Порекло презимена, Лазаревац

19. септембар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва града Лазаревца. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Настанак града Лазаревца.

Године 1882. проглашено је село Шопић за варошицу. Тада се издвоји Горњи Крај Шопића као посебно насеље и прозове Лазаревац. Ово име се озваничено 1889. године. По казивању име је дато по најстаријој кафани у овом крају, која се звала „Кнез Лазар“, а по другом саопштењу име је узето по Лазаревој суботи, јер је у тај дан ово насеље преузело улогу варошице.

Године 1885. посетио је варошицу Шопић Јован Миодраговић. Он у свом путопису казује, да ова варошица „не заслужује да се тако зове, јер нема ни поште а није ни на реци“. Пошто је ово место било у равници, која је била пуна бара и блата, то се насеље убрзо почело померати дуж пута, који води од Шопића за Лукавицу. Кад су на том месту подигнута данашња Среска надлештва (Срески суд, болница, расадник, основна школа, затим пошта и друге установе), тада се старо насеље варошице Шопић нагло почело да помешта у брдо.

Друмско насеље Шопића, данашњег Лазаревца, основали су у другој половини прошлога века ови трговци и занатлије: Тома Пауновић из Шопића, Петар Стефановић из Криве Реке у Качеру, Велимир Марковић Ђеда из Велишеваца у Тамнави, Негован Недељковић из Шопића, Крста и Петар браћа Ђорђевићи из Босне, Љуба Пантелић из Мушића код Ваљева, Радојица Филиповић из Петке, Глиша Николић, ћурчија из Алибунара у Банату, Ђорђе Јовановић и Златко Цветковић, Лесковачани, оба колари, Милован Топлаовић из Шопића и Мића Здравковић из Кука (Дрена).

Године 1910. Лазаревац је добио железнички станицу на прузи Лајковац-Аранђеловац-Младеновац. У времену борби у српско-аустријском ратовању 1914. и 1915. године варошица је знатно опустошена. После ратовања, односно од 1919. године Лазаревац је поново оживео као трговачко, занатлијско и административно место за ближу околину. Он је 1928. године добио електрично осветљење а 1940. године и водовод. Те године је завршена изградња православне цркве, у којој је смештена костурница изгинулух ратника 1914. и 1915. године. Посвећена је Св. Димитрију. Пазарни дан у Лазаревцу је петак. Литија се носи на Први дан Духова. Данас у њему има 113 родова са 119 кућа.

 

Порекло становништва.

Филиповићи, кројачи. Чукундед Филип „Маџарин“ доселио се из Бачке и погинуо у лову. Овамо се доселио из Петке, славе Мратиндан.

Којић, трговац, доселио се из Славковице у Љигу. Род су са Којићима у Штавици у Качеру и Кадиној Луци на Љигу и у Закути у Гружи а старином су из Гусиња, славе Св. Петку.

Протић (Поповић), свештеник је од Лазаревића у Шопићу, Никољдан.

Јанковић (Пантелић), гостионичар, доселио се из Пљеваља, Ђурђевдан.

Марковић, гвожђарски трговац, доселио се из Бранетића у Качеру, Ђурђевдан.

Рајићи су од Рајића у Шопићу, Мратиндан.

Ристићи, дед се доселио као пушкар из Бајине Баште, Аранђеловдан.

Ивановић је опанчар из Шопића, Ђурђиц.

Костић, дед се доселио из Босне а овмо из Шопића, Крстовдан.

Поповић други, свештеник, доселио се из Врања, Стевањдан.

Ненадовић, трговац, дед био учитељ у Венчанима, а отац се доселио овамо, Ђурђиц.

Станић, дед се доселио из Босне у Шушњар, па прешао овамо, Никољдан.

Петровић, сарач, отац однекуд дошао, Ђурђевдан.

Максић, месар, доселио се из Ужица, Св Јестатије, 20. септембра по старом календару.

Илић, колар, дед се доселио из Врања, Никољдан.

Цветковић, месар, дед се доселио из вароши Лесковца као колар, Никољдан.

Ђорђевић, дед дошао из Петке, Св. Гаврило, 13 јула по старом календру.

Караклајић, опанчар, доселио се из Ужица, Никољдан.

Живковић, опанчар, отац се доселио из Оклатца у Рачанском срезу, Ђурђевдан.

Алексић, трговац, отац се доселио из Аранђеловца, Аранђеловдан.

Баћански, земљорадник, отац је од Трбојевића у Инђији у Срему а овамо дошао из Шопића, Стевањдан.

Богдановић, гостионичар, отац се доселио из Чибутковице, Никољдан.

Лазаревић, извозник, је из Жупањца, Никољдан.

Миловановић, отац се доселио из Стубице, Велика Госпојина.

Макањић, гостионичар, је из Ужица, Аранђеловдан.

Матић, опанчар, је из Босне, Аранђеловдан.

Недељковић, мерач, је из Шопића, Мратиндан.

Марковић други, колачар, отац се доселио из Срема, Аранђеловдан.

Николић, крзнар, отац се доселио из Фрадина у Банату, Ђурђевдан.

Пауновићи су земљорадници из Шопића, Мратиндан.

Стафановић, абаџија, доселио се 1876. године из Табановаца код Куманова, Митровдан.

Павловић, опанчар, је Ужичанин, Лазаревдан.

Филиповић други, абаџија, доселио се из Прњавора (Боговађа), Ђурђиц.

Нешић, пекар, је из Ћелија, Ђурђевдан.

Илић други, трговац, дед се доселио из Богдановаца у Лужничком срезу, Никољдан.

Полић (Полкић), крзнар, отац се доселио из околине Ужица, Никољдан.

Радосављевић, месар, доселио се из Босуте у Качеру, Ђурђевдан.

Вујадиновић, зидар, доселио се из Ужица, Никољдан.

Петровић други, мерач, је из околине Ваљева, Никољдан.

Перишић, опанчар, доселио се из Косјерића, Ђурђиц.

Лукић је из Румуније, Аранђеловдан.

Марјановић, трговац, отац се доселио из Доброселице на Златибору, прво у Моравце на Љигу па после овамо, Ђурђевдан.

Ристић други, отац је из Медошевца, овамо дошао из Стубице, Аранђеловдан.

Броћићи су из Гуче у Драгачеву, Лучиндан.

Вонга је из Германске Столице у Словачкој, доселио се као колар 1890. године, Лутерове вероисповести.

Савић, трговац, је из околине Мионице, Ђурђевдан.

Милићи су из Крушевице, Никољдан.

У првим десетинама овог (двадесетог) века доселили су се ови родови:

Миловановић други, пекар, је из Бистрице, Ђурђиц.

Милојевић, опанчар, је из Зеока, Ђурђиц.

Васић, гостионичар, је из Трбушнице, Алимпијевдан.

Пакић, опанчар, је из Петке, Никољдан.

Ђорђевић други, опанчар, је из Жупањца, Ђурђевдан.

-Живковић други, качар, је из Сакуље, Св. Јоаким и Ана.

Арсеновић, абаџија, отац се доселио из Чађевице у Босни, прво се доселио у Бијељину, потом у Београд па напослетку овамо, Јовањдан.

Анђелковић је из Дрена, Јовањдан.

Благојевић, служитељ, је из Дрена, Ђурђевдан.

-Стефановић други, поткивач, доселио се из околине Врања, Ваведење.

Сандић, опанчар, је из Ћелија, Ђурђевдан.

Станић други, пекар, је из Шушњара, Никољдан.

Степановић, кафеџија, је из Ужица, Стевањдан.

Спасојевић, индустријалац, је из Дрена, Лучиндан.

Чоловић, опанчар, је из Беле Реке (Бијеле Ријеке) на Златибору, Никољдан.

Станић трећи, бојаџија, је из Гуче у Драгачеву, Аранђеловдан.

Стевановић трећи, трговац, је из Криве Реке на Руднику, Никољдан.

Недељковић други, воскар, је из Београда, Аранђеловдан.

Јанковић други, трговац, старином је од Сјенице а овамо је дошао из Петке, Стевањдан.

-Анђелковић други, трговац, је из Вреоца, Никољдан.

Божић је из Сакуља, Св. Александар Невски.

Ћуковић, месар, доселио се из Новог Пазара, Аранђеловдан.

Јовановићи, ковачи, су из Обреновца, Пантелијевдан.

Марковићи трећи, столар, је из Опаљеника код Ивањице, Никољдан.

Михаиловић други, апотекар, је из Ваљева, Ђурђевдан.

Ђокић је из Стубуце, Аранђеловдан.

Милићи други, месари, су из Крушевице, Аранђеловдан.

Гавриловићи су „Ере“, земљорадници, Ђурђевдан.

Пат, беребрин, пореклом Румун, овамо дошао из Плочице у Ковинском срезу у Банату, католичке вероисповести.

Антонијевић, опанчар, је из Теочина код Горењг Милановца, дошао прво у Липље па овамо 1911. године, Никољдан.

Дашевић, пекар, је из Бакионице код ужичке Пожеге, Лазаревдан.

Ивановић други, трговац, је из Вукосаваца у Качеру, Ђурђевдан.

Синђелић, опанчар, старином је из Војске у Ресави, овамо дошао из Вреоца, Никољдан.

Живковић трећи, фарбар, је из Гуче, Стевањдан.

Арсенијевић је из Шушњара, Ђурђевдан.

Марковић је из Карана на Златибору, Ђурђиц.

Кондић, опанчар, је из Трбушнице, Ђурђиц.

Михаиловић трећи, опанчар, је из Бистрице, Никољдан.

Јанковић трећи, трговац, отац се из Тетова доселио у Велике Црљене па онда овамо, Ђурђиц.

Васић други, трговац, доселио се из Ивановца у Качеру, Аранђеловдан.

Стојановић, зидар, доселио се из Агиног Села у Жеглигову, Аранђеловдан.

Грбић, старином је из Далмације, прво се населио у Дабићко Поље код Ваљева, одатле побегао због спора око ванбрачног детета у Мрчић, па отуда овамо, Никољдан.

Илић трећи је из Жупањца, Никољдан.

Радојичић, пекар, је из Даросаве, Јовањдан.

Ранчић, зидар, доселио се из Суводола код Пирота, Митровдан.

Радовановић, месар, је из Стојника у Космају.

Каменица, абаџије, је из Ћелија, Никољдан.

Ћирић је из Стубице, Никољдан.

Јовановић други, госионичар, је из Ужица, Никољдан.

Јовановић трећи је из Јаворца код Кичева,побегао због „арамија“ (разбојника), Никољдан.

Констатиновић, трговац, је из Велике Иванче у Космају а старином је Цинцарин из Македоније, Марковдан.

Јовановић четврти је из Липља у Качеру, Ђурђиц.

Протић, лончар, је из Суводола код Пирота, Аранђеловдан.

Ранђић, трговац, је из Трбушнице, Митровдан.

Јанаћковић, лончар, је из Суводола код Пирота, Св. Петка Параскева.

Рајковић, опанчар, је из Зеока, Ђурђиц.

-Ћирић други, ткач, је из Ваљева, Аранђеловдан.

Ђукнић, бојаџија, је из села Калањевци у Качеру, Стевањдан.

Чижек, Чех, остао као аустријски војник 1918. године, евангелик.

Станишић, трговац, је из Брајковца, Јовањдан.

Динић, обућар, је дошао из Београда, Ваваедење.

-Лукић други, абаџија, је из Дрена, Аранђеловдан.

Ломић, трговац, је из Драгоља у Качеру, Јовањдан.

Некић, опанчар, је из Трбушнице, Алимпијевдан.

Софронијевић, пекар, доселио се из Ваљева, а крвни рођаци су му Дрљаче, негде у Подрињу, Никољдан.

Васиљевић је из околине ужичке Пожеге, Никољдан.

Глигоријевић, трговац, је дошао из Ваљева, Лучиндан.

 

ИЗВОР: „Шумадијска Колубара“, Петар Ж. Петровић, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Biljana

    Poštovani,
    Kako to da prezime Novičić nigde ne spominjete? Ako malo bolje pogledate i prave starosedeoce pitate, videćete da se deo Stubičkog vašarišta zvao i Ivanovo brdo po mom dedi? Hvala!