Бранко Д. Тодоровић

У било којој кафани, механи, ресторану, гостионици или хотелу, свуда где може да се једе и пије, свуда су потребни келнери. Прави мајстори свог заната су љубазни и памте шта наручују сталне муштерије, а за све остале записују у своје блокче. Понекад су у прилици да обавесте да не примају…

Слично ашчијама, и кувари су се бавили кувањем, што чини сличност између та два заната. Разлика је углавном у муштеријама и врстама јела која се спремају, па и у томе што кувари нису имали самосталне радње. Кувари су били при кафанама или хотелима, који су умели да буду на далеко…

Током брзог раста Београда у XIX веку, досељавали су се и имућни и они који то нису. Београђани су се разликовали по начину становања, облачењу и многим другим стварима, али су сви имали потребу за исхраном. Чиновници, официри и слично су могли да приуште ручак у разним кафанама по граду,…

Осим уобичајеног ‘да се једе кашиком’ у кафанама се увек могу добити и разни специјалитети од меса. Један од најпопуларнијих су ћевапи. Ћевабџије (понекад записани и као ћевапџије) се помињу у београдским парохијама, у књигама рођених, као очеви или кумови. Помињу се тек од краја XIX века. Парохија Светог Марка:…

Кафане су веома важно место не само ради јела и пића, него и ради окупљања, преговарања, договарања, склапања послова. Веома су бројне у старом Београду. У њима су радиле многе кафеџије. Неке кафане су историјски познате. Некада се тачно знало где се ко окупља – било да се ради о…

У механама се могло појести и попити али и преспавати, одморити за даљи пут или повратак кући. Механе су још од турског времена биле у градовима, а за време кнеза Милоша су отваране и по селима. Механџије се помињу у књигама рођених у парохији Саборне цркве. Као и у осталим…

Ретко који оброк прође без хлеба, као што се и ретко који ручак направи без поврћа. Није пресудно да ли су домаћин или домаћица ишли у набавку, али после посете пекари и бакалници било је потребно купити још нешто, да би ручак садржао и нешто конкретно – месо. Сасвим је…

Бакалнице су обезбеђивале разноврсну робу, већину свакодневних потреба старих Београђана – поврће, воће, брашно, шећер, зејтин, кафу. Нису продавале месо и хлеб. Многе бакалнице нису биле велики простори, али су зато бакалини били врло бројни. У неким случајевима, када се продавала роба која је из удаљених крајева или иностранства, радње…

Сва три заната су се бавила печењем брашна, али су правили различите ствари. Фурунџије (стари назив екмеџије) су правили хлеб од црног брашна, кифле и переце. Симиџије су правили разна пецива – симите, погаче, пите и друго. Пекари су правили хлеб од белог брашна. Фурунџије – екмеџије и симиџије се…

За многе важне кућне послове је потребно припремити топлу воду. Свеједно да ли је у питању прање веша, кување или купање, вода је морала да се загреје. Током хладних месеци се и грејало. Једини начин да се наведено спроведе је био да се ложи, дрво или угаљ, што ће последично…