Порекло презимена, село Ровни (Ваљево)

5. јул 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Ровни, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ровни су на левој обали Јабланице, на југу од Балиновића. Сеоске су куће по странама високих, врло стрменитих, кршевитих кречњачких брда, која се дижу изнад Јабланице. Брда су висока и плећата, поред Јабланице, препуна плазова и точила. Главнији су висови: Тара и Шаран до Куница и Ситарица, Брдо до Бобове и Богдана до Балиновића, на којој је и Балиновић.

Извора има неколико у падинама брда, у раседима слојева. Извори ису јаки, главнији су Тара до Бобове, Ракића Чесма у селу и Срећковића Бунар. Потребу у већој количини воде подмирује Јабланица, која тече поред села са источне стране. Са јужне стране одваја село од Куница и Ситарица поток Тара, који постаје од неколико јаких извора. Од Ракића кућа силази велика Ракића Јаруга или Дубока Јаруга (а и Дубоки Поток) а она је сува, каменита и успрта долина.

Земље и шуме.

У селу је врло мало зиратне земље. Она је око кућа и по плећима брда, докле је око Јабланице врло мало има. Земља је каменитог дна, посна, доста кречна иако се натире, онда може нешто да роди. Само до Балиновића низ Богдану има мало више зиратне земље и то је једини повећи комад родније земље, у коме сваки сељак има свога удела. Ту су Ровине, најбоље зиратне земље, рђаве за ливаде и пашњаке.

Шуме је у селу доста. Јужни крај села је пошумљен. Око Таре и Дубоког Потока има доста шуме, само је ситна, те отуд народ има доста дрва за огрев а по мало и за грађу.

Заједнице сеоске су око Таре и Дубоког Потока, а других заједница нема.

Тип села.

Ровни су село разбијеног типа. Сеоске су куће углавном збијене у два џемата. Први џемат је на Богдани до Балиновића и зове се Старе Куће а други се зове Брда и на јужну страну је од њега. Куће су растурене, тако да су џемати готово спојени; растојање међу кућама је од 50 до 600 метара.

Код Старих Кућа су: Зарићи, Срећковићи, Антонијевићи, Иванковићи, Селаковићи, Радосављевићи и Јовановићи.

На Брдима су: Чолићи (Живковићи), Ћубићи, Јаковљевићи, Ракићи и Ђокићи.

У Ровнима има неколико осредњих задруга: Чолића, Срећковића (две куће), Зарића (две куће) и Ракића.

Подаци о селу.

Ровни, код Вука Ромни, према харачким тефтерима од 1818. године имали су 15 домова са 21 пор. и 41 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 18 домова и 172 становника.

-1874. године – 21 дом и 202 становника.

-1884. године – 28 домова и 243 становника.

-1890. године – 30 домова и 259 становника.

-1895. године – 31 дома и 291 становника.

-1900. године – 33 дома и 298 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 3,66 а процентни1,64%.

Име селу.

Балиновић су основала два брата рођена, који су били оделити пре досељења и настанили се прво у Балиновић. Старији брат је остао у селу, а млађи је прешао на своје ровине* у овом селу, на месту где су данас Старе Куће и ту се закућио. Млађи брат населио се и закућио на ровинама и његово село се прозове Ровине, а доције изговарањем и Ровне и Ровни, што је данас званичан назив села.

*Ровине се зову она места,која су обрасла папраћу, па се преко зиме рове за свиње, које засољену папрат радо једу, иначе неће или ако једу добијају неку опаку болест, која их опија и мори. У данас старији сељаци, пише Љ. Павловић, овог села и Балиновци не сматрају ово село друкчије него заселак Балиновића.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Балиновци (Зарићи, Срећковићи, Иванковићи, Антонијевићи, Јаковљевићи, Ћубићи, Чолићи, Ракићи и Радосављевићи): Ровне су основале оне породице, које су на Богадни, на месту званом Старе Куће; оне су потомци старог Балиновца, досељеног на своје ровине. Ове су се породице гранале и шириле по целом селу и међи њих се доцније уметале касније досељене породице. Од Балиновца су горе поменуте породице, има их 30 кућа и славе Јовањдан. Кад се Балиновац населио у селу, Ровни су тиме постале заселак села Балиновићи и дуго се тако сматрале а пре Балиновчевог доласка није било насељеника нити се ма шта знало за њих.

-Јовановићи су новији досељеници, чији је дед сишао као мајстор из Годочева-округ ужички и населио се у селу; њих је две куће и славе Никољдан.

-Селаковићи су из Сушице, отац им дошао жени на имање, има их две куће и славе Јовањдан.

-Арсеновићи, предак је из Сушице и призетио се у Зариће, чије је порезиме и славу примио, славе Јовањдан.

-Ђокићи су из Заовина, славе Ђурђевдан.

У Ровнима је 36 кућа од 5 породица.

 

Занимање становништва.

Ровњани се занимају свима привредним пословима, којима и суседни сељаци ове области. Главна су занимања воћарство и сточарство а узгред и земљорадња. Ради уче занате и раде по селу и околини, доста их се бави риболовом, жежењем креча и трговином. Не селе се али у службу иду по суседним селима.

Појединости о селу.

Ровни су саставни део Ребељске општине у Срезу ваљевском. Судница и школа су у Поћути, а црква у Грачаници. Гробље је у средини села, на Брдима.

Не каже са да ли и коју преславу преслављају.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.