Порекло презимена, село Бешеново (Сремска Митровица)

21. децембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Бешеново, општина Сремска Митровица. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Село Бешеново лежи на бреговитом подножју Фрушке горе и има један главни сокак, који пресецају два раскршћа с врло кратким улицама. Сваки се сокак састоји од два реда кућа које су покривене црепом и сламом: зидане су од цигле, черпића и набоја, а има их и од плетера.

Усред села је лепа црква, којој је звоник подигнут отприлике — како најстарији људи причају — пре 140 година, док је црква много раније зидана, те де не памте данас ни најстарији људи, да им је кадгод тко причао о тој градњи. Записа никаквог нигде нема. Звоник је био покривен плехом и врло лепо искићен, али је зуб времена изео тај кров па је 1898. обновљен и бакром покривен. На звонику су четири звона. Храм цркве пада на дан 13. јула, а слави Сабор арханг. Гаврила.

По причању Живана Кованџића, како му је некада казивао негов деда, који је живио 100 год., први се доселио Баша из Башина села у Маћедонији у Босански Нови, где је Баша неколико година провео; но кад га Турци хтедоше убити, одлучи да тражи себи и својима ново прибежиште. Тако је Баша дошао овамо и настанио се на Крчевинама, које леже 2 км јужно од Бешенова. То је землиште (данас богата и лепа равница) у оно доба било сам крш и шуме, а то је Баши добро дошло, јер се негова стока могла безбрижно хранити, а имао је толико, да јој ни сам није броја знао. Сам Баша имао је ту јако склониште и глава му беше од Турака сачувана. У њега беше врло велика породица. доста слугу и доста добра чета за непријатеља. Често су га Турци нападали, али је он увек победио. Кад се овамо доселио, с њиме је дошао и свештеник, јер се прича, да су прву цркву имали врло примитивну, од дасака на Крчевиама, тик уз данашну пустару Вишневце. То Башино преселеије из Босанскога Новог назвали су тада: „Ово је Башино ново“, па је отуд и данашиње место добило име Бешеново.

Прича се да је име Бешеново постало и овако: Манастир је био као и сад под шумом и Турци пођу да га разруше, а паша остане са својом пратњом на месту, где је данас село. Турци су више пута јуришали на манастир, али му ништа нису могли учинити. Тад се врате натрааг паши и кажу му, да нису могли ништа манастиру наудити, јер нешто „беше ново“.
Прича се и овако: Бешеновачки манастир зидао је краљ Драгутин из Митровице. Мајстори, кад су са послом били готови, оду краљу, да га питају, каково ће име наденути манастиру. Сестра краљева ту се десила, па рече: „Чудна ми чуда, беше ново!“

Мало западно од Бешенова, т. ј. од Башинова насељења а јужно од данашнег села Бешенова један сат хода, налази се леп простран пашњак Паланка, где је био некад турски град Рипић. Ту се и данас још види шанац око града и много цигле. О том граду прича се: Баша је увек мислио на то како ће Турке изненада напасти, потући или и заувек их се опростити. Те његове намере, а и само његово спремање поткаже један Башин човек Турцима, те се Турци побуне и ударе на Башу; а овај, кад је видио своју погибију, побегне и дође на Провалију. То се земљиште налази више села за једно 300 метара далеко, и ту је данас подигнут дрвени крст у долини, којом пут води из села у манастир Бешеново.
Онај издајица, добивши име од града Рипић, бегао је од Баше на север према манастиру Беочину, па није дошао ни на по пута, увати га Баша и погуби. То је место Баша анатемисао па се и данас зове Анатема. Има и данас у старих људи обичај, кад поред тога места пролазе, да баце на њ гранчицу, бусу или камен и кажу: „Анатема га било!“
У том боју с Турцима погинуо је и Башин свештеник.

Бешеново село заокружено је богатим и плодним ораницама, пашњацима, воћима и ливадама; некад је по брежулцима рађало гласовито „фрушкогорско вино“ па је с тога и само село на лепом гласу било. Домаће је винограде уништила филоксера, али се сад опет подижу на америчкој подлози.

На северној страни од села Бешенова, 3/4 сата кода, а под Фрушком гором, лежи у великој и лепој долини манастир Бешеново. Првобитини калуђери дошли су овамо из Србије из манастира Витовнице, који је посвећен Успенију св. Богородице. С њима су дошли њихови сродници, кумови и пријатељи, те основали Прњавор, који данас броји око 40 кућа и до 300 душа.
Прича се, да је манастир саградио српски краљ Драгутин, који је некада у Срему живио. О краљу Драгутину се прича: Једанпут је био у лову на једном брегу, у манастирској шуми, сат хода северно од манастира, па одвојив се од свога друштва изгубио се негде у шуми. Перјаници су га дуго и дуго тражили, па кад га нађоше, прозову тај брег од радости Краљевац. Под тим именом и данас се тако тај брег зове. У врху брега има извор, где извире врло хладна и као суза бистра, особито добра вода за пиће, а зове се Извор краљевачки. О краљу Драгутину вредно је и ово споменути. Кад је једном ловио у Иригу, а кер му опазио лисицу, отргне кајас с врата и повија је. Кад је лисица хтела у рупу, кер је зграби за ногу и одгризе. Један перјаник баци се каменом на кера и пребије му ногу. Кер зацвили, а уто се краљев коњ поплаши па када га перјаник хтеде ухватити, коњ се баци ногама и пребије перјанику ногу. Од перјаникова јаука коњ почне бегати и пане у неку рупу те пребије обе предње ноге. Кајући се краљ Драгутин за то а и због тога што је од оца престол отео па држећи да је то све Божија казна, рече своме брату Милутину, да се каје и почне у то име градити своме крсном имену Светоарханђелску задужбину, манастир Бешеново.

Звоник манастирске цркве је врло висок и бакром покривен, а зидан у стилу византијском. Год. 1900. сва је црква обновљена. Црква је посвећена Арханђелу Михаилу, а слави на 15. јула мученике Кирика и Јулиту.

Од манастира 300 м северно налази се шума Кестенак прозвана од тога, што је ту некад у пећини старац испосник у самоћи живот проводио те својом руком засадио кестенова дрва, којих и данас има.
Источно од манастира на брегу званом Окор налази се Дедина чесма. Ту је некад живио старац калуђер у самоћи те калемио и подизао разно воће. На трећи дан Духова ту се састаје омладина из ових села као на славу.
На 1/4 сата хода од манастира северозападно има један брег који се зове Пустајина глава. Ту је, кажу, живео калуђер бавећи се пчеларством; код нега су се стицали пустајије те имали своја склоништа.
У манастиру се налази врло старо Јеванђеље, руком писано све позлаћено, сребром оковано, само штета, што на њему нема ни дана ни године кад је писано нити име писца. Толико се зна, да су то Јеванђеље донели овамо калуђери из ман. Витовнице а то би по прилици могло бити у XII веку. Још се у манастиру налази врло стари модел садашњега манастира, који је од дрвета руком начињен и седефом опточен; а исто тако и три стара крстића руком рађена.

Доселивши се наш народ у ове крајеве, прва му је брига била да подигне богомоље, а уз њих и школе да отворе. Прве су им школе биле чисто српске вероисповести. Први учитељи били су свакојако калуђери и мирски свештеници. Црквено славенско писмо, веронаука и појање, то су били школски предмети. У селу стари људи причају, да су некад ђакони учитељевали по 10 година јер се пре нису могли запопити. Плате су биле у новцу и храни, дрвима и осветлењу. Њхови ђаци научивши добро читати и појати у цркви, а уз то изучивши по који занат, постајаху доцније сами учитељи. Тако се прича да је пре 80 год. био учитељ у Бешенову Ђорђе Петровић, занатлија, а пре 72 год. Александар Црнобарац ратар. Плаћа и једном и другом беше 10 ока жита од брачног пара горива, дрва и лојане свеће за осветлење.

Осим споменутих брегова и места још су ови брегови око села Бешенова и више њега: Орловац, Грабовац, Арватовац, Тетрман, Вуковац, Рашковац, Подрумиште, Мутал, Крајинац, Расова, Вранова стена.

Долови се равнају по имену брега; Мутајски до, Грабовачки, Вуковачки итд.

Шуме: Тетрман, Вуковац, Више Цера, Под Јавором, Код Стублине, Црвена Анта, Мали Чот, Ракића Башта, Ацаново Воће.

Њиве: Парлози, Селиште, Чикасово, Рит, Средње Поље, Крчевине, Зубаче, Дужнице, Мутал.

Извори: Јеленића извор у Грабовцу, Никшића извор у долу Рашковцу.

Бешеново има 160 кућних бројева и око 1200 душа самих Срба православне вере. Само два римокатолика доселили су се из Руме пре 20 година; баве се коларским занатом.

Данас (почетком 20. века, оп. п.) живе у селу ове породице:

Аћимовић – Јовањдан

Алексић – Света Петка (Досељени из Сент Ивана пре 35 година)

Анђић  – Митровдан (Грци)

Арсенијевић – Аранђеловдан

Ашчевић – Ђурђиц

Бакић – Срђевдан

Бановачки – Никољдан

Белић – Свети Тома (из Сивца пре 60 година)

Беловитић – Успеније Богородице (Велика Госпојина)

Бријак – Аранђеловдан (Из Крањске, прекрстио се)

Црнобарац – Јовањдан

Ћирић – Никољдан

Ћирин – Никољдан

Данојлић – Ђурђиц (Из Платичева пре 50 година)

Димитријевић – Свети Григорије Богослов

Гавриловић – Ђурђевдан

Глогиња – Аранђеловдан (из Голубића пре 60 година)

Илић – Ђурђиц

Исаковић – Никољдан

Јанић – Свети Игњатије

Јанковић-Цинцар – Митровдан

Јеленић – Ђурђевдан

Јеремић – Никољдан

Јевремовић – Лучиндан

Јовановић – Свети Игњатије

Јуришић – Свети Игњатије

Керац – Ђурђевдан (из Врбаса пре којих 70 година)

Клинчарић – Никољдан (из Лежимира пре 70 година)

Косанић – Света Петка

Костић – Никољдан

Кованџић – Свети Пантелија

Кресојевић – Јовањдан

Кристић – Цар Константин и Јелена (из Хртковаца)

Кузманац – Ђурђиц

Лаћарац – Мратиндан

Лазаревић – Никољдан (из Бос. Крајине пре 30 година)

Лазић – Никољдан

Маринковић – Аранђеловдан

Марјановић – МАрковдан

Микић – Ђурђевдан

Милинковић I – Јовањдан

Милинковић II – Никољдан (из Лаћарка пре 30 година)

Милков – Лазаревдан (из Босне пре 30 година)

Милојев – Аранђеловдан (из Пирота пре 15 година)

Недељковић – Ђурђевдан

Неговановић – Света Петка

Нићковић – Ђурђиц

Никшић – Аранђеловдан

Нинковић – Никољдан

Обрадовић – Јовањдан

Оташевић – Никољдан (из Његуша пре 150 година)

Пакловић – Никољдан

Пантић – Ђурђевдан

Павков – Јовањдан (из Бегеча пре 40 година)

Павловић – Свети Игњатије

Перин – Никољдан

Племић – Никољдан

Поповић – Никољдан

Радовић – Никољдан

Радујков – Митровдан (из Пирота пре 15 година)

Ратковић – Јовањдан

Реметски – Срђевдан

Рисмовић – Ђурђиц

Росић – Часне вериге (из Пеште пре 25 година, био Словак)

Сакагић – Ђурђевдан

Сакарџић – Часне вериге

Стојковић – Никољдан

Шимуновачки – Ђурђевдан

Тедић – Лучиндан

Трнић – Никољдан

Удавчић – Ђурђевдан

Урошевић – Ђурђиц

Живанац – Јовањдан

Породице, које се сматрају као једне, јесу: Ћирићи (23 куће), Никшићи (11 к.), Лазићи (4 к.), Јанковићи (5 к.), Кресојевићи (б к.), премда ови последни не славе једну славу.

Изумрле су ове породице: Милојевић, Татарски, Исаковић (изумрла 1909)., Лончарев, Мачванин, Матић, Смиљанић, Панић, Момировић, Милин, Цубрић, Игњатовић, Попадић, Воћо, Кристић (изумрла 1909).

Прњавор

Као што и само село Прњавор лежи на бреговима и гудурама, тако су и њихове њиве, парлози, воћа добила имена по брегу или месту, где се налазе: Бели Камен, Окоп, Вранова Стена, Круговац, Крајинац, Цвејин Чот, Пишталина, Велики Криваковац, Мали Криваковац, Думновац, Орашје, Орловац, Рватовац, Вуковац, Рашковаћ, Мала Тетрма, Велика Тетрма и Мутаљ.

Породице у Бешеновачком Прњавору:

Адамовић – Свети Тривун (пре су се звали Црнокаљац)

Андушић – Никољдан

Беговић – Јовањдан

Дамјановић – Ђурђевдан

Димитријевић – Ваведење

Ђурковић – Ђурђиц

Ерцеговац – Никољдан (из Херцеговине)

Јовановић – Никољдан

Кешић – Ђурђевдан

Ковачевић – Никољдан

Козак – Ђурђевдан

Курјаковић – Свети Тривун

Марјановић – Никољдан

Марковић – Ђурђевдан

Милојев – Никољдан

Милорадовић – Јовањдан (из Пирота у Бачкој?)

Опутић – Ђурђевдан

Поповић – Никољдан

Релић – Јовањдан

Тадић – Никољдан

Живковић – Јовањдан

 

ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена,  број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 239-272. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.