Порекло презимена, село Трстеница (Обреновац)

18. марта 2013.

коментара: 5

Порекло становништва села Трстеница, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Трстеница је на запад од Стублина, с обе стране истоимене речице. Земљиште је мање више равно, куће у горњем делу села збијене су по џематима, који су спојени и с обе стране речице, а у доњем делу су растурене. Главни џемати су: Калински, с леве стране речице, Карићки с десне стране, Николићки, на југ од ова два и Суводање, растурени џемат испред Пиромана дуж Царевца.

Кад је између српског деспота Стевана и угарског краља Жигмунда закључен знаменити уговор о предаји Стевану и његовим непосредним потомцима, ако их буде имао, Мачве с Београдом и градом Голупцем, већ из тога доба помињу се нека села ове области, која је краљ Жигмунд дао управију челнику Радичу, које наследник Стеванов Ђурађ утврђује и одобрава. У истом хрисовиљу датираном 31. августа 1429. године помињу ова села из данашње Тамнаве: Љутице, Забрежје, Бошњаци и Трстеница, поред других, која су по суседним областима.

Села у долинама река и по полојима служе се бунарима, који се врло лако копају и дају доста добру и чисту воду, која није на великој дубини. Извори поред река, по Пљоштари и око бара су: живобаре, мочила, млакве и ритови и нису низакакву употребу, почем их ни сама стока неће да употребљује.

Живобаре су извори поред самих река и потока, у непосредној близини, отичу, с водом исте температуре као и околни ваздух, плитке, обрасле барским биљем, које временом ствара мале тресаве, као у : Трстеници, Скобаљу, Зуквама, Новацима и Бајевцу.

У тамнави имамо неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.

Полојске су земље тресетне, пуне воде, увек гњиле, добре ливаде и пашњаци. Овакве су земље око бара и при ставама појединих река. А има их: у Црвеној Јабуци, Бровићу, Трстеници, Пироману, Стублинама, Забрежју, Ратарима, Кртинској итд. и дају најбољу траву за пашњаке, због чега се у селима са оваквом земљом подигло коњарство.

У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од старог гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.

Имена села дата по пластичним особинама земљишта је, између осталих, и Трстеница.

Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду.

У години 1429. у христовуљу деспота Ђурђа Бранковића, којим одобрава свом челнику Радичу да може примити подарени поклон од угарског краља Жигмунда, помињу се поред неких села из суседних мачванских области и села ових области: Трстеница, Бошњаци, Љутице, Забрежје и Медојева река (Бањани).

Стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година је, између осталих, и Трстеница.

 

Порекло фамилија-презимена села Трстеница

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Антонићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Ђурђевдан.

-Арсеновићи*, после 1827. године, Срем, Духовски Понедељак, уљези у Којиће.

*Родоначелник ове породице Арсен прогнан је из Рипња, немирна духа, живе природе, те га палешки (оберновачки) Турци ухвате и свега исеку на Бресци, а ту је и сахрањен. Његов унук осветио га је, ухватио је убицу свога деде пред Београдом и на исти начин исекао.

-Ашковићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Аранђеловдан.

-Бабићи, друга половина 18. века, Градишка, Никољдан.

-Баћукићи, друга половина 18. века, Дружетић у области, Ђурђевдан.

-Бирчани, друга половина 18. века, Суводањ у Подгорини, Ђурђевдан.

-Војиновићи 1, прва половина 18. века, Бобова у Подгорини, Аранђеловдан.

-Војиновићи 2, после 1827. године, Петница у Колубари, Аранђеловдан и Ђурђевдан, уљези у Војиновиће 1.

-Вукосављевићи, стара породица, Јовањдан.

-Гавриловићи, после 1827. године, Суводањ у Подгорини, Алимпијевдан.

-Ђурашиновићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан, у блиском сродству са Ђурашиновићима у Јошеви.

-Живановићи, прва половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Алимпијевдан.

-Илићи, после 1827. године, Слатина код Чачка, Никољдан, уљези у Кариће.

-Јевтићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.

-Карићи, стара породица, Никољдан. Нема „њихове“ странице али познајем многе из те, иначе, велике фамилије, оп. Милодан.

-Кованџићи и Николићи. Видети Николићи и Кованџићи.

-Којићи, друга половина 18. века, Дервента, Духовски Понедељак.

-Крстићи, прва половина 18. века, Бобова у Подгорини, Часне Вериге.

-Лазићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Лучиндан.

-Миловановићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Томиндан.

-Мирковићи, после 1827. године, Лончаник у околини, Јовањдан, доводци.

-Михаиловићи, друга половина 18. века, Лозница у Колубари, Св. Великомученик Артемије.

-Мојсиловићи, друга половина 18. века, Дегурић у Колубари, Аранђеловдан, уљези у Војиновиће.

-Николићи 1, стара породица, Ђурђевдан.

-Николићи 2 и Кованџићи, прва половина 18. века, Сипић у Старој Србији, Ђурђевдан.

-Новаковићи, друга половина 18. века, Грачаница у Азбуковици, Јовањдан.

-Обрадовићи, после 1827. године, Мрчић у Колубари, Никољдан, уљези у Кариће.

-Пакашки, после 1827. године, Чортановци у Срему, Јовањдан.

-Пајићи, после 1827. године, оближње Стублине, Стевањдан, уљези у Томиће.

-Перићи, после 1827. године, Кржава у Рађевини, Јовањдан.

-Петровићи 1, друга половина 18. века, Осат, Ђурђевдан, уљези у Николиће.

-Петровићи 2, после 1827. године, Суводање у Подгорини, Аранђеловдан.

-Стојнићи, друга половина 18. века, Бихаћ, Никољдан.

-Томићи, прва половина 18. века, Ситарице у Подгорини, Стевањдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. goran

    a gde je porodica Matic iz tog sela?na nju ste zaboravili?

  2. Нема Матића у Трстеници по књизи “Антропогеографија ваљевске Тамнаве” Љубомира Љубе Павловића. Проверено. Мора да су се касније доселили.

  3. predrag

    ja sam Matic iz Trstenice koliko ja znam moj otac deda pradeda cukundeda su rodjeni u Trstenici sigurno smo preko 200god nastanjeni u tom selu ,azurirajte podatke ,slava nam je sveti Georgije

  4. vlada

    Mozete li da malo pojasnite oko prezimena Nikolic slava je Djurdjevdan, deda se zove Zoran, pradeda Milorad, cukundeda Stanko
    Hvala unapred.

  5. Suzana

    Niste pomenuli Vićentiće iz sela Trstenica.