Avatar photo

Аутор

Бранко Д. Тодоровић

Први глумци Народног позоришта

Први глумци Народног позоришта у Београду, по Државном  шематизму за 1869. годину су: глумице: Марија Поповићка, Милка Гргурова, Љубица Коларовићка, Милева Рашићка, Јулка Јовановићка глумци: Лазар Поповић, Димитрије Коларовић, Алекса Савић, Марко Станишић, Тодор Јовановић, Никола Рашић, Ђорђе Пелеш, Тодор Марковић По старом стилу писања женских презимена може се закључити…

› више информација

Народно позориште у Београду

  Народно позориште је установљено и његова зграда је подигнута великом заслугом кнеза Михаила Обреновића. Кнез није дочекао остварење своје идеје страдавши у атентату у Топчидеру 29. маја 1868. године. Ипак, намесништво је наставило кнежеву идеју тако да позориште је дочекало своју зграду 1869. године. Зграда је направљена према пројекту…

› више информација

Стара железничка занимања

Крајем XIX века у Београд је стигло велико чудо технологије – воз. После много проблема и пар година изградње, направљена је пруга између Београда и Ниша. Свечано отварање и полазак првог воза су уприличени 23. августа 1884. године. Да би се возови кретали и стизали до свог циља била су…

› више информација

Занимања старих Београђана

Стари Београђани, наши преци, нису само боравили у Београду, већ су се бавили врло разноврсним занатима и занимањима. Нека од њих више не постоје, нека друга су променила и назив и начин извођења, а нека данас не бисмо лако препознали. За нека занимања је дато више назива (столар / тишлер,…

› више информација

Сва кумства великог задужбинара Луке Ћеловића Требињца

  Лука Ћеловић – Требињац се родио на дан Светог Луке, по коме је и добио име, у уторак 19. октобра 1854. године у Придворцима код Требиња. Заршио је само основну школу и потом је почео да ради као трговачки шегрт. 1872. године се преселио у Београд. По избијању Невесињске…

› више информација

Порекло архитекте Јована Илкића

Будући архитекта се родио у Земуну, у понедељак 25. марта 1857., као пето од десеторо деце својих родитеља, Георгија и Јелисавете. На венчању Георгија и Јелисавете, немирне 1849. године у Саборној цркви у Београду, за младожењу стоји само да је из Земуна, док за младу пише да је ћерка покојног…

› више информација

Порекло професора Симе Лозанића

  Познати професор се родио у Београду у понедељак 24. фебруара 1847. године, и крштен је као Симеон Марковић. Његов отац је Милоје официјел (званичник), а мајка Ана. Кум на крштењу је био Илија Новаковић саветник (члан Државног савета). У парохији Светог Марка је забележено још деце Милоја и Ане:…

› више информација

Порекло трговца и добротвора Николе Спасића

Никола Спасић Познати трговац, добротвор и задужбинар родио се у среду 2. новембра 1838. у Београду. Његови родитељи су Спасоје и Магдалена, који су живели у Савамалој. Кум на крштењу у цркви Светог Марка био је Николај Димитријевић, из Београда. Стојан, деда Николе Спасића, је пореклом из Урошевца. Николин отац,…

› више информација

Порекло професора Косте Вујића

  Коста Вујић се родио у уторак 30. априла 1829. у Земуну. Његови родитељи су Јосиф и Христина. Кума је била Марија Костић, ћерка Константина. Осим будућег професора, његови родитељи су имали још: октобра 1817. Сосану јануара 1821. Георгија јуна 1822. Павла јула 1827. Јулијану фебруара 1831. Анастасија Свима је…

› више информација

Порекло историчара и државника Јована Ристића

  Родио се у Крагујевцу у недељу 4. јануара 1831. године. Основну школу је похађао у Крагујевцу, а гимназију и Лицеј у Београду. Докторирао је филозофију у Хајделбергу. Био је државник, историчар, посланик Србије у Цариграду, краљевски намесник (до пунолетства кнеза Милана Обреновића, и до пунолетства краља Александра Обреновића), а…

› више информација