Презимена

БОКА И ПРИМОРЈЕ – ДЕО ПРВИ ГРБАЉ Грбаљ такође обилује необичним и јединственим презименима, као што су: Бан, Барба, Батута, Баук, Баштрица, Бекун, Буздован, Букилица, Бућин, Верставчевић, Гиљача, Гривић, Дабушко, Зекљевић, Каштелан, Клопан, Краљ, Крута, Куњерица, Кустудија, Мазарак, Мачак, Мезалин, Мидоровић, Микијељ, Миш, Мршуља, Одале, Оџа, Павлежа, Парапид, Пештера, Пима,…

Рогачи су присутни у подручју Опутне Рудине у Херцеговини, између Гацка и Билеће. Има их у Коритима (у засеоку Битељица), као и у Горњим Црквицама и Тарајином Долу (данас Тарахин До) код Гацка. У Тарајин До су досељени из Црквица. Рогачи припадају племену Озринићи и славе Аранђеловдан, а прислужују Илиндан….

Презиме Итантовић присутно је у црногорском приморју, у месту Побрђе (Грбаљ). Место Побрђе се у турско доба звало Грбал. Итантовићи славе Ђурђевдан. Помени Итантовића у изворима: У Которском архиву чува се следећи документ: СВЈЕДОЏБА Да је у цркви Св. Јована у Побрђу — Грбаљ, дана 02. XII поп Иван Лазаревић,…

Презиме Карагуновић спада у ретка презимена. Према доступним подацима, код Срба се појављује готово искључиво у Београду, где Карагуновићи славе Св. Димитрија. У Београду је 1908. пописан Петар Карагуновић, бивши полицијски писар. Интересанатно је да се под истом професијом помиње и Михаило Карагуновић у Државном календару Краљевине Србије за 1898….

Презиме Ћућа носе српски родови у банијским селима Велики Обљај и Бојна код Глине. Славе Св. Николу, као и Ћуће које су забележене у Бугојну крајем 19. века. Било их је и у селима даруварске општине Катинац, Кореничани, Миоковићево и Поточани, у вировитичким селима Јасенаш и Нови Богдановац, као и…

Жутинићи су Срби из западне Славоније, тачније из околине Дарувара. Крсна слава је Ђурђевдан. На попису 1948. било је 29 Жутинића у Горњем Дарувару и 19 у Ивановом Пољу. Радивој и Лазо Жутинић су документовани 1702. године у Подборју, који је данас део Дарувара.

Жутомарковићи су Срби из села Цивљане (заселак Котлуша), код Врлике у Далмацији. Потичу од Ђуре Жутомарковића са почетка 19. века. Крсна слава је Свети Јован. На попису 1948. године, било је 18 Жутомарковића у 2 домаћинства.

Жмукићи потичу из Кривошија, а крсна слава је Јовањдан. Колонизовани су у Војводину (Сента), Славонију (Силаш), Косово (Србица). У БиХ су најбројнији у Јелашцима код Калиновика.

Свима који су се бавили истраживањем порекла породица са простора данашње Централне и Јужне Србије познат је проблем непостојања сталних презимена на овом простору пре 1851. године. Кнежевина Србија као вазална кнежевина у Османском царству препознала је важност увођења сталних презимена и у вези с тим кнез Александар Карађорђевић 1851….

Презиме Витић пристуно је у селу Милошево (општина Јагодина): Витић, 12 кућа, слава Свети Ђорђе Алемпије. По предању које су сачували доселили су се од Дурмитора, најпре у Витанце – у Ресави, а одатле у Милошево, Крагујевац и Светозарево (Јагодина). (Извор: Првослав Радић, Из ономастике села Милошева у Великом Поморављу,…