Завичај – села и градови
Порекло презимена, село Бабиће (Зубин Поток)
Порекло становништва села Бабиће, општина Зубин Поток – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радислава Пумпаровића „Ономастика једног дела Ибарског Колашина“ издање САНУ, одељење језика и књижевности“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село се налази на присојној страни Оклачке реке (ту је зову Бабићка ријека) код њеног ушћа у Врњачку реку…
› више информацијаПорекло презимена, село Пресека (Зубин Поток)
Порекло становништва села Пресека, општина Зубин Поток – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радислава Пумпаровића „Ономастика једног дела Ибарског Колашина“ издање САНУ, одељење језика и књижевности“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај и тип села. Село се налази у долини и у странама горњег тока Врњачке реке, а испод обронке планине Мокре….
› више информацијаСрпске православне породице у Лаћарку (Сремска Митровица)
Лаћарак данас спада у највећа села у Србији. Године 1734. имао је свега 54 дома, а две године касније 80 домова са десет ожењених, осам неожењених одраслих браћа и синова, и пет удовица са поседом. Током 1744. године насељавау га Срби „из Рватске“ заједно са својим свештеницима Николом и Остојом,…
› више информацијаПорекло презимена, село Драгалица (Зубин Поток)
Порекло становништва села Драгалица (по књизи Драгаљице), општина Зубин Поток – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радислава Пумпаровића „Ономастика једног дела Ибарског Колашина“ издање САНУ, одељење језика и књижевности“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Драгаљице је чисто српско село (као и сва села Ибарског Колашина), а налази се на осојној…
› више информацијаПорекло презимена, село Вукојевиће (Зубин Поток)
Порекло становништва села Вукојевиће, општина Зубин Поток – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радислава Пумпаровића „Ономастика једног дела Ибарског Колашина“ издање САНУ, одељење језика и књижевности“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село се налази око 14 km северозападно од Зубиног Потока идући уз Ибар према Рибарићу и Новом Пазару. Куће…
› више информацијаПорекло презимена, село Крлигате (Зубин Поток)
Порекло становништва села Крлигате, општина Зубин Поток – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радислава Пумпаровића „Ономастика једног дела Ибарског Колашина“ издање САНУ, одељење језика и књижевности“. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Крлигате је мало српско село које се налази на источним падинама Суве Планине, на граници према србичкој општини. Од…
› више информацијаПорекло презимена, село Бешеново (Сремска Митровица)
Порекло становништва села Бешеново, општина Сремска Митровица. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић. Село Бешеново лежи на бреговитом подножју Фрушке горе и има један главни сокак, који пресецају два раскршћа с врло кратким улицама. Сваки се сокак састоји од два…
› више информацијаПорекло презимена, село Гргуревци (Сремска Митровица)
Порекло становништва села Гргуревци, општина Сремска Митровица. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић. Постанак села. Не може се тачно одредити. Још за време римскога цара Проба били су овде насељени римски имућни грађани, што су имали своје винограде који су…
› више информацијаПорекло презимена, село Плана (Краљево)
Порекло становништва села Плана, град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар – Атропогеографска испитиваања“ издање Београд 1995. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Плана се налази на југозападним падинама планине Жељин, на надморској висини 920-980 метара. Раније се у Плану могло доћи само на коњу…
› више информацијаПорекло презимена, село Тополница (Мајданпек)
Порекло становништва села Тополница, општина Мајданпек. Према више извора приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић. Тополница је сеоско насеље збијеног типа, код ушћа Тополнице у Поречку реку, на источним обронцима Великог Гребена и северо-источним падинама Лишковца. Обухвата 17 физиономских делова, “кулмја” (влашка реч са значењем коса, вис, брег, падина и…
› више информација


