ДНК порекло
Херцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа E-V13)
Хаплогрупа E-V13 се налази углавном на другом месту по заступљености код Срба (16-17%). Веома је раширена на југу Србије и у Црној Гори. У Крајини се креће испод српског просека. Присутна је значајније у Северној Далмацији (околина Книна) и на Змијању у Босанској Крајини. Када су у питању подгране које…
› више информацијаХерцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа R1a-Z282)
Хаплогрупа R1a-Z282 се код Срба, у зависности од региона, налази на другом, или трећем месту по заступљености (15-20%). Присутна је углавном кроз подгране R-Z280 и R-M458. У Крајини се хаплогрупа R1a креће нешто изнад српског просека. Присутнија је у Лици, на Банији и Кордуну, него у Северној Далмацији. Тестиране…
› више информацијаБесплатно ДНК тестирање староседелачких родова општина Прибој и Рудо – још само 20 места!
Друштво српских родословаца „Порекло“ у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду спроводи велико истраживање генетичког порекла Срба староседелаца са подручја Старе Рашке и Старог Влаха. Резултати тестирања биће уврштени у базу Српског ДНК пројекта и коришћени у изради будуће студије. Напомињемо да је тест бесплатан (редовна цена је 13.000 динара). Како…
› више информацијаБесплатно тестирање староседелачких родова са простора Македоније – још само 50 места!
Друштво српских родословаца “Порекло“, у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду, наставља са спровођењем великог Y-ДНК истраживања генетичког порекла староседелачких родова Македоније. У том циљу позивамо све заинтересоване да се пријаве за тестирање и тиме учествују у овом великом научном подухвату. Напомињемо да се тестирати могу само мушкарци, с…
› више информацијаХерцеговина као матица крајишких родова (Хаплогрупа I2-Y3120)
МИГРАЦИЈЕ Херцеговина је српска област која је, уз Црну Гору, дала највише исељеника динарским крајевима. Из Херцеговине се становништво вековима исељавало ка Западној Србији, Шумадији, Подрињу, Семберији, Крајини… Чувена је изрека “Херцеговина свијет насели, себе не расели”. Сеобе из Херцеговине ка неким областима су, условно речено, новијег датума (период 18…
› више информацијаПетар М. Демић – Родови Банске крајине (Муждека, село Бузета)
ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Муждеке су потврђене у селу Бузета (најмање девет породичних задруга).[1] Помен крајишника Ћирила Муждеке…
› више информацијаГенетичке везе Крајине и Црне Горе
ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ Српско становништво Босанске Крајине (Крајине уопште) највећим делом води порекло из Херцеговине, Црне Горе, Рашке и Старог Влаха. Сеобе ка Крајини одвијале су се махом током 16. века и биле су етапног карактера. Тада је Северну Далмацију, Босанску Крајину и Лику населило српско становништво у влашком статусу….
› више информацијаСветски ДНК месец 2021 – велики попуст на ДНК тестирање! Пријавите се!
Друштво српских родословаца „Порекло“ организује већ традиционално априлско ДНК тестирање поводом Светског ДНК дана 25. априла. За разлику од ранијих година, када је ово тестирање организовано на сам Светски ДНК дан, ове године имаћемо, као и прошле године (услед ситуације са CoVid-19 вирусом), акцију током целог априла због чега је…
› више информацијаПетар М. Демић – Родови Банске крајине (Узелац, село Драготина)
ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Узелци су потврђени у селу Драготина (најмање једна породична задруга).[1] Помен крајишника Јакова Узелца…
› више информацијаПетар М. Демић – Родови Банске крајине (Сарапа, село Класнић)
ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, крајишким извештајима исте регименте из периода од 1779. до октобра 1786. године, као и хусарским списковима Банске хусарске регименте из 1772. године, Сарапе су потврђене у селу Класнић (најмање шест породичних задруга).[1] Помен крајишника Костадина Сарапе…
› више информација


