Порекло презимена, село Мачуге (Бар)

27. априла 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Мачуге, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у непосредном сусједству са Буковиком. Ниже њега је за око 100 m и положај им је веома сличан. Њихове природне границе су готово идентичне. У ужем топографском оквиру, међутим, насеље је смјештено између мјеста Веље стијене и линије која одатле према сјеверу код ушћа потока од Балина пресиј’еца Бистрицу и продужује се уз поток стазом која води за Бријеге; одатле се даље окружујући Балине поново враћа на Бистрицу и њоме наставља до Млина, одакле рубом Брда скреће до његовог краја, а затим се стазом која води од Глухог Дола и раздваја Мучуге од Буковика, завршава на Вељој стијени. Извјесно нагнута према блиским Сотонићима ужа територија насеља не представља издвојену топографску цјелину, већ чини релативно малу прелазну зону између Сотонића и Буковика. Долиницом Бистрице, у чијем су изворишном дијелу Мучуге смјештене, у најближој је природној вези са Сотонићима, с којима је као насеље раније заједнички третирано. Стога Ердељановић, говорећи о Сотонићима, напомиње да је на западу од њих „село“ Мачуге „које понекад означавају као махалу сотонићску“. Отуда, дакле, све до новијег времена нема никаквих посебних података о Мачугама. Данашњи атар села захвата површину од 2,20 km2, а средина села се налази на висини од око 220 m. Ердељановић наводи да је село имало 19 домаћинстава.

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима стање је тада било без школе 21 : 11 (ж. 17:9), са четворогодишњом 3:9 (ж. 11:2), са осмогодишњом (3:1) са средњом (1:0) и квалификованих радника (0 : 1), а неписмених је било 12:9 (ж. 12:8), од којих су старији од 35 година 12 : 9 (ж. (12 : 8).

Према величини посједа домаћинства су била: без земље (2 :0), до 2 ћа (12:9) са 3–5 (4:1) и са преко 5 (2:0). A према изворима прихода – пољопривредних 9:2, мјешовитих 9:2 и непољопривредних 2:6.

У 1953. години 43 активна издржавала су 41 лице; у пољопривреди 28:5. У наредна два пописа тај однос је био – активних 20 : 5, издржаваних 33 : 13; y пољопривреди првих 14 :4 и других 4 :6.

Тип села и становништво.

Иако насеље не захвата већи простор, положај кућа у њему је такав да се у групама издвајају као три мања засеока. То cy: Горња и Доња махала и Њивица. Размјештени су на мањим заравнима нагнутог и бреговитог терена. Горња махала има 16, Доња 3 и Њивица 1 кућу.

Приземних кућа има 6, а на изби 14. Покривене су тиглом; са дашчаним плафоном је 16, а са малтерисаним 4. У међуратном периоду у двјема кућама направљене су 2 собе и једна кухиња, а y поратном у 5 кућа: 4 собе, 4 кухиње и 1 остава. Тај простор је 1971. пописан као 20 станова са 717 m2, од којих су 18 изграђени у првом, а 2 у трећем периоду. Тада их је са отвореним огњиштем било 13, а 10 је имало електрично освјетљење. Једнособних станова и гарсоњера било је 16, затим 1 двособни и 3 посебне собе; Само 10 станова је било настањено, и то са по 1 домаћинством. Других 10 су пописани као напуштени на дуже вријеме.

У селу су септембра 1972. године живјели:

-Добрковићи (5 д.),

-Лекићи (1),

-Ђукановићи (2) и:

-Милићи (1).

Повремено долази 9 д., и то из Бара 4, Титограда 2, Београда 2 и Скопља 1. У 9 домаћинстава, колико их је тада било, живјело је свега 17 особа. Дневних миграната је 4. Кућа које су запуштене и порушене y задњих 25-30 година било је 7.

Воде.

Село се водом опскрбљује са издашног извора Студенац, који се налази усред села. Са једне и друге стране села протичу два потока звани Врело и Поток. Први је већи и јачи и на њему је било 5 млинова; од њих су у Мачугама били 2 са 2 витла. У њему су сва домаћинства из села била удионичари. Изграђени су у вријеме владике Петра I. Оба потока издашно служе за наводњавање. Такође се користе 3 бистијерне ; прва је изграђена прије 1900, друга 1934. и трећа 1945. године.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Освјетљење је уведено 1964. године и од тада до средине 1973. године у селу је прибављено 2 електрична шпорета, 8 фрижидера, 1 телевизор, 7 радио–пријемника. У 10 кућа добављене су савремене постеље и столице, у 4 каучи итд. У 5 кућа се користе црепуља и вериге, а y 6 се задржао стари ковчег за оставу, звани скриња.

Помоћни објекти су и овдје заступљени. Раније их је било више. Због положаја кућа, сва домаћинства имају окућнице, мада и друга имања нијесу далеко. Она су поглавито по низовима мање–више узаних тераса, подзидана на тзв. „међе“. Ванредно су повољне за узгој винове лозе, која овдје даје првокласно вино.

„Планина“ Мачуга стере се повисоко изнад села за Вијенцем, на Рудини и на Брду. Осим мањег комплекса, званог Стране, који је повише обрадивог дијела атара, остали дио планине је у приватним дионицама, које углавном имају сва домаћинства. У укомуњеном дијелу су сви мјештани имали право. Користе га за брање шуме, листа и успаше.

До првог свјетског рата у планини је било неколико торова, а касније су запуштени. У њој није било воде, већ се стока ради појења сјављивала на поток.

Највећи комплекс зиратне земље имали су у Црмничком пољу, чак ниже Вирпазара, под Сопотом. У пољу се уједно напасала крупна, а у планини ситна стока. Породична задруга Мила Савова Добрковића, на примјер, убирала је из поља до 250 багаша жита, а са имања близу села по 150—200 багаша. Из својих винограда стакала је по 120 барела вина.

У Барском пољу имала је 500 коријена маслина; од њих је 1929. године фабрици Марића у Бару продала 29 квинтала маслиновог уља, а за своје потребе оставила око 600 литара. У Барском пољу такође је посједовала велике винограде са око 2.000 чокота, а у ужем сеоском атару још 15500. Осим тога. имала је три пара волова, 2 коња, 8 крава и око 120 брава. Ова заједница као (према казивању њених родственика) највећа у Црмници, постојала је више од 200 година. Педијељена је на четири домаћинства и самим тим расформирана 14. августа 1934. године.

Мада није било беземљаша, остала домаћинства су имала мало обрадиве земље. Најсиромашнијем оу могла родити 4 барела вина. Просјек чокота по домаћинству износио је око 400, а један чокот рађао је отприлике 3 kg грожђа, Односно оку вина. Мјештани кажу да је грожђе прије рата добро рађало и да је село могло да произведе по 40–50000 литара вина. Много се радило око винограда, а трговина вином била је веома уносна. Највише се продавало у Цетињу и Бару, а мање у Подгорици. Цетињски двор се до првог свјетског рата знатним дијелом одавде спабдијевао вином. Мачушко и г0дињско вино сматра се најбољим, у иначе познатом црмничком вину. Највише се гајио вранац (око 80%) и кратошија, а за домаће потребе још лисичина (розо) и крстач (бијело) грожђе.

С краја прошлог и почетком овог вијека 20 мјештана је ишло на рад у Америку. Већином су се, као умногоме и из других села, вратили као добровољци уочи балкански ратова. Од зараде су углавном реновирали старе куће, најчешће их подижући на спрат (на бој) или подизали нове и куповали имања. Прве куће на спрат, како казују мјештани, почеле су се поцизати око 1880. године.

Село је уочи другог свјетског рата имало 20 крава, 16 пари волова и око 180 коза. Домаћинства су држала по 1—2 свиње. Ко је није имао, њему је за Божић свако домаћинство давало по парче, тако да су таква домаћинства добијала по 50–70 kg меса. Божић су уједно држали као дан помирења, које није вршено у цркви, већ је то чињено приликом међусобне посјете, уз судјеловање других мјештана.

Саобраћајни положај села се y новије вријеме побољшао. Поред старог и запуштеног сеоског пута који га повезује са Сотонићима изграђен је и крак дуг 0,5 km до Буковика, преко кога се веже за магистралу. Од Вирпазара је иначе удаљен 7, а од Петровца 27 km.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.