Бранко Д. Тодоровић

Куће се одавно граде у Београду, али је питање колико лако се у њима становало. Београд је од краја XIX века полако добијао водовод и канализацију, што је помагало одржавању чистоће из здравља, мада није само по себи решавало питање удобног боравка у кућама. Тај проблем решавају керамичари. Кухиња или…

Иза сваке лепе куће или зграде стоје архитекте. Временом су се стилови мењали, али се пројектовање вештог архитекте увек лако препозна. Потребно је да наручиоц посла на почетку објасни шта жели, а потом је пожељно да пусти архитекту да направи све потребне детаље. Зидари и слични занати и струке ће…

Када треба подићи неку кућу или зграду, увек је потребно извршити све припреме. Наручиоци посла, имућни грађани или држава, имају идеју шта желе, архитекте осмисле спољни и унутрашњи изглед, али ништа се неће догодити док разни мајстори не приступе послу. А ко познаје масторе? Предузимачи. Они нису у историји остали…

Кућа може бити мала или велика, украшена или сасвим обична али је у њој тешко боравити без дневног светла. За светло, односно прозоре, су задужени стаклорезци. Осим тих крупних радова, стаклорезци могу се бавити и финим стварима попут урамљивања слика или гоблена. У матичним књигама рођених у Београду се помиње…

Основна ствар код прављења куће или зграде је зидање. Али, када се заврше груби радови, да би се тај нови простор прилагодио намени, тада наступају молери. После зидања зидови и плафони су грубе и неравне површине. Основни посао молера је да их изравнају. Касније, молери могу да обоје издове у…

Зидари припадају једном од најстаријих заната. Материјали који се користе су се временом мењали, али њихова вештина је била и остала на цени. У време када се зидало циглом и малтером и када су подизане украшене куће и зграде које су трајно обележје вештине многих заната, зидари су били важан…

Са значајним повећавањем броја становника током XIX века је у Београду расла потреба уређења улица. Прво савремено уређење улица је направио Емилијан Јосимовић, по захтеву кнеза Михаила Обреновића. Улице су тада први пут биле јасно испланиране, са својом висином, ширином и нагибом. Последично, калдрмџије су добиле доста посла. Улице Београда…

  Како су разне новотарије стизале у Београд, дошао је ред и на електричну струју. Прва сијалица је засветлела 1881. године у кафани Хамбург (која се налазила на месту данашње зграде Електродистрибуције). Власник кафане, Петар Јовановић, је набавио генератор, који је поставио преко пута и потом каблом спровео струју и…

  Познато је да је Београд још од врло старих времена имао барем некакав водовод, односно довођење пијаће воде са разних околних брда и узвишења. Дуго времена је такав начин био довољан за потребе житеља. Ипак, током XIX века, када се почело са спровођењем урбанизма у савременом смислу и када…

У другој половини XIX века се у Београду појавило чудо технике – фотографија. Фотографи су омогућавали да се неко или нешто овековечи и тиме трајно сачува. Прве фотографије су направљене за познате личности, а касније је то све постало доступније, па се није фотографисало само на венчању и у војсци….