Порекло

Банијски родови из Кобиљака код Двора

Кобиљак Према попису из 1991. године, Кобиљак је припадао општини Двор. У њему је живео укупно 151 становник, од чега 146 Срба.   Старији родови у Кобиљаку код Двора Владетић, Срби, потврђени у XIX веку, прослављају Василијевдан Вујичић, Срби, потврђени у XIX веку, прослављају Аранђеловдан Купрешанин, Срби, потврђени у XIX…

› више информација

Банијски родови из Чавловице код Двора

Чавловица Према попису из 1991. године, Чавловица је припадала општини Двор. У њој је живело укупно 122 становника и сви они били су Срби.   Старији родови у Чавловици код Двора Васић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Вујаклија, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Видовдан Вукичевић, Срби, потврђени…

› више информација

Банијски родови из Брезовог Поља код Глине

Брезово Поље Према попису из 1991. године, Брезово Поље је припадало општини Глина. У њему је живело укупно 296 становника, од чега 288 Срба.   Старији родови у Брезовом Пољу код Глине Бркић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Јовањдан Грива, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Часне вериге Литра,…

› више информација

Банијски родови из Брубна код Глине

Брубно Према попису из 1991. године, Брубно је припадало општини Глина. У њему је живело укупно 175 становника, од чега 173 Срба.   Старији родови у Брубну код Глине Бирач, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Бркић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Јовањдан Диздаревић, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

Банијски родови из Жировца код Двора

Жировац Према попису из 1991. године, подручје Жировца припадало је општини Двор и било је подељено на три села – Горњи Жировац, Доњи Жировац и Остојићи. У поменутим селима живело је укупно 709 становника (Горњи Жировац – 367, Доњи Жировац – 128, Остојићи – 214), од чега 684 Срба.  …

› више информација

Банијски родови из Класнића код Глине

Класнић Према попису из 1991. године, подручје Класнића припадало је општини Глина и било је подељено на два села – Горњи Класнић и Доњи Класнић. У поменутим селима живела су укупно 704 становника (Горњи Класнић – 294, Доњи Класнић – 410), од чега 683 Срба.   Старији родови у Класнићу…

› више информација

Презимена и топоними настали од турцизма “парип” (коњ)

Париповић – српско презиме са територије Лике (Бунић, Крш), Баније (Мали Градац, Трновац, Брезово Поље), Славоније (Добра Кућа, Ново Петрово Поље) и Боснe (околина Гламоча, Санског Моста, Кнежева, Теслића и Завидовића). Постоји и мањи број Бошњака (муслимана) Париповића (околина Кладња и Живинице). Париповићи са Баније славе Ђурђевдан. Код Гламоча славе…

› више информација

Krsna slava . . . Serbs Accept Christianity

All religions have various customs and tradition that are attached to or extend their basic Canon Laws. Different national backgrounds portray various adaptations to religious services that have been passed down among Christian families. Among the Serbian Orthodox faithful, one of the most honored religious customs and traditions that is…

› више информација

Порекло презимена, село Јасиково (Мајданпек)

Порекло становништва села Јасиково, општина Мајданпек. Према књизи Антонијa Лазићa, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, из 1939. године и према другим наведеним изворима, приредио сарадник Порекла Жарко Миловановић. Положај. Село Јасиково лежи на саставу Божине реке и Јагњила, одакле управо настаје река Велики Пек. [1] У…

› више информација

Порекло презимена, село Комарно (Бар)

Порекло становништва села Комарно, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Налази се готово на средини пута од Вирпазара према Ријеци Црнојевића. Насеље је релативно велико и разгранато. Са сјевера…

› више информација