Порекло

На данашњи дан: Умро шансоњер Драган Стојнић

19.  марта 2003. – Умро велики српски шансоњер Драган Стојнић. Рођен је 10. новембра 1937. у Београду. Живео је у Сарајеву, Бања Луци, Скопљу и Београду, градовима који су обележили њега и његово музичко стваралаштво, но где год да је дошао у срцу је увек носио песму. Одувек је желео…

› више информација

Порекло презимена, село Трстеница (Обреновац)

Порекло становништва села Трстеница, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Трстеница је на запад од Стублина, с обе стране истоимене речице. Земљиште је мање више равно, куће у горњем делу села збијене су по џематима, који су…

› више информација

Порекло презимена, село Дивци (Ваљево)

Порекло становништва села Дивци, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић   Село лежи у присојним падинама последњих огранака подгорских висова који се спуштају у колубарску долину. Земље су изреда црне, смолне и подесне за све усеве….

› више информација

Порекло презимена, село Руденица (Александровац)

Порекло становништва села Руденица, општина Александровац. Стање из 2004. године. Према књизи „Руденица“, Драгише Милосављевића. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић Руденица се налази у пределу Родопске планинске масе из које је давно пре Словена експлоатисана руда. На та давна поједина места подсећају називи појединих места. У близини рудника у циљу…

› више информација

Крајишки родови (Мудринић – Мајкић – Марјановић)

ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло   “Старинци су са Змијања група родова Мудринић – Мајкић – Марјановић. – Предак ових родова звао се Гвозден. У Змијању сам чуо од Јове Кнежевића из Раткова да је Гвозден био са Турцима под Бечом (не знају шта је радио у војсци), па донио…

› више информација

Крајишки родови (Штрбац)

ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло   “Скренуо ми је пажњу Владислав Скарић на распрострањеност топографских назива од “Штрб” . У близини су испитане области Велики и Мали Штрпци више Унца и Горњи и Доњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа, који граничи са овом области. Помињао је да су Штрпци са две…

› више информација

Порекло презимена, село Уровци (Обреновац)

Порекло становништва села Уровци, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.   Уровци су дуж Саве, на запад од Обреновца, са земљиштем препуним бара и полојског земљишта. Сеоске куће су збијене око бара у џемате и проткате с лртиначким….

› више информација

Порекло презимена, села Стублине и Велико Поље (Обреновац)

Обреновац и околна села, Стублине и Велико Поље. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.    Стублине су на Тамнави и Колубари, земљишта мање више равног. Западни део села је издигнутији и неравнији, а источни чиста равница. Издигнутији део села зове…

› више информација

Порекло презимена, село Дегурић (Ваљево)

Порекло становништва села Дегурић, општина Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић   Дегурић лежи на јужној страни од града Ваљева, одмах изнад села Граца. Куће су овог села на обема обалама реке Граца, распоређене по доловима и…

› више информација

Порекло презимена Ребрача

Ребраче су српски род са Баније.  Заштитници Ребрача су Свети Сергије и Вакхо, и Свети Јован. Центар Ребрача је село Мајске Пољане (општина Глина). Први Ребрача који се помиње на Банији је кнез Божо Ребрача.   О настанку презимена Ребрача – основа: ребро, дио тијела [1] Први помен презимена на…

› више информација