Порекло становништва села Брезовица, општина Власотинце. Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара
Настанак села:
Село Брезовица је некада било искључиво сточарско место, у коме су се насељавали сточари-номади, који су бачовали на подножју планинских висова Букове Главе и Козилске чуке.
То је сеоско насеље разбијеног типа, на десној долинској страни потока Сланци, леве притоке Власине, и уском развођу-гредама и косама, између последњих левих притока Љуберађе, у подножју Малог Марича (691м), 3км југоисточно од Власотинца.
Село Брезовица по предању потиче са Космета из истоименог села Брезовица; док према другом предању носи назив по „белим“ брезама које су некада биле на овом потесу данашњег села као доминатна шума.
Данас у село Брезовица има бреза али су мало ређе, док су доминантно „истрсене“ приликом крчења шума и прављења ораница и ливада за испашу стоке и прављењу воћњака,
Само село је насељено из суседних села: Дејан, Равни Дел, Горњи Орах, Преслап, Лопушња, а и са подручја Власине, Црне Траве, Модре Стене, Баинце, и околине Трна (Бугарска).
Нарочито су били познати Станко АЏИЈА и Гмитра ВРАЧАРИЦА који су били богати стоком, имали хан у Дејан, потом у Преданчу и Козилску реку овце и неколико пута су „иљадили“ овцама.
Био је познат трговац стоком и трговао у Цариграду и Солуну. Имао је бачије у козилску реку.
У времену пред први светски рат отишао је у Ниш и у бисазима однео злато у банку, предао тамо на „чување“-али пошто је био неписмен није узео никакав документ, тако је то богатство отишло у нечије туђе руке.
Они су прво живели у ЛЕВЕНОВЕ (Г.Дејан) потом у Преданчу, потом у Брезовицу.
Данас у Преданчу и места родови) носе име ГМИТРОВЦИ-а има и остатака трла и бачија свуда где се бачовало од стране Станка АЏИЈЕ.
Станко АЏИЈА је био познат хајдук у 19. веку. Живео је 119.година – према казивању његовог потомка Бранка Станковића (1950.г) из махале Зимовиште села Г.Дејан.
У село је живео и познати кмет НЕША – претходно је био и хајдук, по коме постоји и по њему назив ЊЕШЋЕВО ГУМНО, где се хајдуковало у борби противу Турака после Првог српског устанка и неколико буна у 19. веку, све до коначног ослобођења 1878.године од Турака.
Постоји данас његов родослов у селу Брезовица и другим околним селима.
После ослобођења од Турака 1878. године село Брезовица има 32 куће и 116 житеља
Махале села: Ридарци, Уруци, Ивковци, Баинчани, Пресветарци, Кочиште, Зарија Горња, Зарија Доња, Нерезинчани и Преслапчани.
Становништво је српско.
Најстарије фамилије села су: Станковци, Ридарци, Ивковци, Спасинци.
У село се славе крсне славе: Свети Аранђел и Свети Никола и друге славе; сеоска слава (Литије) је Свети Илија (2.августа).
Сеоска слава (Литије) у село Брезовица је 2. и 3. августа Свети Илија другог августа и Опрлија 3. августа.
У село се тога дана окупљало доста људи у село где се налази „крст“ и ту би се два дана правио сеоски сабор (собор).
* * *
Село некад и сад:
До 60. година 20. века махом су се сељани бавили чувањем стоке и дрварењем.
Често су у немаштини магарићима носили товаре у Власотинце и продавали на пијац. Бавили се и ћумурским занатом, а неки су до краја 70. година 20. века се бавили дрводељским занатом-правили виле, грабуље и косила за косе. Било је и мајстора за израдау САМАРА за коње и магараца, такозвани САМАРЏИЈЕ.
Други део становника се бавио цигларским занатом. Било је и других занатлија у село.
Најпознатији су били казанџије који су пекли добру ракију. У село има добрих воћњака јабука, шљива и крушака.
Село има струју, а водом се снабдевају сопственим изворима. Село има четвороразредну школу. Деца су похађала осмогодишњу школу у „ОШ „Синиша Јањић“ у Власотинце.
Данас је све мањи број деце у село, па тако и село се постепено гаси.
Само су остала старачка домаћинства на почетку 21. века.
Данас на почетку 21. веку већина се иселила у суседно село Манстириште (предграђу Власотинца) и Власотинце; а махом су постали добри мајстори зидари. Има и школованих људи села, а неки су се и иселили ван Власотинца. Тако има и учитеља из села а из рода Маринковић је био и секретар општине Власотинце; а и међу потомцима са села има доста факултетски образованих младих људи у самом Власотинцу и у местима где су се населили њихови преци.
Има назнака да су неки почели да се враћају у село и чувају овце и ору њиве и гаје воће у воћњацима и пчеле, где има великих могућности за развој пчелраства и воћњака и сточарства, јер је веома чиста природа и планински незагађена средина.
* * *
Порекло презимена по РОДОВИМА и крсна слава:
РИДАРЦИ:-презиме Ђокић, крсна слава Аранђелов дан,
УРУЦИ:-презиме Миљковић, крсна слава Аранђелов дан,
КОПИЛАШИ:– презиме Станковић, крсна слава Аранђелов дан,
ИВКОВЦИ:-презиме Ивковић, крсна слава Свети Никола,
БАИНЧАНИ;-презиме Стојановић, крсна слава Свети Никола,
ПРЕСВЕТАРЦИ:-презиме Анђелковић и Цекић, крсна слава Свети Никола и Аранђелов дан,
КОЧИШТЕ:-презиме Цекић, крсна слава Свети Никола,
ЗАРИЈАРЦИ:– презиме Костић, крсна слава Свети Димитрије,
НЕРЕЗИНЧАНИ:-презиме Спасић, крсна слава Свети Никола,
ПРЕСЛАПЧАНИ:-доселили се из села Преслапа (бугарска граница-Црна Трава), презиме Пешић и Миљковић, крсна слава Свети Аранђел дан,
БЛАГОЈЕВИЋИ-доселили се из Горњи Орах.
* * *
* * *
Порекло презимена Ђикић (СЕЛИШТЕ)
Родоначелник: Ђика (призећен у род Благојевић)-живео 86.г., умро 1994.г., рођен 1908.године. Прво се доселили у место Цигански Камен, па се пребацили на потес Селиште, где су живели родови: Костић, Благојевић и Глигоријевић-сви славе Гмитровдан.
Досељени: са Косова (село Брезовица)
Крсна слава: Гмитровдан
Старо кумство: Цане Маринковић (1931г.)-махала Преслап, село. Брезовица, слави Свети Ранђел
Познат родослов:
Ђика-Цветан Ђикић-Милан Ђикић(1907)
Милан Ђикић (1907)-Перса Благојевић (с. Брезовица):-Стојан Ђикић
(1933-2010), Добрунка (1935.г.)-удата у село Брезовица за Сретена
Маринковића (слави Свети Ранђел).
Стојан Ђикић (1933-2010)-Вера Ђорђевић (1937-2008, засеок Преданча,
село Г.Дејан):-Слађана (1962)-удата у село Шишава за Миљковић Перу
(1953)-деца: Ивица (1976), Јелена; Јамина (1964.г.) удата у село
самарница (Д.Лопушња) за Војислава Микића (1958)-деца:Варенка и Ана,
оддселили се у Власотинце: Звонко Ђикић (1966).
Звонко Ђикић (1966)-Данијела Ђикић (с. Равна Гора-славе у Р.Гору Свети
Ранђел):- Драгана (1992), Јелена 81994), Милан (1996). Одселили се у
село Манастириште предграђе Власотинца.
Запис: октобар 2013.г. Власотинце
Казивач: Звонко Ђикић (1966) село манастириште Власотинце
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог Власотинце
* * *
СТАРИНЕ:-По казивању старих људи из Брезовице, верује се да у селу према Равној Гори на месту Савине Ливаде и Крњино-између три извора се налази закопано злато које су Турци оставили при повлачењу и бекству. Брезовица је у више наврата за време ратова била паљена од стране Турака. Пошто у селу није имало воде људи су ватру гасили вином, а воду носили по километар-са два извора (кладанца).
За време Другог светског рата из Брезовице лјуди су одлазили у партизане да се боре против Немаца. Познати борци су били: Костић Антанас, Благојевић Милан – који се у Брезовицу доселио из Горњи Орах.
* * *
СТАРИ ЗАНАТЛИЈЕ:- Из Брезовице су махом одлазили у цигларе и зидаре а познати мајстор био је Костић Антанас (пинтер), кога је касније заменио Николић Миодраг, Цекић Ћира дунђер-који је правио од древета куће чакмаре и кованице.
МУЗИКАНТИ:-У селу је била група трубача којих се млађа генерација не сећа, а међу познатим хармоникашима били су: Костић Душан и Ђокић Љубе, без којих није била ниједна свадба у околини и селу.
* * *
СТАРИНСКЕ ПЕСМЕ:– Старинске песме у селу певане су за време сеоских прела (седељки) која су прављена на раскрсници, где су се сакупљали момци и девојке уз наложену ватру и где су певале и припевале.
У селу су се певале додоличке и лазаричке песме, које је одлично знала да пева Костић Мара, а на прела (седењке) старинске песме је најлепше певала Цветковић Вера.
У селу се још правиле у јесен и лупењке-за време брања кукуруза. Кукуруз се само ломио неољуштен, па су се кући увече ноћу сакупљали рођаци и комшије да га олупе од шашињки. Тако се правила лупењка, где се уз лупење кукуруза, певало, смејало, дружило-а газда би девојке и момке и остале на лупењку служио младим скуваним кукурузом у котлу на огњиште, онда грожђе и лозјарске праске.
* * *
ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА:-у селу је било разних обичаја који су се изводили у времену верских празника.
Тако например за Свети пророк Еремију се лупало металном шипком у лопату да би змије бежале из дворишта и авлије.
За Ђурђевдан маја месеца у пролеће се плели венчићи од цвећа да би стада била напредна са доста младунаца и млека.
На Ивандан-Свети Јован(биљобер-7 јула)-доносиле би се и сакупљале разне лековите траве по ливадама и пољима.
У село је било две старије жене које су лечиле људе травама и бајалицама-а враџбинама се нису бавиле.
На славама и весељима се највише користила БЛАГОСИЉАЊА-здравице уз благослов.
* * *
ПЕЧАЛБАРСТВО:-Брезовчани су после Другог светског рата одлазили у печалбу циглара широм бивше Југославије, а због сиромаштва и живота на посној земљи су после доласка из печалбе ујесен ишли у Војводини у берби жутог кукуруза кога су користили као хлеб у исхрани, а тај кукуруз се прво дотеривала вагонима до Лесковца, потом камионима до село Манастириште и Бољаре, а онда се запрежном стоком на двоколицама (крлешкама) истеривала у село, да би с касније терао кукуруз у воденицама и млело жуто брашно, од кога се поред хлеба-проје, правио и качамак. После седамдесетих година брезовчани се окрећу зидарском занату.
* * *
ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА СЕЛА:-Струја у село Брезовица је доведена од 1971-1974.године, потом је у село 1985.године са планинског извора Букове Главе довели планнску воду помоћу канала и цевима, које су сами ручно копали и финансирали сами.
* * *
ПРОДАВНИЦА:- Прва продавница (трговинска радња) у којој се могла куповати роба-отворена је 1985-1986.године, а отворио је Милосављевић Новица из Брезовице-који је сељане снабдевао разним намирницима за живот на село.
* * *
ОСНОВНА ШКОЛА: – У село постоји основна школа (четвороразредна) која ради у склопу осмогодишње основне школе „Синиша Јањић“ у Власотинцу, отворена као истурено одељење почела са радом после ослобођења од Немаца и Бугара у Другом светском рату (1945.г). Први учитељ је био Лалиш. После њега Младен, а за млађе генерације су били учитељи: Миодраг Стојановић, Станиша Коцић и Жарко Коцић. Школа има и канцеларију и стан за учитеља да станује у току зимских дана када је невреме.
* * *
ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ:-у село је био познати судски поротник и преседник мезне заједнице Ивковић Љубиша. Младеновић Љубе је био официр.
* * *
Запис: мај 2008.године
Казивачи: Виолета (девојка из Брезовице) Здравковић, удата у село Ломница 1973.г; Михајловић Љиљана 1953.године с. Брезовица
Забележили: Александар Здравковић, ученик осмог разреда и наставник Мирослав Младеновић
* * *
ИЗВОРИ:
[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд [2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце [3] Казивач: Михајловић Љиљана (1953.г.) село Брезовица, општина Власотинце
АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар, Власотинце, Србија, 2. јула 2013.
30. октобар 2013. у 09:16
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
[email protected]( PORTALU POREKLO) :
ДОПУНА текста :”Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)”
Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)
http://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-brezovica-vlasotince/
ДОДАТИ испод текста:” Порекло презимена по РОДОВИМА и крсна слава:”
овај ПРИЛОГ(Порекло презимена Ђикић села Брезовица-Власотинце).
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац
песама и прича на дијалекту југа Србије
29. октобар 2013.г. Власотинце, република Србиa
ПРИЛОГ:
* * *
Порекло презимена Ђикић (СЕЛИШТЕ)
Родоначелник: Ђика (призећен у род Благојевић)-живео 86.г., умро
1994.г., рођен 1908.године. Прво се доселили у место Цигански Камен,
па се пребацили на потес Селиште, где су живели родови:Костић ,
Благојевић и Глигоријевић-сви славе Гмитровдан.
Досељени:са Косова (село Брезовица)
Крсна слава: Гмитровдан
Старо кумство:Цане Маринковић(1931г.)-махала Преслап, село. Брезовица,
слави Свети Ранђел
Познат родослов:
Ђика-Цветан Ђикић-Милан Ђикић(1907)
Милан Ђикић (1907)-Перса Благојевић (с. Брезовица):-Стојан Ђикић
(1933-2010), Добрунка (1935.г.)-удата у село Брезовица за Сретена
Маринковића (слави Свети Ранђел).
Стојан Ђикић (1933-2010)-Вера Ђорђевић (1937-2008, засеок Преданча,
село Г.Дејан):-Слађана (1962)-удата у село Шишава за Миљковић Перу
(1953)-деца: Ивица (1976), Јелена; Јамина (1964.г.) удата у село
самарница (Д.Лопушња) за Војислава Микића (1958)-деца:Варенка и Ана,
оддселили се у Власотинце: Звонко Ђикић (1966).
Звонко Ђикић (1966)-Данијела Ђикић (с. Равна Гора-славе у Р.Гору Свети
Ранђел):- Драгана (1992), Јелена 81994), Милан (1996). Одселили се у
село Манастириште предграђе Власотинца.
Запис: октобар 2013.г. Власотинце
Казивач: Звонко Ђикић 81966) село манастириште Власотинце
Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог Власотинце
* * *
5. новембар 2013. у 10:12
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
[email protected]( PORTALU POREKLO) :
ДОПУНА текста :”Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)”
Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)
http://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-brezovica-vlasotince/
5. новембар 2013. у 13:33
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
http://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-brezovica-vlasotince/
Порекло презимена, села Брезовица (Власотинце)
ДОДАТАК: Порекло презимена села Брезовица (Власотинце)
Исраживањем сам дошао до нових података о порекло рода Ђикић и Благојевић, као и о неким другим родовим и њиховом пореклу.
Интересантно је да сам у истраживању дошао до података да у село Брезовицу око 80 домаћинства славе Крсну славу ГМИТРОВДАН (Свети Димитрије) и да су пореклом из села БРЕЗОВИЦЕ(Призрен)-са КОСОВА.
Док остали који славе крсне славе:Свети Ранђел, Свети Николу и “посну Свети Ђорђу”(Св.Алимпије) се досели као Срби који су пребегли из Бугарске после прогона у времену покушаја “муслиманизације” и “бугаризације”. Оваква истраживања се односе и на остала села у околини власинскога краја.
Забележио: Мирослав Б.Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце
5. новембар 2013. у 13:35
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
НАПОМЕНА: исправка у истраживању порекла презимена Ђикић села Брезовица (Власотинце):
[email protected]( PORTALU POREKLO) :
ДОПУНА текста :”Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)”
Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)
http://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-brezovica-vlasotince/
ДОДАТИ испод текста:” Порекло презимена по РОДОВИМА и крсна слава:”
овај ПРИЛОГ(Порекло презимена Ђикић, Благојевић села Брезовица-Власотинце).
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац
песама и прича на дијалекту југа Србије
. октобар и новембар 2013.г. Власотинце, република Србиa
ПРИЛОГ:
* * *
Порекло презимена (Благојевић) Ђикић (СЕЛИШТЕ)
Родоначелник: Ђика (призећен Милан Благојевић у род Милосављевић) у род Благојевић)-живео 86.г., умро
1994.г., рођен 1908.године. Прво се доселили у место Цигански Камен,
па се пребацили на потес Селиште, где су живели родови:Костић ,
Миланов отац је Цветан Благојевић који се доселио у Власотинце из село Горњи Орах, да бих његов син Милан Благојевић(1907.г.) познати пекар у Власотинце се призетио за Персу Милосављевић у село Брезовица. У Власотинце је Цветан Благојевићпоседовао три хектара плодне земље. Био је богат.
Перса Милосављевић (1907) и Милан Благојевић се договоре да њихова презимена буду према деди Песре Ђики.
Тако је познат родослов по”женској линији” Ђикић:
Ђика-Драгутин-Перса Милосављевић(1907)-Стојан Ђикић(1933)-Звонко Ђикић (1966.г).
Према “мушкој лози” познат је овакав родослов: Цветан Благојевић-Милан Благојевић-Стојан Ђикић(11933)-Звонко Ђикић(1966).
Благојевић(Ђикић) и Глигоријевић-сви славе Гмитровдан.(Свети Димитрије)
Досељени:са Косова (село Брезовица)
Крсна слава: Гмитровдан
Старо кумство:Цане Маринковић(1931г.)-махала Преслап, село. Брезовица,
слави Свети Ранђел
Познат родослов:
Цветан Ђикић-Милан Ђикић(1907)
Милан (Благојевић) Ђикић (1907)-Перса Милосављевић (с. Брезовица):-Стојан Ђикић
(1933-2010), Добрунка (1935.г.)-удата у село Брезовица за Сретена
Маринковића (слави Свети Ранђел).
Стојан Ђикић (1933-2010)-Вера Ђорђевић (1937-2008, засеок Преданча,
село Г.Дејан):-Слађана (1962)-удата у село Шишава за Миљковић Перу
(1953)-деца: Ивица (1976), Јелена; Јамина (1964.г.) удата у село
самарница (Д.Лопушња) за Војислава Микића (1958)-деца:Варенка и Ана,
оддселили се у Власотинце: Звонко Ђикић (1966).
Звонко Ђикић (1966)-Данијела Ђикић (с. Равна Гора-славе у Р.Гору Свети
Ранђел):- Драгана (1992), Јелена 81994), Милан (1996). Одселили се у
село Манастириште предграђе Власотинца.
* *
Запис: октобар и новембар 2013.г. Власотинце
Казивач: Звонко Ђикић (1966) село манастириште Власотинце
Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог Власотинце
* * *
4. јун 2017. у 13:05
Miroslav B Mladenovic Mirac
Благојевићи у село Брезовица( и село Г.Орах) су од претка РАДУЛА из село Преслап(Црна Трава). Ево овде за порекло поколења овог рода оставићу један запис о њима из 2012.:-
:”Порекло презимена Благојевић (призетен потомак Петар из с. Дарковце (Црна Трава) у с.Д.Ломница, општина Власотинце):
Родоначелник: Петар
Крсна слава у с. Дарковце: Свети Ранђел, а у село Д.Ломница преузета слава као “призетка-на земљу” је Свети Никола (19.децембар).
Благојевић (призетак у с.Ломницу из с. Дарковце-Црна Трава): Крсна слава „на земљу“ (призетак) у Д. Ломници је Свети Никола (19. децембар). а у с. Дарковце Свети Ранђел
Презиме: Благојевић
Предак Благојевића је из село Преслап (Црна Трава).
Постоји прича да је неки Радул имао два сина. Један “ прумућурнији”, а други мање сналажљивији.
Првог сина је оставио код себе да живи у Преслап (Црна Трава), а другог сина са женом и једном кравом га је “пустио” низ планину “Плану”- да лута и тражи себи нови дом за живот.
Тај брат са женом и том једном кравом је лутао планином и зауставио се у Златову махалу села Дарковца (Црна Трава) и ту формирао своју фамилију, која и данас на почетку 21. века постоји.
Један од предака тог брата је био Петар, који се призетио у село Доња Ломница. У село Доња Ломница од тај родослов тог брата из Златове махаке (Дарковце-Црна Трава) .
Познат је овај родослов Благојевића у село Доња Ломница (Власотинце):- Никола (1982), Ненад (1984)-Ђокица (1982)- Благоје (1960)-Ђорђе (194?)-Петар-Никола.
Један од потомака овог рода Јоца Благојевић и данас на почетку 21. века живи у Златову махалу села Дарковце (Црна Трава); а Благојевића има и у Преслапу, Кални- Црне Траве и другим местима (Крушевица-Власотинце) и широм Србије.
Запис: 2012.г.село Доња Ломница општина Власотинце
Казивач: Ђокица Благојевић, с. Доња Ломница
Забележио: Мирослав Младеновић, наставник математике и локални етнолог, Власотинце
http://www.poreklo.rs/2013/01/28/poreklo-prezimena-selo-donja-lomnica-vlasotince/ “
5. новембар 2013. у 14:05
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
* * *
http://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-brezovica-vlasotince/
Порекло презимена, села Брезовица (Власотинце)
Испод текста : “Порекло презимена о РОДОВИМА и крсна слава”:
ДОДАТИ:
* * *
– Порекло презимена:Радосављевић, Милосављевић и Станиисављевић:
Крсна слава:Свети Димитрије-Гмитровдан
Порекло:Из село Брезовица(Призрен) са Косова
Била три брата: Радисав, Милисав и Станислав.
Из имена Радисав фамилији је “изведено” презиме Радисављевић(надимак “Буџуренде”);
Из имена Милисав фамилији је “изведено” презиме Милисављевић;
Из имена Станислав фамилији је “изведено” презиме Станисављевић.
Милосављевићи живе у:село Брезовицу, село Манастириште, Власотинце.Од фамилије је познат Горан судија.
Радосављевићи су одсељњени у:село Манастириште, Београд и другим местима у Србији.
Тако у село Манастириште су браћа Радосављевић: Тома (1951), Љубе 82955), Мирослав (1952); Док у Београду од Радосављевићи су: Гуте, Бора, Сретко и Ђура.
*
Запис: 4 новембар 2013.г. Власотинце, република Србија
Казивач: Звонко Ђикић (1966) село Манастириште Власотинце
Забележио: Мирослав Б.Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце
* * *
5. новембар 2013. у 14:28
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
* * *
http://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-brezovica-vlasotince/
Порекло презимена, села Брезовица (Власотинце)
Испод текста : “Порекло презимена о РОДОВИМА и крсна слава”:
ДОДАТИ:
* * *
– Фамилија ЦЕКИЋ (крсна слава Св. Никола) се из село Брезовица преселила у село
Бољаре, а живели су у Брезовицу у место звано БОЉЕСА-где су били СТАНКОВСКИ (“Копилани”) виногради и њихове колибе.
– фамилија МИЉКОВИЋ( махала “Преслап”-досељени из Бугарске односно предхосно у село Преслап (Црна Трава) –потом у Дејан и онда у Брезовицу.
Њихова крсна слава је СВЕТИ РАНЂЕЛ.
У том роду и у само село постоји прича како је родоначелник фамилије у село Брезовица ппо имену Милан Миљковић (живео преко 90.године-а рођен око 1881.г) у времену балканских и Првог светског рата (1912-1918.г.) са бисадзима пуним златом пешице отишао до Ниша у банку. Тамо је рекао једној женској тада враднице у банци:”Еве ја ги преброји, толко је килањ у злату а с’г ви ги бројте, ја си отидо дом”.
Тако је остало небројено злато у банци а неписмени деда Милан Миљковбић се вратио поново пешице у родно планинско село Брезовица и без “злата у бисагама” поживео више од 90 година и преминуо у другој половини 20. века.
Потомци Милана миљковића живе у село Манастириште (Зоран Миљковић) и у Војводини
одсељени.
*
Запис: 4 новембар 2013.г. Власотинце, република Србија
Казивач: Звонко Ђикић (1966) село Манастириште Власотинце
Забележио: Мирослав Б.Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце
* * *
6. новембар 2013. у 10:03
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
http://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-brezovica-vlasotince/
Порекло презимена, села Брезовица (Власотинце)
УБАЦИТИ у текст : “Настанак села:” овај ПРИЛОГ:
* * *
Према причама старијих људи на основу постојања потеса СЕЛИШТА, село Брезовицо је насељено давно. Неки су се расељавали а неки досељавали.
Према причама прва кућа која је засновала село је Са Косова, селоБрезовица (Пеизрен). Тадашњи становник је са женом и са три ћерке побегао од Турака са Косова и први засновао село на потесу Селиште.
По селу Брезовица код Призрена је и ово место добило назив као насеље село Брезовица у власотиначком крају.
Према приче старијих људи из ових крајева и села Брезовица било је велики број Срба који су учествовали у Боју на Косово противу Турака, када је српску војску предводио Цар Лазар.
Тако сећања и приче се преносиле са колена на колено, па овога пута ево у запису да је из село Брезовица било ових учесника у Бој на Косову:2(два) Срба ратника из рода СТАНКОВИ, 1(један) Србин ратник из махале Заријарци(од рода Костић) и неколико Срба ратника из махале ПРЕСЛАП (фамилије Миљковић). То показује да је овај крај био засељен у времену 14. века.
*
Запис: 5 новембар 2013.г. Власотинце, република Србија
Казивач: Звонко Ђикић (1966) село Манастириште Власотинце
Забележио: Мирослав Б.Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце
* * *
7. новембар 2013. у 17:30
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
[email protected]( ПОРТАЛУ ПОРЕКЛО) :
ДОПУНА текста :”Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)”
http://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-brezovica-vlasotince/
НАПОМЕНА:
У делу текста: „МУЗИКАНТИ:- “
ДОДАТИ Ову реченицу:
Најбољи гајдаш у село Брезовица је био Милан Петковић из махале ПРЕСВЕТА са крсном славом Свети Никола.
* * *
Запис: 6 новембар 2013.г. Власотинце, република Србија
Казивач: Звонко Ђикић (1966) село Манастириште Власотинце
Забележио: Мирослав Б.Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце
8. новембар 2013. у 08:41
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
[email protected]( ПОРТАЛУ ПОРЕКЛО) :
ДОПУНА текста :”Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)”
http://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-brezovica-vlasotince/
НАПОМЕНА:
На крају чланка о пореклу презимена села Брезовица УБАЦИТТИ овај текст(Топоними-називи места):
ПРИЛОГ:
* * *
ТОПОНИМИ (Називи места):-Селиште, Прслап, Нерезина, Пресвета, Зарија, Баинчанско, Ридарско, Станковско, „Крст“, Бољеса, Крењино, Пожа’ц, Крушке, Јесиковац, Крушак, Равна, Кошутин дол, Костино, Чаробна долина, Равноделска реке (Раставница)…..
*
Запис: 7 новембар 2013.г. Власотинце, република Србија
Казивач: Звонко Ђикић (1966) село Манастириште Власотинце
Забележио: Мирослав Б.Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце
* * *
8. новембар 2013. у 10:59
Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince
[email protected]( ПОРТАЛУ ПОРЕКЛО) :
ДОПУНА текста :”Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)”
http://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-brezovica-vlasotince/
НАПОМЕНА:
Испод дела текста ОСНОВНА ШКОЛА
Убацити овај ПРИЛОГ:
* * *
ДИЈАЛЕКАТ (Народни говор) брезовчана (Власотинце):
Занимљив је дијалект(народни говор брезовчана). У већини је дијалекат(наречје) косвско са призренског наречја, али има и речи из „торлачког“ наречја.
Поред употребе речи ишеја(ишаја)-ишао, дошеја(дошаја), запазио сам и употребу речи ЊУМА-са подручја околних села са леве стране Власотинце планинског побрђа и дела равничарслог дела:Лопушња, Градиште, Дадинце, Брезовица, Самарница, Равна Гора.
Док како кажу „старије жене“ лопушњанке – доле од Орашје и Ладовицу се говори „пољским“ говором:“Дођуваја“…
Занимљива је употреба „старинског говора“ и сада на почетку 21. века брезовчана млађе генерације са свога дијалектолошког наречја.
Има и посебне архаичне речи у говору брезовчана које се одразило и на наречје насељеника из „торлачки“ крај; па тако са селима:Равни Дел, Г.Дејан, Крушевица, Црна Бара и Средор- тако и данас у говору се употребљава реч КИДЕ(где).
Још једну за мене „стару реч“ код брезовчана сам записао у употреби говора:АШЋУ. Када вас неко каже:“ Не ради то и то..“. Онда се употребљава реч АШЋУ (Зашто)?. Дакле реч АШЋУ значи ЗАШТО.
Ово је истраживачки део за дијектолошко-лингвистичко поље у проучавању говорног подручја југа Србије.
*
Запис: 7 новембар 2013.г. Власотинце, република Србија
Забележио: Мирослав Б.Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце
* * *