини 19. века доселило се четири рода:

Петровићи су из Македоније, зову их Цинцарима, Ђурђиц.

Цветковићи су из Тажева код Кичева, Никољдан.

Пауновићи су из Велике Крсне код Смедерева (ја бих рекао код Младеновца, оп. Милодан), Никољдан.

Костићи су из Враништа код Струге, Никољдан.

Родови који су се доселили у првим деценијама овога века:

Лазићи су из Ропочева у Космају, Игњатијевдан.

Петровић је дошао жени у кућу из суседног села Лесковца, а старином је из Косјерића, Петровдан.

Радовановић је дошао жени у кући из села Бабе под Космајем а старином је од Сјенице, славио Аранђеловдан а сада слави женину славу Јовањдан.

Павловићи су од Павловића у Великом Борку, а старином су из Старог Влаха, Никољдан.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.