Порекло презимена, село Рвати (Обреновац)

19. марта 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Рвати, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Рвати су уз Обреновац са северозападне стране, равно село без и најмање узвишице, с кућама збијеним у круг око сеоског испуста Влашка Међа. Рвати су раселица старе Бреске.

Полојска села су поред Саве и сва у правој и ниској равници. Куће с малим окућницама поређане су дуж главног сеоског пута (Забрежје, Кртинска, Звечка) или стрпане без икаквог реда (Скела и Ратари) или концентрички распоређене око извесног центра (Ушће) или зракастим линијама (Бело Поље и Рвати).

У равнијим селима поред Саве постоје заједнице једног или по два села. Заједнице ових села су највеће, то су баре и огроман простор око њих, које вода плави и дуже се на њима задржава с пролећа и преко године. Бело Поље, Рвати и Обреновац имају своје заједнице у Вићу поред Тамнаве, пред Обреновцем са западне стране, поред тога што свако село има и своје засебне заједнице. Заједнице ових села служе за испаше и горосечу. Шуме се не смеју без реда сећи.

Нека тамнавска села збијена су, али не дуж главног сеоског пута или дуж побочних сеоских путева, који су управног правца него дуж сеоских путева, који се зракасто разилазе од неке главне тачке у селу, школе, механе или нечега другога. По кућама, окућницама, распореду зграда слажу се са ушореним селима, али по облику путева и општем изгледу личе на јасеничка села. Ова села су кружног изгледа, чији су крајеви празнији од средине. Оваквог су изгледа: Ушће, Рвати и Рубрибреза.

У Вуковим харачким тефтерима од 80 данашњих села ове области помињу се 76 насељених места уз две варошице, које Вук назива касабама. Код Вука је у списку села Бресква, које данас нема, и недостају још села: Вукућевица, Гуњевац, Милорци, Степање, Стубленица, Трњаци и Рвати.

По народним традицијама многа данашња села постала су од раселица. Народ мисли, да су оваква села била трла или испусти главних села, па су се појединци деобом или због какве болести удаљавали из села и стварали нова села. Рвати, Кртинска, Звечка, Уровци и Ратари настали су од старе Бреске.

Још се држе старе напуштене цркве у Дрену, Орашцу и Црниљеву. Порушених цркава или црквина има у многим местима па и у Рватима.

Старих шанчева или шарампова има очуваних у области или у особним именима или у неким остацима од ровова. Шанчева има у: Црниљеву, Чучугама, Свилеуви, Непричави, Уровцима, Рватима и Забрежју.

Села, која су постала као раселице других села пре 200 (сада 300) година су и Рвати од Бреске.

 

Порекло фамилија-презимена села Рвати

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Берићи*, стара породица, Никољдан.

*Берићи су стара брештанска породица (потомци од Росића, раније Вилића) која се после помора насељених Хрвата населила у овом селу и они су од исте породице, од које су и звечански Вилићи.

-Видићи, после 1827. године, Бело Поље у суседству, Никољдан, дошао жени на имање.

-Десанчићи, после 1827. године, Дубица, Ђурђевдан, занатлијска породица, блиски Десанчићима у Пироману.

-Дотлићи, после 1827. године, Бачка, Илиндан.

-Јаковљевићи, друга половина 18. века, Текериш у Јадру, Лучиндан.

-Јоксићи, после 1827. године, Вранић-округ београдски, Никољдан, блиски са Јоксићима у Звечкој.

-Карићи, после 1827. године, Трстеница у околини, Никољдан.

-Мирковићи, после 1827. године, Богатић у Мачви, Јовањдан.

-Мишковићи, после 1827. године, Шибеник у Далмацији, Никољдан, велика задруга.

-Сирчевићи, после 1827. године, Петровац у Срему, Никољдан.

-Станчићи и Томанићи. Видети Томанићи и Станчићи.

-Стевановићи, после 1827. године, Прогар у Срему, Никољдан.

-Стијаци*, друга половина 18. века, Лика, Св. Спиродон Чудотворац.

*Стијаци су из Лике, с обале морске, досељени као лађари и насељени близу брештанских Берића. Мислим да од њих потичу Стијовићи, фамилија у Рватима, оп. Милодан.

-Тамбурићи, после 1827. године, Петровац у Срему, Стевањдан.

-Тешићи, после 1827. године, Прогар у Срему, Ђурђевдан, доводци.

-Томанићи и Станчићи, друга половина 18. века, Фрушка Гора, Андријевдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.