Порекло презимена, варош Барајево

14. октобра 2013.

коментара: 1

Порекло становништва вароши Барајево. Према књизи „Шумадијска Колубара“ Петра Ж. Петровића, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај насеља.

Барајево је велико насеље у изворишној долини Барајевице и њених саставница које чине Барајевску Реку. Куће су по странама коса у које су се усекли дубоки потоци, па је због тога насеље разбијеног типа. Оно се дели на ове крајеве: Липовицу на Средњем Рту, тј коси која је између државне шуме у Липовици и потока Кључева. Крајеви Велики Ненадовац и Мали Ненадовац су на коси између Кључева и потока Раковице. Крај Глумчево Брдо је на Широком Рту, између Раковице и речице Барајевице. Средњи Крај је средина (тада) села у коме је црква и основна школа између Барајевице и потока Бећирке. На коси између Бећирке и Дубоког Потока је доњи крај Караула, а горњи је Стражарија. На коси између Дубоког Потока и Суве Реке је крај Равни Гај. Друмско насеље Багрдан је на Барајевској Реци више села Бождаревца. Сви ови већи крајеви Барајева имају своје мање крајеве. Тако се доњи крај Липовице назива Смрдан, горњи крај Глумчева Брда је Вучинац, а један део Вучинца се назива Црквенац. На крај Вучинац наставља се крај Бељинац, а више њега је крај Дражиновац. Вучинац, Црквенац, Бељинац и Дражиновац називају се општим именом Брда.

Циганске куће чине посебно насеље Средњега Краја. Горњи крај Равнога Гаја назива се Дубраве, а један део Дубрава назива се Витковица.

Воде.

Насеље обилује добром и здравом изворском водом. Сви извори лети, у времену највећих суша, умање воду, али не пресушују. Знатнији су ови извори: Точкић у Липовици; Раковица, Дујиловац, Амбарина, Николин Рт су у Ненадовцу; Долови, Граничевац, Бубањача, Јасенак, Брестов Рт, Поднаврти, Врело (у Дражиновцу), Баташина у Брдима, Црквенац, Свињчине (код Циганских кућа); у Равном Гају су извори; Каменац, Жојинац, Митровац, Плочник, Добра Вода и поток истог имена, Нартак и Јочинац. У Средњем Крају је извор Мали Валов, а у Стражарији је Велики Валов. Има неколико кућа у Липовици, Средњем Крају и у Равном Гају које се служе водом са бунара.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су измешане. Најбоље су њиве за кукуруз у долини Барајевске Реке, а њиве по странама коса су за стрна жита. Називи њива и ливада су по потоцима или по крајевима насеља, а осим њих забележили смо ове незиве: Врелине, Козареве Њиве, Криве Њиве, Баташина, Бучница, Креметне (Кремените) Њиве, Љута Страна, Крушик, Мало Поље, Велико Поље, Јасеновац, Усколетинац, Лешћар, Мекоте, Маркове Њиве, Гај, Пајкуша, Буљковац, Радивојевац и Радионица на врху косе Средњег Рта.

Заједничка сеоска шума је у Липовици и у Ковачевцу. Готово свака кућа има своје посебне забране (шуме) у долинама сеоских потока.

Старине и насељу.

1. У селу има разних остатака из прошлости. кремење, као сечива, најстарији су остаци праисторијских људи које се и данас изорава на Кременитим Њивама.

2. Поток Кључеви одронио је пре прошлих ратова (Балкански, први и други и Први светски-Велики рат, оп. Милодан) обалу, па су се на тај начин у њој показала два повећа земљана лонца и један мањи, који су били преврнути један до другог, а испод њих нађен је само пепео.

3. До скора су се у крају Липовици налазила по њивама камена „корита“, па су их људи вадили из земље и узиђивали у кошеве за кукуруз. То су били, по свој прилици, римски саркофази.

4. Преко Барајева пролазио је стари српски пут које је из Београда водио преко Рипња, краја Стражарије у Барајеву, Карауле, Таборишта, Багрдана и даље преко Бождаревца за Рудник

5. Средњовековни српски трагови сачували су се и у топографским називима Радионица за њиве и Ковачевац за шуме, где су, вероватно, биле топионице за олово.

6. Турски, односно источњачки, трагови очували су се, осим већ поменутих назива, и у називима потока Бећирке и Суљине Јаруге.

7. Има неколико старих, вероватно средњовековних, гробаља, које народ сматра да су „маџарски“. Таквих старих гробаља има у крају Равном Гају на Дебелом Рту, у Великом Ненадовцу. Мађарко Гробље код Валова у Средњем Крају и Мађарско Гробље у Багрдану код Здравствене задруге.

8. По једном другом народном казивању стара гробља у Великом Ненадовцу и у таборишту била су српска. У овом последњем се и данас ископавају људске кости и лобање.

9. За Табориште се казује да је ту била нека стара варош, од које се још и данас налазе остаци зграда.

10. По предању Глумчево Брдо је припадало неком глумцу.

11. До државне шуме у Липовици има неколико растурених надгробних споменика од камена, за које народ не зна коме припадају.

12. Једно место у Караули се назива Цветков Гроб, а друго у Багрдану се назива Станков Гроб. Предања о овим гробовима нема у народу.

13. Више Великог Ненадовца има надгробни камени споменик Двокатовићев, претка данашњих Двокатовића.

14. Испод Таборишта, на месту Нерезини, је гроб са каменим спомеником претка данашњих Вилотијевића, кога су Турци на том месту посекли.

15. У месту Парлогу има неколико новијих надгробних споменика од камена.

Настанак насеља.

По предању старо Барајево било је на месту данашњег Багрдана. У Таборишту је била нека варош која је претходила Багрдану. За време Првог народног устанка Турци су посекли претка данашњих Мацанића, па се становништво, у страху од освете за подигнути устанак, расели у оближњу шуму у Средњам Крају. После народног ослобођења од Турака становништво је из Средњег Краја сишло у Стражарију (Бушићи, Илићи, Бркићи и Гајићи), па су се касније одатле преселили у равни Гај „идући за шумом“ (по свој прилици 1813. године). Остали крајеви су млађег постанка, а најмлађи крај је Липовица, који је постао од сточарских станова на том месту.

По народном казивању Багрдан није постојао као насеље у првој половини прошлога века. Њега су основали печелбари и трговци („механџије“) из Македоније. Данас у њему има 6 кафана, 5 мешовитих радњи, 5 опанчара, 5 ковача, 4 абаџијске радње, 3 ћурчијске радње, две коларнице, две каменорезнице, две обућарске (ципеларске) и по једна месара, пекара, берберница, столарска и лимарска радња и један моторни млин.

Пазарни дан у Багрдану је понедељак.

У селу има три основне школе: у Средњем Крају код цркве је најстарија, у Глумчевом Брду и у Равном Гају. Литија и црквена слава је летњи Св. Никола, 9 маја. У Барајеву данас има три гробља: најстарије је у Багрдану, у коме се сахрањују умрли из Багрдана, Средњег Краја, Карауле, Стражарије и Равног Гаја, а из осталих крајева се сахрањују у гробљу на Глумчевом Брду. Циганско Гробље је више циганских кућа идући за Парцански Вис.

Барајево се први пут помиње 1664. године а по једном запису на надгробном каменом споменику у барајевском гробљу погинуо је 1759. године „Марко Пеичин од села Барајева“. Године 1818. било је у њему 56 кућа, 1822 године 59 кућа а 1844. године 83 куће са 554 становника. Данас у њему има 66 родова са 505 кућа и 8 циганских родова са 41 кучом.

 

Порекло становништва.

По предању из старог Барајева, које је било на месту данашњег Багрдана, раселили су се у оближњу шуму, на мести данашњег Барајева, 1804. године седам родова:

Мацанићи. Пошто су Турци, из освете за народни устанак 1804. године, посекли њиховог претка, они се преселе у шуму у данашњи Средњи Крај, па су се одатле населили у крај Дражиновац, Никољдан.

Шакићи (Дамњановићи) су у Равном Гају, Караули и Багрдану, Никољдан.

Бушићи (Ивановићи, Пантелићи или Илићи и Урошевићи) су сви у Равном Гају; овамо су дошли из Багрдана а старином су од Новог Пазара, Никољдан.

Часници (Јеремићи, Аврамовићи, Вуксићи или Пантићи, Џалићи – данас Михаиловићи, Мијатовићи, Стојановићи, Илићи, Ранковићи) живе у Средњем Крају, Глумчевом Брду, Стражарији и Витковици. Они су од четири брата који су се доселили од Сјенице, Никољдан.

Данићи (Горуновићи), Брзаци (Јовановићи, Лазаревићи и Симићи), Пајићи (Павловићи), Ћосићи (Мишићи, Милошевићи), Дукатовићи или „Двокатовићи“ (Ташићи, Ивковићи) живе у Глумчевом Брду, Средњем Крају, Равном Гају, Караули и Баргдану, род су Часницима, а овамо су дошли из Срема после неке бежаније. Од њих се једна породица одселила у Раковицу код Београда а једна у Београд, славе Никољдан.

Обућине (Мићићи или Петровићи) живе у Стражарији, Равном Гају, Багрдану и у Ненадовцу, род су Часницима, али су се већ давно разродили, Никољдан.

Трапулићи (Михаиловићи) су у Караули и род су Обућинама, Никољдан.

Бркићи су у Стражарији, Равном Гају, Багрдану и у Витковици, су старином од Сјенице, овамо су дошли са часницима, Никољдан.

Горуновићи су у Вучинцу, предак је пореклом од Бркића, отишао на имање – жени у кућу па узео њено презиме али се не каже да ли је узео и славу.

Топаловићи или Васиљевићи (Благојевићи, Васиљевићи, Радојичићи, Радивојевићи, Давидовићи, Марковићи) живе у Глумчевом Брду, Дражиновцу, Липовици, Средњем Крају, Црквенцу и Ненадовцу. су потомци четири брата досељена од Никшића. Предак Драгић погинуо је са кнезом Симом Марковићем, Никољдан.

Субићи (Павловићи, Јанковићи) живе у Глумчевом Брду, Равном Гају, Стражарији, Караули и Црквенцу, овамо су дошли из Срема а старином су из Херцеговине, Никољдан.

У првој половини прошлога века доселило се једанаест родова:

Обрадовићи живе у Равном Гају, предак се доселио „од Милешеве“ у северној Херцеговини у крај Дубраве, па су сишли у Равни Гај, Ђурђевдан.

Стевановићи живе у Глумчевом Брду, Багрдану и Липовици, доселили су се из Херцеговине са Обрадовићима; имају одсељенике у космајском Манићу, Никољдан.

Палачићи (Павловићи) су у Средњем Крају, доселили су се од Пријепоља, Јовањдан.

Милошевићи су у Средњем Крају и Караули, доселили су се од Сјенице, Јовањдан.

Јовановићи други су у Средњем Крају, Ненадовцу, Караули и Липовици, су од Сјенице, Јовањдан.

Икићи (Николићи) су у Средњем Крају, доселили су се од Сјенице, Никољдан.

Павловићи су у Глумчевом Брду су из Херцеговине, Никољдан.

Марковићи (Петковићи и Јовановићи) живе у Ненадовцу, Багрдану, Смрдану, и Средњем Крају, предак муслиман дошао из Босне па се покрстио, Лазаревдан.

Игњатовићи су у Глумчевом Брду, доселио се из Босне, Ђурђевдан.

Бангелићи (Ивановићи, Гајићи и Јовановићи) су у Караули, Равном Гају и Средњем Крају су из Драгачева. У Јовановићима има неколико новијих удомаца, који су примили њихово презиме и славу, Пантелијевдан.

Кузмановићи живе у Караули и Средњем Крају, старином су од Никшића, па су име се преци прво населили у Буковик код Аранђеловца, па у Парцане у Космају (данашњи Јовановићи) и потом су дошли овамо. Они знају да су им преци били у „бежанији“ у Срему по свој прилици 1813. године па су се отуда повратили, Пантелијевдан.

У другој половини прошлога века доселило се тридесет родова:

Станојевци, Ере (Јовановићи, Николићи, Стевановићи и Миловановићи) живе у Средњем Крају, Глумчевом Брду, Вучинцу, доселили су се однекуд из Ужичког покруга, Јовањдан.

Ерићи (Костићи) су у Равном Гају и Караули су дошли из Ужичког округа, Аранђеловдан.

Михаиловићи су у Багрдану, отац се доселио из Босне, Никољдан.

Роксићи су у Стражарији, доселили су се „из прека“, тј из српских крајева на северној страни Саве и Дунава, Ђурђевдан.

Маринковићи (Милосављевићи и Пантићи) су у Стражарији, Равном Гају и Караули, славе Аранђеловдан. Њима су род и:

Пантићи други у Багрдану који славе Митровдан, доселили су се од Ниша; имају одсељенике у Баћевцу (Маринковићи).

Бановићи су у Багрдану, доселили су се из Босне, Ђурђевдан.

Николићи (Вилотијевићи и Илићи) су у Глумчевом Брду, доселили су се из Бежаније у Срему (сада Београду), Никољдан.

Јанковићи су у Багрдану, дошли су из околине Куманова, Св. Атанасије Велики, 18. јануара по старом календару.

Илићи су у Багрдану, доселили се из Македоније, Стевањдан.

Милошевићи су у Багрдану, дошли су из Ристовца у Врањском округу, Аранђеловдан.

Мијушковићи су у Багрдану, доселили се из Црне Горе, Јовањдан.

Димитријевићи су у Багрдану, дошли из Македоније, Св. Мученица Катарина, 24. новембра по старом календару.

Васићи су у Стражарији, предак дошао однекуд као слуга жени у кућу, Савиндан.

ЂокићиБугари“* су у Равном Гају, отац се доселио из околине Лесковца, Никољдан.

*Овај род себе не назива овим именом, сматра га чак и увредљивим. Тако их називају само суседи у свађи или из пакости.

Животићи су у Средњем Крају, довела га мајка као дете из Поповића у Космају, Јовањдан.

Јовановићи су у Глумчевом Брду, доселили се из Раките у Лужници као печалбари, Никољдан.

Лазићи су у Глумчевом Брду и Липовици, дед као учитељ дошао из Опава на Ибру, Јовањдан.

Поповићи, отац као свештеник доселио се из Буковице у Тамнави (ја бих рекао из Подгорине, оп. Милодан) на имање удовице Бркића у Равном Гају, Никољдан.

Радовићи су у Караули, доселили се из Метохије, Ђурђиц.

Соколовићи су у Равном Гају, доселили се из околине Беле Паланке, Јовањдан.

Тривуновићи су од Тривуновића у космајском Лисовићу а старином се од Беле Цркве код Ужица (рекао бих код Крупња, оп. Милодан), Аранђеловдан.

Тривуновићи други су у Ненадовцу, дед се доселио из Босне, Јовањдан.

Филиповићи су у Ненадовцу, доселили се 1870. године из Јелашника код Тетова, где и данас имају крвне сроднике – муслимане, Алимпијевдан.

Цветковићи су у Равном Гају, отац се доселио из Железника код Београда, Аранђеловдан.

Ђурђевићи су у Багрдану, отац се доселио из Босне, Ђурђевдан.

Костићи су у Багрдану, доселили се из Македоније, Никољдан.

Павловићи су у Ненадовцу, дед се доселио из Тузле, Јовањдан.

Арсићи су у Багрдану, дошли из Македоније, Никољдан.

Анђелковићи су у Ненадовцу, два брата, као зидари доселила се 1885. године из Јасенова Дела код Одороваца у Пиротском округу, Никољдан.

Димитријевићи су у Багрдану, дошли из Парцана у Космају, Велика Госпојина.

У току овога века до наших испитивања, доселили су се ови родови:

Стевановићи су у Средњем Крају, дошли су из Друговца код Смедерева, Лазаревдан.

Петровићи су у Глумчевом Брду, дошли из Биноваца код Смедеерева, Аранђеловдан.

Миловановићи су у Багрдану, дошли из Друговца код Смедерева, Никољдан.

Јанковићи су у Брдима, дошли из Биновца код Смедерева, Лазаревдан.

Јовановићи су у Брдима, Средњем Крају и Глумчевом Брду, дошли из Биновца код Смедерева, Св. Петка Параскева.

Јаковљевићи су у Средњем Крају, дошли из Друговца код Смедерева, Лазаревдан.

Гавриловићи су у Глумчевом Брду, дошли из Орашја у Смедеревском Поморављу, Никољдан.

Вукосављевићи су у Глумчевом Брду, дошли из Стојника у Космају, Никољдан.

Матијашевићи су у Багрдану, дошли из околине Ваљева, Никољдан.

Стевановићи други су у Багрдану, они су од Бељића у Гунцатима, Јовањдан.

Павловићи су у Средњем Крају су из Пиносаве код Београда, Никољдан и слава земље Јовањдан.

Милошевићи су у Средњем Крају, они су од Ерића у Лисовићу, Лучиндан.

Лазаревићи су у Средњем Крају, дошли из Баћевца, Мратиндан.

Радосављевићи су у Багрдану, доселили се из Парцана у Космају а старином су из Драгачева, Никољдан.

Стевановићи су у Багрдану, овамои су дошли из Гунцата, а отац „Шваба“ се доселио из Срема, Ђурђиц.

Николићи су у Багрдану, отац дошао као жандарм однекуд из Македоније, Лучиндан.

Цигански родови су сви румунски („влашки“), а овамо су се доселили крајем прошлог века из Шепшина и Дубоне код Смедерева (ја бих рекао Младеновца, оп. Милодан). То су ови родови:

Тодоровићи, славе Аранђеловдан.

Митровићи, Аранђеловдан.

Маринковићи, Аранђеловдан.

Пауновићи, Аранђеловдан.

Радосављевићи, Аранђеловдан.

Станковићи, Аранђеловдан.

Станковићи други, Аранђеловдан.

Илићи, Св. Петка Параскева.

Циганске куће чине посебно насеље више Равног гаја и Средњег Краја.

Главно занимање им је земљорадња.

 

ИЗВОР:  Петар Петровић – Шумадиска Колубара, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. dobrivoje

    Ovde je zamenjeno markovici koji slave lazarevu subotu nisu potekli od pretka muslimana vec markovici koji slave svetog nikolumi markovici smo dosli iz niksica a ovi markovici koji slave svetog nikolu i da nas zovu turci lopatari prema tome onaj koji je pisao ovo nije tacno tek da se zna Doka markovic nenadovac