Резултати претраге за: Петровић
На данашњи дан: Умро Миодраг Петровић Чкаља
20. октобра 2003. – Умро је српски глумац Миодраг Петровић Чкаља, један од највећих комичара српског и југословенског глумишта. Миодраг Петровић је рођен 1. априла 1924. године у Крушевцу. Био је четврто дете Чедомира и Христине – Тине Петровић. Судбина је хтела да се највећи комичар бивше Југославије роди 1….
› више информацијаПорекло вожда Карађорђа Петровића
РОЂЕН: У Вишевцу 14. новембра 1762. – убијен 24. јула 1817. у Радовањском лугу РОДИТЕЉИ: отац Петар, мајка Марица (дев. Живковић) ПОРОДИЦА: жена Јелена Петровић, синови Алекса и Александар, ћерке Сима, Сава, Сара, Полексија и Стаменка КРСНА СЛАВА: Св. Андреј Првозвани (13. децембар) СПОРНИ ДАТУМ РОЂЕЊА: Дан Карађорђевог рођења није…
› више информацијаБјелопетровић
Поштовани, ова страница је у припреми. Позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим). Обавезно напишите и коју крсну славу славите…
› више информацијаПорекло презимена Петровић
[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ПЕТРОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”] Петровић Хаплогрупа: I1 род Дробњака Порекло: Србија Крсна слава: Контакт: ________________________ Петровић Хаплогрупа: I2a DS род Озринића Порекло: Дубровник, Хрватска, Југославија Крсна слава: Контакт: _________________________ Петровић Хаплогрупа: R1a КД Порекло: Црна Гора Крсна слава: Контакт: _________________________ Петровић Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 Порекло: Јасеница, Зворник, Република Српска Један…
› више информацијаПрепис матичне књиге крштених из 1856. године за Томингај (Грачац, Лика)
Објављујемо препис црквене матичне књиге крштених храма Успења пресвете Богородице у Дерингају за годину 1856. годину (за парохију Горњи Грачац), које је водио тадашњи парох овог храма Филип Добрић. У матичној књизи пароха Филипа Добрића преовлађују уписи рођења и крштења за новорођене из села Томингај. Од укупно 68 уписа у…
› више информацијаНаш херој Танаско Рајић – Војвода храброг срца
Велики патриота, храбри Војвода Леонида – наш предак Атанасије – Танаско Рајић, по породичном предању, родио се средином 18 века године у засеоку Десановац у Страгарима, на североисточној страни Рудника, а име је добио по деди Атанаску. Био је крупног раста, црномањаст и угледан, веома храбар и постојан, добре душе…
› више информацијаПројекат генетичко-генеалошког истраживања српског староседелачког становништва Сомбора
Друштво српских родословаца “Порекло” покренуло је пројекат генетичко-генеалошког истраживања српског староседелачког становништва Сомбора. Циљ пројекта је да се на узорку од 118 кандидата истражи Y-ДНК порекло старих српских породица које су у Сомбору живеле пре Сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године и још оне које су се доселили…
› више информацијаПорекло презимена Ћертић
Презиме Ћертић присутно је у селу Кусадак (Смедеревска Паланка). Ћертићи (Урошевићи, Станковићи) 54 к. Слава: Петровдан. Три брата дошла са Косова. Род су са Станковићима y Кoвачевцу, а имају породицу у Жабарима (крагујевачки). Веза са Станковићима из Ковачевца је занимљива јер се они у овом селу воде под родовским именом…
› више информацијаГенетичка слика влашког (романофоног) становништва североисточне Србије
Кратка историја и миграције Власи североисточне Србије су досељени са леве обале Дунава у опустеле српске крајеве у XVIII и XIX веку. Под североисточном Србијом подразумевамо простор између Велике Мораве на западу, Дунава на северу, Тимока на истоку и планине Ртањ на југу. Још су аутори у XIX веку…
› више информацијаСондермајери
Сондермајери су београдска породица чији најистакнутији чланови су задужили Србију својим делима. Иако нису Срби у етничком смислу, односно у правој мушкој линији, својим делима су се показали као већи Срби од неких који то јесу. Према породичном предању, преци Сондермајера су из Баварске, а у 18. веку, када се…
› више информација