Завичај – села и градови

Порекло презимена, село Орахово (Бар)

Порекло становништва села Орахово, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Налази се у близини Вирпазара, односно на ободном дијелу Ораховског поља између Ораховштице и магистрале према Петровцу. Почев од…

› више информација

Порекло презимена, село Мачуге (Бар)

Порекло становништва села Мачуге, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село је у непосредном сусједству са Буковиком. Ниже њега је за око 100 m и положај им је веома…

› више информација

Банијски родови из Драготине код Глине

Драготина Према попису из 1991. године, Драготина је припадала општини Глина. У њој је живео укупно 501 становник, од чега 484 Срба.   Старији родови у Драготини код Глине Бадрић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Булат, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Митровдан Буњац, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

Српска православна црква и њена улога на некадашњем историјском простору Аустријске монархије

ПОЧЕЦИ Појачаним преласком православних избеглица из Османског у Аустријско царство и сталним насељавањем истих на простору данашње Хрватске, Словеније, Румуније и Мађарске створена је потреба за организовањем верског живота, који је с обзиром на јаку средњовековну државу и њену верско-културну заоставштину у златна времена српске државе свакако био на веома…

› више информација

Банијски родови из Малог Градца код Глине

Мали Градац Према попису из 1991. године, подручје Малог Градца припадало је општини Глина и било је подељено на два села – Мали Градац и Трновац Глински. У поменутим селима живела су укупно 554 становника (Мали Градац – 391, Трновац Глински – 163), од чега 544 Срба.   Старији родови…

› више информација

Банијски родови из Козаперовице код Глине

Козаперовица Према попису из 1991. године, Козаперовица је припадала општини Глина. У њој је живело укупно 156 становника, од чега 149 Срба.   Старији родови у Козаперовици код Глине Бањанац, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Јовањдан (матична крсна слава) и Митровдан Будић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан…

› више информација

Банијски родови из Брестика код Глине

Брестик Према попису из 1991. године, Брестик је припадао општини Глина. У њему је живео укупно 421 становник, од чега 389 Срба.   Старији родови у Брестику код Глине Бодловић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Боројевић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Боромиса, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

Порекло презимена, село Лимљани (Бар)

Порекло становништва села Лимљани, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др. Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Пружају се јужније и недалеко од Вирпазара, пониже и y продужетку Бољевића. Са југозапада граниче се Врсутом и Пјаждолом,…

› више информација

Порекло презимена, село Крушевица (Бар)

Порекло становништва села Крушевица (по књизи Крушевице), општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села и становништво. Насеље се под овим називом води у поратним статистичким пописима. Уобичајено се иначе назива:…

› више информација

Банијски родови из Кобиљака код Двора

Кобиљак Према попису из 1991. године, Кобиљак је припадао општини Двор. У њему је живео укупно 151 становник, од чега 146 Срба.   Старији родови у Кобиљаку код Двора Владетић, Срби, потврђени у XIX веку, прослављају Василијевдан Вујичић, Срби, потврђени у XIX веку, прослављају Аранђеловдан Купрешанин, Срби, потврђени у XIX…

› више информација