Презимена

Мунимагарац је ишчезло српско презиме из Далмације и најјужнијих делова Лике, које је у 18. веку евидентирано у више села. Заједно са презименима Муникравић, Мунижаба, Муниврана и Муникоза, вероватно је настало од старе речи “мунути” (ударити, ошинути). На млетачком катастру из 1709. у далматинском селу Церање појављује се Новак Мунимагарац…

Српско презиме присутно на Банији у селу (Средња) Меминска код Костајнице. Славе Св. Враче (Козма и Дамјан). Муникравића је по попису из 1948. у Меминској било укупно 24  (у пет породица). Осим у Меминској пописан је и један Муникравић у Жупањи (највероватније тамо исељен из Меминске). Муникравићи су тешко страдали…

Живојевићи су Срби из околине Вировитице (Славонија). У Митровици код Вировитице их је било 12 1948. године. Живојевић Данило, јеромонах, настојатељ Манастира Бања, Епархија рашко–призренска, интерниран је у логор Нежидер у Првом св. рату. Много су бројнији Бошњаци Живојевићи из Горажда.

Жице су Срби из Велике Градусе код Петриње (Банија). Године 1948. било их је 44 (10 домаћинстава) у Великој Градуси, 3 у Малој Градуси и 2 у Петрињи. Крсна слава им је Ђурђевдан.

Присутно у Босанској Крајини, у селу Колунић. Такође се јавља и у селима у околици Бихаћа – Осредци и Хргар. Крсна слава Аранђеловдан.

Жабићи су Срби из Босне, тачније из околине Лакташа (најбројнији у Довићима), Босанске Градишке (Романовци), Приједора и Српца. Крсне славе су Ђурђевдан и Ђурђиц. Бошњака Жабића има код Лукавца и Живиница у Босни, а Хрвата код Травника у Босни и Гарешнице у Славонији.

Жељковићи су Срби из села Пољане код Нове Градишке (Славонија). Године 1948. било их је 15 у 4 домаћинства. Бројнији су Жељковићи Хрвати, којих највише има у Липовом Песку код Карловца.

Презиме Фундук настало је по називу за турски златни новац из 18. века. Присутно је код Срба у Славонији, Кордуну, Лици. Носиоци овог презимена се могу пронаћи и у архивским документима за град Београд у 19. веку. Презиме носе и поједини хрватски и муслимански родови.