Завичај – села и градови
Порекло презимена, село Орахово (Бар)
Порекло становништва села Орахово, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Налази се у близини Вирпазара, односно на ободном дијелу Ораховског поља између Ораховштице и магистрале према Петровцу. Почев од…
› више информацијаПорекло презимена, село Мачуге (Бар)
Порекло становништва села Мачуге, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село је у непосредном сусједству са Буковиком. Ниже њега је за око 100 m и положај им је веома…
› више информацијаБанијски родови из Драготине код Глине
Драготина Према попису из 1991. године, Драготина је припадала општини Глина. У њој је живео укупно 501 становник, од чега 484 Срба. Старији родови у Драготини код Глине Бадрић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Булат, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Митровдан Буњац, Срби, потврђени у XVIII…
› више информацијаСрпска православна црква и њена улога на некадашњем историјском простору Аустријске монархије
ПОЧЕЦИ Појачаним преласком православних избеглица из Османског у Аустријско царство и сталним насељавањем истих на простору данашње Хрватске, Словеније, Румуније и Мађарске створена је потреба за организовањем верског живота, који је с обзиром на јаку средњовековну државу и њену верско-културну заоставштину у златна времена српске државе свакако био на веома…
› више информацијаБанијски родови из Малог Градца код Глине
Мали Градац Према попису из 1991. године, подручје Малог Градца припадало је општини Глина и било је подељено на два села – Мали Градац и Трновац Глински. У поменутим селима живела су укупно 554 становника (Мали Градац – 391, Трновац Глински – 163), од чега 544 Срба. Старији родови…
› више информацијаБанијски родови из Козаперовице код Глине
Козаперовица Према попису из 1991. године, Козаперовица је припадала општини Глина. У њој је живело укупно 156 становника, од чега 149 Срба. Старији родови у Козаперовици код Глине Бањанац, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Јовањдан (матична крсна слава) и Митровдан Будић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан…
› више информацијаБанијски родови из Брестика код Глине
Брестик Према попису из 1991. године, Брестик је припадао општини Глина. У њему је живео укупно 421 становник, од чега 389 Срба. Старији родови у Брестику код Глине Бодловић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Боројевић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Боромиса, Срби, потврђени у XVIII…
› више информацијаПорекло презимена, село Лимљани (Бар)
Порекло становништва села Лимљани, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др. Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Пружају се јужније и недалеко од Вирпазара, пониже и y продужетку Бољевића. Са југозапада граниче се Врсутом и Пјаждолом,…
› више информацијаПорекло презимена, село Крушевица (Бар)
Порекло становништва села Крушевица (по књизи Крушевице), општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села и становништво. Насеље се под овим називом води у поратним статистичким пописима. Уобичајено се иначе назива:…
› више информацијаБанијски родови из Кобиљака код Двора
Кобиљак Према попису из 1991. године, Кобиљак је припадао општини Двор. У њему је живео укупно 151 становник, од чега 146 Срба. Старији родови у Кобиљаку код Двора Владетић, Срби, потврђени у XIX веку, прослављају Василијевдан Вујичић, Срби, потврђени у XIX веку, прослављају Аранђеловдан Купрешанин, Срби, потврђени у XIX…
› више информација


