Аутор

Војислав Ананић

Величка презимена и основни родослови

Село Велика налази се на истоку Црне Горе, у општини Андријевица. Географски припада планинском венцу Проклетија. Ово су породице из Велике према књизи Бранка Јокића о Велици и Величанима (преузето са сајта www.selo-velika.me) ВУКОВИЋИ, као и Бошковићи, такође имају мноштво презимењака широм Црне Горе. Велички Вуковићи држе да су, дошавши…

› више информација

27. септембра 2015.

5

Шематизам православне jепархије Захолмске и Расиске за годину 1880.

ДОКУМЕНТ Преосвештени Висарион Епископ Захолмски и Расиски у Острогу I Манастири Острог храм цркве Сошествије С. Духа Настојатељ Теофан Ђоковић. Платон Катанић ђакон Манастир горњи истог имена храм цркве Схимник Христифор Лепава Ждребаоник. Храм цркве Сабор Архистр. Михаила. Настојатељ Протојереј Јован Говедарица Ћелија Пиперска храм цркве Рождество Богородице. Настојатељ јеромонах Доситеј Кнежевић…

› више информација

Хазарски синдром међу нама

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић Српски народ је стари народ, са културом и традицијом, са славном прошлошћу и дугом државношћу. Не зна се кад смо тачно населили Балкан, сигурно много пре 6. и 7. века како смо учили. Не зна се тачно одакле смо, ни којим смо правцима пристизали….

› више информација

Тридесет најлепших кратких имена

   Ива – по имену дрвета ива, али и као скраћеница од имена Ивана и Иванка  Мина – име које се најчешће везује за Мину Караџић, која се заправо звала Вилхелмина  Лав – већ помињано име, које се погрешно сматра руским, јер га на том поднебљу има доста, а у ствари је грчко…

› више информација

Најпопуларнија женска имена у Србији у последњих 20 година

Према подацима Републичког завода за статистику, у најпопуларнија имена за девојчице у Србији спадају Милица, Анђела и Теодора, и то у протеклих двадесетак година. Као што видимо из списка, предњаче хришћанска имена латинског и грчког порекла, као и библијска старохебрејска имена, пише yumama.com. Милица – Старо српско име. Наслања се на прастари словенски…

› више информација

Из старих списа: Романи у градовима Далмације за време средњега века

По проф. Конст. Јиречку извео Јован Радонић, „Романи у градовима Далмације за време средњега века“, у: Летопис Матице српске, књ. 214, св. 4 (1902), стр. 52-76.   Протекло је више од двадесет година како проф. К. Јиречек неуморно проучава богату историјску грађу у далматинским приморским градовима, а особито у Дубровнику….

› више информација

Порекло презимена, село Седобро (Пријепоље)

Порекло становништва села Седобро, општина Пријепоље. Према истраживању Драгољуба Бојовића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. Село Седобро налази се у југозападном делу Републике Србије, у покрајини званој Рашка област. Удаљено је од границе Црне Горе двадесетак километара путем према Пљевљима. Лоцирано је источно од града Пријепоља са којим се…

› више информација

Порекло презимена, село Комоговина (Банија)

Порекло становништва села Комоговина, данас општина Доњи Кукурузари, а некада Костајница. Према истраживању Милоша Кордића у његовој књизи „Азбучник села Комоговине“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић Настанак села и порекло презимена  Некада су брда око села била богата виноградима. А сељани вином. Како нису могли то своје вино да…

› више информација

Нова Црња

  Золтан Чемере 1853 – Ungar Zernja, 1854 – Magyar Czernja, 1894 – Magyar     Csernya, 1910 – Magyarcsernye, 1922 – Нова Црња, 1943 –  Neu Zerne Нова Црња спада у ред   најмањих општина Аутономне покрајине Војводине (укупна површина јој је 273 квадратна км, а има 12.705 становника). Осим административног…

› више информација

Насеље Молин (Нова Црња)

  Село је основано 1832. године насељавањем Немаца на имање грофа Ференца Зичи-Ферариса. Први попис из 1836. године регистровао је 558 становника, а већ 1850. године овде је живело 2.130 лица. Иако се становништво повећало, услови за живот су тада били лошији него данас и становништво се исељавало. Највећа исељавања су била…

› више информација