Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)

Порекло становништва села Брезовица, општина Власотинце.  Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Brezovica, selo

 

Настанак села:

Село Брезовица је некада било искључиво сточарско место, у коме су се насељавали сточари-номади, који су бачовали на подножју планинских висова Букове Главе и Козилске чуке.

То је сеоско насеље разбијеног типа, на десној долинској страни потока Сланци, леве притоке Власине, и уском развођу-гредама и косама, између последњих левих притока Љуберађе, у подножју Малог Марича (691м), 3км југоисточно од Власотинца.

Село Брезовица по предању потиче са Космета из истоименог села Брезовица; док према другом предању носи назив по „белим“ брезама које су некада биле на овом потесу данашњег села као доминатна шума.

Данас у село Брезовица има бреза али су мало ређе, док су доминантно „истрсене“ приликом крчења шума и прављења ораница и ливада за испашу стоке и прављењу воћњака,

Само село је насељено из суседних села: Дејан, Равни Дел, Горњи Орах, Преслап, Лопушња, а и са подручја Власине, Црне Траве, Модре Стене, Баинце, и околине Трна (Бугарска).

Нарочито су били познати Станко АЏИЈА и Гмитра ВРАЧАРИЦА који су били богати стоком, имали хан у Дејан, потом у Преданчу и Козилску реку овце и неколико пута су „иљадили“ овцама.

Био је познат трговац стоком и трговао у Цариграду и Солуну. Имао је бачије у козилску реку.

У времену пред први светски рат отишао је у Ниш и у бисазима однео злато у банку, предао тамо на „чување“-али пошто је био неписмен није узео никакав документ, тако је то богатство отишло у нечије туђе руке.

Они су прво живели у ЛЕВЕНОВЕ (Г.Дејан) потом у Преданчу, потом у Брезовицу.

Данас у Преданчу и места родови) носе име ГМИТРОВЦИ-а има и остатака трла и бачија свуда где се бачовало од стране Станка АЏИЈЕ.

Станко АЏИЈА је био познат хајдук у 19. веку. Живео је 119.година – према казивању његовог потомка Бранка Станковића (1950.г) из махале Зимовиште села Г.Дејан.

У село је живео и познати кмет НЕША – претходно је био и хајдук, по коме постоји и по њему назив ЊЕШЋЕВО ГУМНО, где се хајдуковало у борби противу Турака после Првог српског устанка и неколико буна у 19. веку, све до коначног ослобођења 1878.године од Турака.

Постоји данас његов родослов у селу Брезовица и другим околним селима.

 

После ослобођења од Турака 1878. године село Брезовица има 32 куће и 116 житеља

Махале села: Ридарци, Уруци, Ивковци, Баинчани, Пресветарци, Кочиште, Зарија Горња, Зарија Доња, Нерезинчани и Преслапчани.

Становништво је српско.

Најстарије фамилије села су: Станковци, Ридарци, Ивковци, Спасинци.

У село се славе крсне славе: Свети Аранђел и Свети Никола и друге славе; сеоска слава (Литије) је Свети Илија (2.августа).

Сеоска слава (Литије) у село Брезовица је 2. и 3. августа Свети Илија другог августа и Опрлија 3. августа.

У село се тога дана окупљало доста људи у село где се налази „крст“ и ту би се два дана правио сеоски сабор (собор).

* * *

Село некад и сад:

До 60. година 20. века махом су се сељани бавили чувањем стоке и дрварењем.

Често су у немаштини магарићима носили товаре у Власотинце и продавали на пијац. Бавили се и ћумурским занатом, а неки су до краја 70. година 20. века се бавили дрводељским занатом-правили виле, грабуље и косила за косе. Било је и мајстора за израдау САМАРА за коње и магараца, такозвани САМАРЏИЈЕ.

Други део становника се бавио цигларским занатом. Било је и других занатлија у село.

Најпознатији су били казанџије који су пекли добру ракију. У село има добрих воћњака јабука, шљива и крушака.

Село има струју, а водом се снабдевају сопственим изворима. Село има четвороразредну школу. Деца су похађала осмогодишњу школу у „ОШ „Синиша Јањић“ у Власотинце.

Данас је све мањи број деце у село, па тако и село се постепено гаси.

Само су остала старачка домаћинства на почетку 21. века.

Данас на почетку 21. веку већина се иселила у суседно село Манстириште (предграђу Власотинца) и Власотинце; а махом су постали добри мајстори зидари. Има и школованих људи села, а неки су се и иселили ван Власотинца. Тако има и учитеља из села а из рода Маринковић је био и секретар општине Власотинце; а и међу потомцима са села има доста факултетски образованих младих људи у самом Власотинцу и у местима где су се населили њихови преци.

Има назнака да су неки почели да се враћају у село и чувају овце и ору њиве и гаје воће у воћњацима и пчеле, где има великих могућности за развој пчелраства и воћњака и сточарства, јер је веома чиста природа и планински незагађена средина.

* * *

Порекло презимена по РОДОВИМА и крсна слава:

РИДАРЦИ:-презиме Ђокић, крсна слава Аранђелов дан,

УРУЦИ:-презиме Миљковић, крсна слава Аранђелов дан,

КОПИЛАШИ:– презиме Станковић, крсна слава Аранђелов дан,

ИВКОВЦИ:-презиме Ивковић, крсна слава Свети Никола,

БАИНЧАНИ;-презиме Стојановић, крсна слава Свети Никола,

ПРЕСВЕТАРЦИ:-презиме Анђелковић и Цекић, крсна слава Свети Никола и Аранђелов дан,

КОЧИШТЕ:-презиме Цекић, крсна слава Свети Никола,

ЗАРИЈАРЦИ:– презиме Костић, крсна слава Свети Димитрије,

НЕРЕЗИНЧАНИ:-презиме Спасић, крсна слава Свети Никола,

ПРЕСЛАПЧАНИ:-доселили се из села Преслапа (бугарска граница-Црна Трава), презиме Пешић и Миљковић, крсна слава Свети Аранђел дан,

БЛАГОЈЕВИЋИ-доселили се из Горњи Орах.

* * *

* * *

Порекло презимена Ђикић (СЕЛИШТЕ)

Родоначелник: Ђика (призећен у род Благојевић)-живео 86.г., умро 1994.г., рођен 1908.године. Прво се доселили у место Цигански Камен, па се пребацили на потес Селиште, где су живели родови: Костић, Благојевић и Глигоријевић-сви славе Гмитровдан.

Досељени: са Косова (село Брезовица)

Крсна слава: Гмитровдан

Старо кумство: Цане Маринковић (1931г.)-махала Преслап, село. Брезовица, слави Свети Ранђел

Познат родослов:

Ђика-Цветан Ђикић-Милан Ђикић(1907)

 

Милан Ђикић (1907)-Перса Благојевић (с. Брезовица):-Стојан Ђикић

(1933-2010), Добрунка (1935.г.)-удата у село Брезовица за Сретена

Маринковића (слави Свети Ранђел).

 

Стојан Ђикић (1933-2010)-Вера Ђорђевић (1937-2008, засеок Преданча,

село Г.Дејан):-Слађана (1962)-удата у село Шишава за Миљковић Перу

(1953)-деца: Ивица (1976), Јелена; Јамина (1964.г.) удата у село

самарница (Д.Лопушња) за Војислава Микића (1958)-деца:Варенка и Ана,

оддселили се у Власотинце: Звонко Ђикић (1966).

 

Звонко Ђикић (1966)-Данијела Ђикић (с. Равна Гора-славе у Р.Гору Свети

Ранђел):- Драгана (1992), Јелена 81994), Милан (1996). Одселили се у

село Манастириште предграђе Власотинца.

 

Запис: октобар 2013.г. Власотинце

Казивач: Звонко Ђикић (1966) село манастириште Власотинце

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог Власотинце

* * *

СТАРИНЕ:-По казивању старих људи из Брезовице, верује се да у селу према Равној Гори на месту Савине Ливаде и Крњино-између три извора се налази закопано злато које су Турци оставили при повлачењу и бекству. Брезовица је у више наврата за време ратова била паљена од стране Турака. Пошто у селу није имало воде људи су ватру гасили вином, а воду носили по километар-са два извора (кладанца).

За време Другог светског рата из Брезовице лјуди су одлазили у партизане да се боре против Немаца. Познати борци су били: Костић Антанас, Благојевић Милан – који се у Брезовицу доселио из Горњи Орах.

* * *

СТАРИ ЗАНАТЛИЈЕ:- Из Брезовице су махом одлазили у цигларе и зидаре а познати мајстор био је Костић Антанас (пинтер), кога је касније заменио Николић Миодраг, Цекић Ћира дунђер-који је правио од древета куће чакмаре и кованице.

МУЗИКАНТИ:-У селу је била група трубача којих се млађа генерација не сећа, а међу познатим хармоникашима били су: Костић Душан и Ђокић Љубе, без којих није била ниједна свадба у околини и селу.

* * *

СТАРИНСКЕ ПЕСМЕ:– Старинске песме у селу певане су за време сеоских прела (седељки) која су прављена на раскрсници, где су се сакупљали момци и девојке уз наложену ватру и где су певале и припевале.

У селу су се певале додоличке и лазаричке песме, које је одлично знала да пева Костић Мара, а на прела (седењке) старинске песме је најлепше певала Цветковић Вера.

У селу се још правиле у јесен и лупењке-за време брања кукуруза. Кукуруз се само ломио неољуштен, па су се кући увече ноћу сакупљали рођаци и комшије да га олупе од шашињки. Тако се правила лупењка, где се уз лупење кукуруза, певало, смејало, дружило-а газда би девојке и момке и остале на лупењку служио младим скуваним кукурузом у котлу на огњиште, онда грожђе и лозјарске праске.

* * *

ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА:-у селу је било разних обичаја који су се изводили у времену верских празника.

Тако например за Свети пророк Еремију се лупало металном шипком у лопату да би змије бежале из дворишта и авлије.

За Ђурђевдан маја месеца у пролеће се плели венчићи од цвећа да би стада била напредна са доста младунаца и млека.

На Ивандан-Свети Јован(биљобер-7 јула)-доносиле би се и сакупљале разне лековите траве по ливадама и пољима.

У село је било две старије жене које су лечиле људе травама и бајалицама-а враџбинама се нису бавиле.

На славама и весељима се највише користила БЛАГОСИЉАЊА-здравице уз благослов.

* * *

ПЕЧАЛБАРСТВО:-Брезовчани су после Другог светског рата одлазили у печалбу циглара широм бивше Југославије, а због сиромаштва и живота на посној земљи су после доласка из печалбе ујесен ишли у Војводини у берби жутог кукуруза кога су користили као хлеб у исхрани, а тај кукуруз се прво дотеривала вагонима до Лесковца, потом камионима до село Манастириште и Бољаре, а онда се запрежном стоком на двоколицама (крлешкама) истеривала у село, да би с касније терао кукуруз у воденицама и млело жуто брашно, од кога се поред хлеба-проје, правио и качамак. После седамдесетих година брезовчани се окрећу зидарском занату.

* * *

ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА СЕЛА:-Струја у село Брезовица је доведена од 1971-1974.године, потом је у село 1985.године са планинског извора Букове Главе довели планнску воду помоћу канала и цевима, које су сами ручно копали и финансирали сами.

* * *

ПРОДАВНИЦА:- Прва продавница (трговинска радња) у којој се могла куповати роба-отворена је 1985-1986.године, а отворио је Милосављевић Новица из Брезовице-који је сељане снабдевао разним намирницима за живот на село.

* * *

ОСНОВНА ШКОЛА: – У село постоји основна школа (четвороразредна) која ради у склопу осмогодишње основне школе „Синиша Јањић“ у Власотинцу, отворена као истурено одељење почела са радом после ослобођења од Немаца и Бугара у Другом светском рату (1945.г). Први учитељ је био Лалиш. После њега Младен, а за млађе генерације су били учитељи: Миодраг Стојановић, Станиша Коцић и Жарко Коцић. Школа има и канцеларију и стан за учитеља да станује у току зимских дана када је невреме.

* * *

ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ:-у село је био познати судски поротник и преседник мезне заједнице Ивковић Љубиша. Младеновић Љубе је био официр.

*  *  *

Запис: мај 2008.године

Казивачи: Виолета (девојка из Брезовице) Здравковић, удата у село Ломница 1973.г; Михајловић Љиљана 1953.године с. Брезовица

Забележили: Александар Здравковић, ученик осмог разреда и наставник Мирослав Младеновић

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[3] Казивач: Михајловић Љиљана (1953.г.) село Брезовица, општина Власотинце

 

АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар, Власотинце, Србија, 2. јула 2013.

 

 

Коментари (13)

Одговорите

13 коментара

  1. Marija

    A sta je sa Mladenovicima iz Brezovice? Ima li nekih podataka za njih posto se pominje Ljube Mladenovic kao oficir, sta je sa ostalom porodicom?

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Марија, када се постави питање (ако је добро намерно)-онда се даје и добронамеран одговор.
      Било бих добро да ти даш одговор. Ја ћу као добар педагог ето као на часу математике да ти помогнем са овим поптипитањем:”Један из Станковића учитељ има “кумство” са Младеновићима из с. Црна Бара”-даље настави сама да истражујеш и то истраживање напише овде, да видимо и твоју активност ваљда о свом селу. Иначе моја повезаност са селом је што су у њему биле удате неколико тетатака из фамилије из засеока Преданча(с.Г.Дејан) и што сам у младости био често на игранкама заједно са брезовчанима.