Величка презимена и основни родослови

7. октобра 2015.

коментара: 6

Село Велика налази се на истоку Црне Горе, у општини Андријевица. Географски припада планинском венцу Проклетија. Ово су породице из Велике према књизи Бранка Јокића о Велици и Величанима (преузето са сајта www.selo-velika.me)

Село Велика, поглед са Чакора
Село Велика, поглед са Чакора

ВУКОВИЋИ, као и Бошковићи, такође имају мноштво презимењака широм Црне Горе. Велички Вуковићи држе да су, дошавши преко Мораче, прапријеклом из Скадра и да потичу од Мрњавчевића. Из Велике су селили у Србију (у Јабланички крај, почетком 19 вијека, и од њих су тамошњи Перовићи), као и у Метохију (између два свјетска рата), а у новије врјеме и у многа мјста у Србији и у Црној Гори.  Родоначелник Вуковића је Петар, а његови синови су: Вушо и Филип. Вушо је имао Вука и Миленка. Од Вука (Вушовога) су Милутин, Ђока, Стефан и Милоња; од Млутина: Новица, Пујо, Илија и Вуксан; од Ђоке: Милосав, Милисав и Миливоје; од Стефана Милован, Радосав и Милош, а од Милоње Мијајле. Потом, од Новице: Миљан (а од њега Јоксим и Вукадин, чији је Иван), Мина (а од њега: Миладин, Милорад, Михаило); од Пуја: Бака и Миленко; Бакини су: Милан (чији је Драгоје), Чедо (син Бранко) и Момо, а Миленков је Сава (његови: Славко, Драгослав и Драгољуб). Од Вуксана: Симо, а његови Радоје: (чији су: Здравко, Рајко и Ранко), Крсто и Перо, Мило и Вуче (а његови Милош, Мирослав и Јован). Милосав (Ђокин) је имао: Ђорђија, Миленка и Јована. Од Миленка су Радоња, Владо и Радојко. Миливоје (Ђокин): Томицу (чији су Драго и Рајко), Сима (који имао Милоја, Ратка и Радована) и Мила (син му је Вук). Милован (Стефанов) је имао сина Мила и Мирка; Милош Трифанов: Миломира и Петрашина; Миленко Вушов је родоначелник другог „подфиса“ Вуковића. Његов син је Обрад, а Обрадови су: Арсеније, Милић и Алекса. Милићеви су Новица, Вуко, Војин и Голуб. Филип, други син родоначелника Петра имао је Филипа, и Века. Филип је имао Пера, а он: Раца, Радована, Радисава и Ђола.  Веков је Мирко, а његов Станоје, чији су: Мило, Љујо и Чедо. Радосав Стефанов имао је: Вучка, који је одселио у Србију; Милош Стефанов је имао Миломира, Петрашина и трећег (?); Мијаиле Милоњин имао је Радосава, Радисава и Зарију. Од Пера Филиповог су: Раца, Радован, Радисав и Ђоле. Радован и Ђоле имали су по два сина, а Радисав четири: Милутина, Миљана…

БЈЕЛАНОВИЋИ су доселили се из Трепче (код Андријевице). Прапоријекло им је из Метохије (од Војиновића који се помију још из времена Косовске битке). Бјелановића има и у Јагочу код Бијелог Поља. Величким Бјелановићима су блиски Лалићи из Трепче, а мисли се да су од њих Марковићи у Враки (код Скадра) и у Буроњама (Подгорица). Бјелановићима су први преци били: Миле, Саво и Васо. Миле је имао: Јована (Јоца), Лека, Митра, Петра и Милована. Од Јована су: Ђорђије и Милош; од Лека: Јанко, од Митра: Рашо (његов син је Илија), Раде (син му је Драго) и Радивоје, а од Милована: Милић, Војо и Марко. Од Саве: Вукота и Вулета. Потом, од Вукоте: Ново (његови су Саво, Бућо и Мијајло), Лука (а његов Вукосав) и Милета (чији су: Миленко, Душан и Илија). Вулета Савов је имао: Ниша и Вучка; од Ниша су Ђоко, Здравко и Љако, а од Вучка: Љубомир и Велимир.

Потомци Васови су: Мујо (Милутин), а од њега: Бељо, Радован и Туле.

БОШКОВИЋИ су једно од најраспрострањенијих црногорских презимена и с њима се не доводе у везу и велички Бошковићи.Они држе да су поријеком са Цеклина (од Калуђеровића) и да су им, осим неких других братстава који немају то презиме, блиски Пауновући, Радевићи, Стешевићи и потурчени Адровићи, у Бихору. Бошковићима је родоначелник Бошко, његов је Алекса, а од Алексе су Бошко, Драгоје и Радоња. Драгоје је имао: Тодора, Милића, Миленка и Дула. Тодорови насљедници су: Милета, Саво и Радован; Милета (Тодоров) је имао: Радомира (од кога су Ранко, Бранко, Раденко и Миленко), Драгомира (чији су Боро и Вујадин) и Миомира (од кога су Власто, Радисав и Радован) Од Милића (Тодоровога) су: Милован и Миљан, па онда Миљанов Милић, а Милићеви: Сава, Савољуб, Драгослав Бецо. Дула (Драгојевога) је Илија, а његови су: Милорад, Миодраг и Милан. Радоња (Алексин) је имао синове: Миливоја, Мирка, Милисава и Новицу. Миливоје (Радоњин) је имао: Симона, а он Алексу, чији су: Мирко, Маринко и Милован. Милисав (Радоњин) је имао и синове: Милоша, Миличка, Митра, Милутина и Ратомира; потом, Милош: Милана; Миличко: Жарка, Митар: Мила, Мирка, Михаила, Микосава, Миомира и Борислава; Милутин: Божидара. Бошко (Алексин) је имао: Вуколу и Чкања. Вукола је имао Веља, Вељо Кољу, а Коља Чеда и Влада; други син Вељов је Радосав, од кога су: Радојко (од њега Живко и Жарко, Ранко и Видоје), Бошко, Драгутин, Радоје и Милоња. Од Радоње (Алексинога) су: Раде, Мића, Павић и Стефан; од Рада су Јосип и Иван (до њега Вуко, Велиша и Миладин); од Миће Лека и Вукашин; Лека је имао Максима (овај Велимира и Слоба) а Вукашин: Бранка. Радоњин је и Миливоје, а његови: Мирко, Милисав, Новица и Раца (који је имао 5–6 синова). Миркови су: Јевто, Монћо (Симон) и Богдан. Симонов је Алекса, а његови: Мирко, Маринко и Милован. Радич је имао Андра, а он Душана. Чкањови су: Раде, Мића, Павић, Стефан и Јосиф (имао два сина?). Иван (Вано) имао је: Вука (његов је Радослав), Велишу (чији су Милован и Милорад) и Милисава (а његови су: Бошко, Борислав и Иван). Павић (Чкањов) имао је Михаила, а он Миличка. Стефанов син је Радомир

БРКОВИЋИ су Шаљани (од Гојковића). Из Велике су селили код Новог Пазара, у Метохију, Војно Село и Брезојевице. По некима, из Велике су и Брковући који живе у Љешкопољу, Пљевљаима (од 1894. год). Брковића има и Костањици (Котор, дошли у 17. в. из Попова Поља, у Херцеговини), Морињу и Перасту. Такође поријеклом из Херцеговине. Мање братство Брковућа живи у Пиперима и себе доводе у везу са Величким Брковићима, али о томе нема поузданије грађе или предања.

БУЗИЋИ су поријеклом из Бјелопавлића. У Велику су доселили Благоје и Спасоје. Од Благоја је Новица, а од Спасоја Мијајло. Вукота је ближи рођак Благојев и Спасојев. Имао је Радоту и Вуксана, чији су синови: Вујо, Слобо, Вукман и Ранко.

ВУЧЕТИЋИ су пријеклом из околине Цетња. Није познато да ли су у сродству са Вучетићима у Бањанима, на Црногорском примрју и другдје. Прапредак у Велици им је Вучета, који је имао: Митра, Вукоту и Максима.
Митрови су: Марко, Раца, Илија, Милутин и Радисав; Вукотини: Божо, Јован и Саво, Максимови: Петар, Јеремија (у Брезојевицама) и Веко. Марко (Митров) имао је: Милосава, Пула, Милоша и Благоја. Милосавов је Радич (чији је Драгиша), Милошев Митар, а Благојев Љубомир Зеко (његови Добрашин и Марко); Раца (Митров) је имао синове: Зарију и Гавра (Гавро Милорада и Миломира); Милутин (Митров): Миливоја, Гоја, Вуксана и Никодина; од Миливоја су Војо (његов је Вук), Мирко и Јован (чији су синови Слободан и Драган), а од Никодина Вукота и Вукашин; Радисав (Митров) је имао: Пунишу, а Пуниша Драга (о кога у Миро и Ђока) и Влада;
Божо (Вукотин): Рада, а Раде: Милету, Милана и Душана; Милетини су: Миличко, Манојло (његови су Томислав и Радисав), Радивоје (има Радомира, Божа и Јова), Вукота и Алекса. Миланови: Драгутин (његов је Ратко), Милутин- Мићко (чији су Момчило и Мојсије), Мирослав- Рајко и Видо (Небојша и Његош). Душанови: Гојко и Голуб. Јован (Вукотин) је имао: Перишу, Трифуна и Алексу; Периша: Миљана и Мијајла, а он Драгомира Драга (чији су Милоје и Миломир, од кога су Зоран и Бранко) и Вука. Трифун Вукадина од кога су: Светислав, Радисав, Петар и Добрашин; Алекса (Јованов): Ђорђија, Богдана и Васиља; Саво (Вукотин): Вуко, Радуле (отац Илијин, који има четири сина), Радован (чији су Боро и Добрислав), Милован и Млађен; Петар (Вукашинов) имао: Вучету а он Вукмана (син Чедо), Батрића, Милорада и Бранка, који је имао два сина.
Јеремија Вукашинов имао: Никодина Баља и Радосава. Никодинови су: Вукашин (његови Новица и Јеремија), Новак 1, 2…и Марко) и Бранко, чији су: Крсто, Слободан и Вукосав. Радосав Јеремијин: Вешо, Бојо и 3? Јосиф Вукашинов: Радуле, Сава, Радосав (чији су Никола, Вукашин, Божо, Перо и Јосиф. Веко Вукашинов имао Милоша, а он Милована…

ГОГИЋИ су у Велику дошли из Лијеве Ријеке. Сматра се да прапорихекло воде од Шћепановића из Роваца. Презиме Гогић сријеће се и у околини Пљеваља, Павиног Поља, Томашева, Мојковца, Шавника, Фоче, Зенице, у Пиви, и др. Гогићи: Саво (доселио из Лијеве Ријеке уочи Другог свјетског рата), а од Сава Жарко, Живко, Ранко и Бранко.

ГОЈКОВИЋИ су Шаљани. Селили су у Србију (код Чачка и Ваљева), у Ругову (ђе су примили ислам) и у Метохију. Живје су и у Горњој Ржаници, Грачаници, Гусињу, Пепићу, Војном Селу и Пеовацу, код Андријевице, Београду, Подгирици… Презиме Гојковић (а мисли се да је из њега изведено и презиме Гојаковић) сријеће се и у Брчелима (Црмница, од 1840. год.) а претпоставља се да су од њих презимењаци у Улцињу, Бабинама, Заостру, Гојаковићима, Јабуци, Малошићу и Стрмацу (код Бијелог Поља); у Дробњацима, Пиви, Никшићу, на Црногоском приморју, у Херцеговини, на Романији, итд. Гојковићи су од Гојка, који је имао синове: Веља, Лабуда, Сава, Деспота, Секулу, Милутина и Јеремију; Вељо: Јеврема и Марка;
Јеврем (Вељов): Милету, Петра и Николу. Милета (Јевремов): Стефана, Рама; Гавра (од кога су Божина и Радован), Јефта (од кога је Милутин и ?), Јефта, Радула, Вуксана и Милуна. Од Рама су Радивоје (његов је Милован), Ђока (чији су: Радомир, Миља – Мишо и Радоња) и Голуб…
Од Петра (Јеврмовога) су: Милош и Машо, који је имао пет синова…
Од Николе (Јевремовога): Васиљ (и ?) Марко(Вељов) је имао: Вукашина, Ђола (чији је син Вуксан, учитељ у Велици и начелник среза у Пећи, а његови синови су Милош, познати новинар Политике и џез музичар Душко), Тома, Божа, Сава и Милуна; Божо (Марков): Милића, Вукадина и Јеремију. Милић Милету и Радована, а Вукадин Богдана и Вукића. Радован је имао Рајка, он Радослава, а овај Гојка… Лабуд (Гојков): Радосава, од кога су Раде (Марин), Дано и Васо. Од Рада је Радоња, а од њега, Радуле и Петар (од Радула су: Радомир, Трифун и Лешо); од Дана: Ћале и Станоје.
Саво (Гојков) је имао Риста и…? А Ристо: Вука, Ђока, Рака, Пера и Сура. Од Вука су Микаиле (његов је Манојло, чији је Сава), Миладин, Илија, Мирко и Никола. Од Ђока је Миливоје, од Рака Јован (од њега Видоје) и Цветко, од Сура су Милован (чији су Вукман и Вуксан) и Обрад (његов је Милун).
Деспот Гојков је родоначелник Брковића. Од његовог унука Лека потичу: Новица (од њега Радоје и Радомир), Павле и Миладин; од унука Деспотовога Станка су: Мушо, Вукота, Вуксан и Перо; потомак Леков (или Станкови) је и Томица – Тоја (чији су Милорад, Милован и Милосав).
Од Секуле Гојковога су: Вукашин и Иван. Јеремија Гојков је имао: Стефана, Зака, Вула, Мила и Спасоја. Од Стефана је Миљан а од њега Миливоје (његов син је Стево); Мигро, Ђоле и Јован (чији је син Вешо); од Вула су Вукадин и Никола, од Мила Милић (од од њега Зарија и Радота), а Спасојеви Бошко и Гавро; од Бошка (Спасојевога): Јеремија, Илија, Владимир, Авдо, Бадо и Бранко; а Гавра (Спасојевога) су: Алекса (његови Радојко, Радојица и Ратко) и Грујо (?) Лабуд, Милета и Милисав).
Од Милутина Гојковога су: Арсеније (његови су Милош, Милован, Мијаиле, Милосав, Вукадин и Никодин), Миленко (од њега Мирко и Саво), Симо (од кога је Велимир а његови синови Миодраг и Миломир), Јосо (од њега Вуксан а Вуксанови: Радота, Радојко и Радомир), Милун (који је имао Луку) и Радован, чији су Новица и Томица (његови Раденко и Гојко). Од Милоша Арсенијевог су: Здравко, Цветко и Владимир, од Милосава (А): Војо, Голуб, Бранко, Неђељко и Драго, од Мирка Миленковога: Милорад (његови су Драго и Миро) и Војин (има сина Бранка); Саво Миленков има синове Вукмана и Вукоту. Томица Радованов имао је Раденка и Гојка.
Од Ивана Секуловога је Милисав (од њега Алекса, који је имао сина Вукашина) и Милића (од кога су Крсто и Милутин, а од њега Милорад, Божо и Милун).

ЖИВАЉЕВИЋИ у Велици, Машници, Мурини, Горњој Ржаници и Метеху су од Живаља из Пипера. По неким тврдњама (мада о томе нема писаних докумената) у Велику су доесеили у 16 вијеку и остали и послеије Велике сеобе (1690). Касније су селили у Србију, Метохију а онда и широм бивше Југославије. Од пиперских Живаља су настала још нека црногорска братства али су промијенила презиме, мада под тим презименом (Живаљевић) има их и у околини Даниловграда, у Црмници, на Црногорском приморју, итд. Живаљевићима су родоначелници: Иван, Мартин и Новица.
Иван је имао: Радомана, Илију и Радисава. Мартин: Дима и Арсенија, чији је Грујица. Новица: Миливоја (а он Душана, Милана, Миодрага и ?) Илија (Иванов) Милутина (од кога је Вујадин, чији је Жарко), Милисава и Милована, чији је Милић, у Метохији). Радоман (Иванов): Арсенија и Спасоја. Од Арсенија су: Радосав (његов Љубо), Радован (чији је син Милорад), Радоман (син му је Васо) и Мирко; Спасојеви су: Никола (његови Душан, Божо и Новак), Ника (а његов Вучеља), Радуле (од кога је Милосав) и Микаиле. Од Илије (Ивановога) су: Мато и Панто; Матови: Петар, Милош и Вукосав (чији је Миличко) а Пантови Јован, чији је Рацо (а његови: Радоња и Радисав) и Јеремија (од кога су Ристо и Ратко). Радисавови су: Мићале (чији је Вукадин), Милош (Шако), чији су:Радивоје (његов је Митар, чији су Витомир и Горољуб), Радоња (његов је Филип, чији је Драган), Радош и Раде. Тодорови су: Максим, (од кога су Раде, Манојло, Драго и Бранко) и Милован (од кога је Радота а његови Радмило, Момчило, Ратомир и Страшимир). Тодоров брат је Јован, његов Радосав, а Радосавов Бацо…
Од Радосава Радомана Ивановог су: Аксо (његови Вучко, Вуксан и Жарко и ?) и Вукашин, чији је Ђока, а његови Миљан и Богдан…

ЈАНКОВИЋИ су огранак Микића, од Јанка Голубовога, који је имао синове: Павића, Ивана и Јована. Павић: Вучка, Милету и Михаила; Иван: Јанковићи су Шаљани (од Гојковића). И ово презиме је веома бројно, али није у вези са величлким Јанковићима. Јанковићи су огранак Микића, од Јанка Голубовога, који је имао синове: Павића, Ивана и Јована.
Павић: Вучка, Милету и Михаила; Иван: Раца; Јован је имао Милића, а он Љуба, Јована (од кога су Иван и Гојко) и Драгића; Вучко (Павићев) имао Васа а овај: Милована, Радоја и Голуба; Милета (Павићев) имао је четири сина. Од најстаријег Милоње су: Миладин, Манојло, Благоје и Боро.
Михаило, Мајор (Павићев): Душана.

ЈОКИЋИ су из Шаље. Из Велике су селили у Србију (код Врања, ђе су доселили из Велике, 1896. год.), Метохију и, по неким подацима, у Сарајевско Поље, Далмацују (Буковица и Равни Котари) Босну (Козулов Варес), а у новије врујеме и у друге крајеве бивше Југославије. Колико је познато, Јокићи имају презимењаке код Никшића (једни су огранак Миљанића, који су се дијелом одселили код Високог, у Босни, а други потичу од Шћепановића из Роваца); код Бијелог Поља (од њих су Јокићи на Романији, Кезуновићи у Видушића Сокацима и још неким мјестима, у Србији); Беранама (који су дошли још 1906. год, а инда одсwлли у Херцег Нови); Градацу код Ваљева (дошли су из из Пипера, од попа Јока)) Церову код Ваљева (дошли из Пиве), Лозној, Тубану и Затону, код Бијеог Поља и у Прошћењу, код Мојковца (дошли су из Куча И Братоножића). Јокићи су од Јока (или Јоке), који је имао два сина: Богдана и Богоја. Од Богдана су: Мучовићи, Цакићи, Прашчевићи и Џгокићи. Од Рајка (Богдановога) су: Ђељош, Миливоје, Мијаиле, Лакић и Мијат. Од Ђељоша: Милун и Илија. Од Милуна (Ђељошева): Милија (његови су Блажо и Радован), Милосав (чији су Милан и Живко) и Јеремија; Илија (Ђељошев) је имао: Драга (чији су Мића, Миломир и Чедо), Мијајла и Мину; Од Миливоја (Рајковога): Милета (његов је Мирко, а он је имао Ђока) и Илија. Од Мијаила (Рајковога): Новица и Ђођо. Од Мијата (Рајковога) је Милоња а његови су: Миљан, Љака, Никодин и Милосав; од Миљана су Радосав и Радоња (од њега Слободан), од Љаке: Мита (његови Мулутин и Бошко), Љубо (чији су Миладин, Бранко и Жарко), и Сено; од Никодина: Вукота и Вуксан; од Милосава: Милорад (Кујо) и Мило; Од Лакића (Рајковога) су: Млађен, Јаков, Милутин и Јован;
Млађен (Лакићев) је имао синове: Симона, Митра, Зака, Лека и Богдана; од Симона је Костадин (Кола), а његви синови су: Лакић, Драгић и Чедо; Митар је имао: Михаила (Гаца), а он Миљана; Зако: Милића, Душана (Дука), Милована, Ранка, Голуба, Мићу и Милутина; Леко: Нова (његов син је Драган), Војина и Томицу; Богдан: Рајка, Радоја, Радомира и Станоја.
Цакићима је такође прапредак Богдан. Он је имао: Бера, а он Јефта и Јована. Јефто: Радисава, Перишу, Радуна, Павла и Тала. Радисав: Милисава, Петра, Сима и Митра. Периша: Милована и Милића (који је отац Ђоку, који има Вука, Саву, Душана);Радун: Богдана;Тале: Николу, Радивоја и Јефта; Милисав (Радисавов): Станоја (његови су Бранко, Рајко и Радоња);
Симо (Радисавов): Радисава; Митар (Радисавов): Јована (од кога су Драго, Ратомир, Русо, Драгољуб и Милутин), Ивана (а он Мирка и Милорада) и Миљана. Прашчевићима (Јокићима) су прапреци Милош и Марко.
Милошеви су: Благоје, Радун, Радосав, Арсеније и Тодор. Благојеви: Милутин, Петар, Милета, Љака, Дика и Богдан; Радунови: Максим и Милош; Радисавов Васо; Милете (Благојевога) су: Драгић (а његови Раде, Ратомир, Радивоје и Радомир) и Вукашин; Дике (Благојевога) Милорад, Видо и Даћо;
Од Арсенија (Милошевога) је Ратко, а његов Милован (чији су Вукман, Вукадин и Вујадин), Обрад (чији је син Милић), Од Тодора (Милошевога) је Обрад и Радован; од Обрада Милић (његови су Владо, Рајо, Млађо и Ђоко), од Радована (Тодоровога) Микаиле, Пуниша и Драгиша (у Новшићу).
Џгокићи су: Раде, па онда Ратко (а од њега Васиљ), Андро и Тошо.
Од Марка Прашчевића (Јокића) потичу и: Мирко, Милија, Никола, Дано и Гашо: Мирко је имао синове Мила и Милована (чији су Жарко, Драгиша, Саво и Драган); Николини: Марко и Станоје; Гашови су: Крсто, Вуко, Вукота, Вукман и Радисав, Богоје (Јоков, или Јокин), родоначелник је другог „фиса“ Јокића. Имао је синове: Шћепана, Милету, Радована, Николу и Мартина.
Од Шћепана (Богојевога) су: Зарија, Зако, Чубро, Јеремија и Марко. Потом, од Зака: Ђорђије, Грујо, Дано, Стамат и Станоје; од Стамата: Александар (Шато) и Војо; од Станоја: Бранко и Радомир; од Дана: Зарија, Од Чубра: Стефан а од њега: Богдан, Мијајло и Мито; Јеремија је имао сина Мита.
Од Марка су: Новица, Томица и Симо; од Новице: Гваро (отац др Вујадина), Владо и Батрић; од Томице: Миладин, Никола, Милија, Рајко, Драго, итд; од Сима: Драгутин и Милутин. Милета (Богојев) је имао: Радована, Радисава и Радоњу. Од Радисава су: Суро и Милисав; од Радоње Вукић. Милисав је имао: Милету, Радоту, Милоша, Радосава и Никодина. Насљедници Радотини су: Радисав, а његови Вељко и Велимир; Радосавови: Радун, Саво, Раденко, Радован и Боро; од Вукића је Вукман, а од њега Душан и Првослав… Од Николе (Богојевога) су: Симо, Лазо, Миленко и Филип.
Симови су: Милутин (Мујо) и Радош (Ћале), а од овог последњег: Величко и Славко; од Лаза: Мирко и Милутин, а од Мирка Вукман (Вуцо) и Вукота; Миленко је имао Милету, а Милета: Влада, Радомира и Чеда; од Радомира су Момчило (књижевник) и Гвозден; Филипови синови су: Милован, Милисав, Марко, Максим и Којо. Од Милована су: Мило и Петар, од Милисава Милош, а од Милоша Славко; од Максима: Крсто (од њега Добрашин и Милан), Владо и Милорад; од Која; Милорад и Никола;
Мартин (Богојев) Века је имао: Радивоја, Милоњу, Баца, Радула, Радојка и Илију. Радивоје (Мартинов): Лабуда и Јована; Лабуд Радоњу, а он Живка (Вука) и Бора; од Јована су: Лука, Радојко и Ратко (од Луке: Јован, Мирко, Милован и Милан; од Ратка: Радивоје и Младен Дено; од Радојка: Милета, Богоје и Милан. Милоње (Мартиновога) синови су: Јеремија, Милија (Милирого) и Андрија; од Јермије је Михаило, а од њега Момчило и Томислав Бато; од Милије је Михаило (Миш), а од њега Душан, Милоња и Чедо), од Андрије је Милорад, а од њега Бранко, Жарко, Славко, Марко, Андрија и Миодраг. Од Баца (Мартиновога): Гавро, од Гавра Вуко, Вукашин, Вукадин – Жујо, Вујадин и Ранко; од Вука: Мулутин – Бан, Драго, Саво, Драгослав – Багош и Светислав; од Вукашина: Вукић, Радивоје, Данило – Блајо и Видо, од Жуја: Вукајло, Војо, Божо и Бранко, од Вујадина: Борислав и Добрислав. Од Радула (Мартновога) су: Милета и Раде; од Милете: Радојко (чији су Момо, Миле, Чедо и Владо), Ратко (чији су Богољуб – Бато и Боро), Војислав (чији су Бранимир и Томислав), Радомир (чији су Раде, Радован и Ранко) и Вешо; од Рада: Радослав, Мирко, Бано и Боро; Од Радојка (Мартиновога) су: Леко, од Лека Богдан (његов Гојко), Љубомир и Драгомир (чији су Рајко и Рашко); Од Илије (Мартиновога) су: Мијајло, Вукајло и Миладин. Од Мијајла је Вукман, од Вукмана Батрић, Богић, Драгиша и Милић;

КНЕЖЕВИЋИ из Велике и Новшића су Шаљани (од њих су Шаљићи, Ракуши и Симонивићи). И они су селили у прошлим временима- по Црној Гори, Косову и Србији.И ово презиме је веомома распрстрањено, али сва та братсва имају различито поријекло. Кнежевићи су су од Андрије. Андрија је имао сина Или-кнеза, а он Тодора, Веља и Милоша. Од Тодора су: Радивоје (првак и барјактар), Јован, Дика, Андрија и Бацо; Од Веља: Радоња, Радослав и Зако; Од Милоша: Раде. Радивоје (Тодоров) има: Вучка (барјактар), а Вучко: Филипа, Милића, Милију-Миља, Миленка и Томицу; Филип је имао Душана (чији су Филип и Милан), Света (Миодраг и Драгољуб) и Жарка (Драган и Бранимир – Мина). Од Милије су Вучко-Вујко (његови Голуб и Гојко) и Слободан (Раде и Рајко). Миленков је Радивоје (у Русији), чији је Александар – Саша. Томица је имао Момчила. Јован (Тодоров): Милованца, од кога су: Вукашин, Павле, Вукман и Вучеља); Милосава (од кога су Бранко и Бранислав), Тоша (чији су Младенко, Милутин, Мило и Миладо) и Симона; Дико (Тодоров): Радомира, Дана и Миља; Андрија (Тодоров): Сава, чији су: Андро (Драго и Славко), Богдан (Милорад) и Миљан (Божо) Од Баца (Тодоровога): Леко, а његови су Живко, Радоје и Томислав. Радоња (Вељов): Вукосава и Вуксана; Зако (Вељов): Радула; Раде (Милошев): Петра, Илију, Митана (његови Живко и Драган) и Милоша (Мирослав и Вук); Вукосав (Радоњин): Ћића (чији је Мирко, а његови Вујо и Веско) и Луку; Од Радомира (Диковога): Миливоје и Милутин-Рушо. Од Дана (Диковога): Мано и Мираш; Рамшићи (Кнежевићи) су од Симон – Ђуре, итд.

МИКИЋИ су од Гојковића. Селили су у Метохију (Пећ и Лоћане). Ово презиме се сријеће и у Шекулару, Дробњацима, код Цетиња, Мојковца и Никшића, али није познато има ли неке везе са величким Микићима.
Микићима је родоначелник Голуб (дирекни предак му је Јеврем Гојков Гојковић). Његов је је Јанко (од кога су Јанковићи) и Млађен, од кога су: Раде, Трако, Вукота, Бацо и Мирко. Од Рада су: Михаило, Костадин и Санда; од Михаила Љубо (његов Михаило, а Михаилов Предраг), и Велимир (његови су: Раде, Момчило и Ратомир); од Костадина, Владо (његови су Бранислав и Данило) и Млађен (од кога су Светислав, Слободан и Костадин); од Санде Бојко и Раде. Од Вукоте: Јефто (његови Милован и Радуле,а Радулеви Душан у Милорад) и Никола (син му је Голуб,а његови Небојша и Миодраг). Од Баца: Михајло, Мирко и Драгутин. Од Михаила (Бацовога): Божина и Јован. Божини ни су Борислав (чији су Милан, Марко и Маринко), Радослав (чији су Милован и Слободан), Петрашин (а његови Горан и Војкан), Добрашин (његови Дејан и Дарко) и Славко; Јованови су: Вељко, Михаило и Ранко. Мирков је Младен. Драгутинови су Вујадин (његов Мирко) и Мулутин (његови Драган и Дејан).

НОВИЋЕВИЋИ: Лабуд (додигао), а од њега Драгутин и Драгољуб.

ОГЊАНОВИЋИ, су поријеклом из из Цеклинске Жупе (Ријека Црнојевића). Из Велике су селили на Косово и Сбију, а сада их има и у Подгорици, Београду и другим мјестима. Сријеће се и презиме Огњеновић – у Рисну, Миљанићима и Дубочкама (Бањане), Мратињу (Пива) и др.
Огњановићиима је родоначелник Милисав, од њега је Стефан, чији су Мирко, Милован и Петар. Од Мирка Раде (одигао 1907. у Србију), од Милована Рашо (од њега Вука); од Радојка (не наводи се име његовог претка) су: Радота, Раде и Гавро, од Ратка Крсто, од Васа: Љубо, Ћака и Симо, а од Новака: Вешо, Илија, Мило и Машо. Од Обрада Ђолевог су Радосав (а његови Андро и Илија) и Радисав (чији су Томо, Радун и Туле). Од Миливоја Ђолевог су Пуниша, Драгиша, Периша и Миле. Пунишини су Вукман, Вука и Бошко, а Перишини Вукашин и Момо.

ПАУНОВИЋИ су у Велику доселили из Цеклинске Жупе. Одатле су селили у Србију (и сада иве у Туларима, Топлица). И Пауновићи код Липљана у Бабушу (у сливу Ситнице, на Косову) такође држе да су поријеклом из Велике. Презиме Пауновић присутно је у Србији (у Шумадији) и у Црној Гори (Зети, Пјешивцима, код Рожаја и Пиперима) али се не довиди у везу са Пауновићима из Велике.

РАДЕВИЋИ из Велике нијесу блиски са презимењацима из Лијеве Ријеке, Васојевића, Шекулара, Пипера, Жари (код Мојковца), Бјелопавлића, Башче (код Рожаја), Мораче, и других крајева. Велички Радевићи су поријеклом од Ђурашковића (Адровића). У долину Лима доселили у почетку 18 вијека, када је владика Данило почео “чишћење потурчењака” (неке породице од тог братства, у околини Рожаја, Гусиња и Плава, примиле су ислам).У Велици је уочи Балканских ратова живлео 16 фамилија ових Радевића, четири у Чокотину (Јабланички срез, у Србији, ђе су одселили крајем 19 вијека, или нешто касније) и једна у Доњој Ржаници, код Берана. Радевићи су од Рада, чији су: Шћепан, Милош, Ђорђије и Величко. Од Шћепана: Веко, Шуто и Дико. Од Века: Вукадин, који је имао Ратка, Јована и Радована, а Радован Батрића: Вукашин (Веков) је имао Гавра. Благоје Веков: Мила, Пунишу и Милорада. Бошко (Веков): Владо и Вешо (његов Раденко). Мило (Благојев) Момчила и Дојчила. Дико Шћепанов је имао Милету, а Млетини: Ранко, Влајко и Батрић. Шуто (Шћепанов) је имао Миша (чији је син Богдан) и Ђола (син му је Новица). Милош (брат Шћепанов) је имао синове: Баца, Милића, Вуја и Вула. Бацови су Милутин и Ђукан. Од Милутина Никодин, а од њега Илија, чији су Драгиша, Милош, Живко и Милутин); од Ђукана су: Зарија (чији су Милорад и Милинко), Јефто, Никола, Богдан и Ново. Милића (Милошевога) је Миленко (који је имао Вука и Вукоту) и Милоња (чији је син Мирко). Вујо (Милошев) је имао Стефана а Стефан Милију и Мијаила (чији је Добрашин). Вуле (Милошев): Гавра, Сава и Крста (отселили у Србију) Ђорђије (родонаначелник трећег огранка Радевића) имао је: Радисава, Милету и Радоњу. Радисав Мијаила, а он Радојка (од кога је Вукота), Радоша (његов син је Божо) и Максима (чији су Радослав, Милоје, Милиовоје и Боро; Радославов је Драгомир, Милојев Жарко, Миливојеви: Љубиша, Максим и Драгољуб, а Борови: Зоран (његови Стефан и Денис), Горан (његови Александар и Саша) и Небојша (његови Никола и Василије). Милета Ђорђијев је имао Радосава, Радоја, Радула и Пунишу (чији је Марко). Од Радоја су Војислав, Ђорђије, Вујадин и Владо: од Радоње: Мијајло (син му је Милован), Новица (син му Владо), Миладин, Милан (син Вељко) и Вуксан: Величко (родоначелник четврте линије) имао је: Радована и Стефана; од Радована је Леко, Раде и Радомир, а Стефан је отселио у Србију. Радуловићи су од Петровића. Њихов родоначелник је Радуле а његови: Радован, Петар, Мико и Ђока (одигао у Србију). Радован је имао Раца, Вула и Николу. Од Раца је Радивоје, чији су: Вукић, Вукашин и Вукајло. Петрови су: Јаков, Саво и Божо, чији су Милосав (његов Радисав), Милета и Мливоје). Микови: Илија (његови: Обрад – одселио у Америку, Миладин, Милорад – у Војводину и Михаило) Радосав и Милован (чији су: Милић, Милош, Милисав и Милутин…) Од Милоша Миловановог су Мишо и Будо… Од Ђоке Радулевог: Мићо, Мијаиље, Гавро, Благоје и Мушо…

СИМОНОВИЋИ су од величких Кнежевића (Шаљани). Осим у Велици, живјели су и у Метохији, а онда су селили према Србији и Црној Гори. Нијесу у сродству са Симоновићима из Мораче (који су тамо доселили из Херцеговие) Никжића (који су Требјешани),Бјелопавлића, Зете и др.
Симоновићи су од Симон – Ђура Његови унунуци су: Миленко, Ђука, Беле, Чуко, Урош и Радун. Од Миленка је Јован, од кога су Арсеније и Милош; од Арсенија су Милован (чији је син Арсеније – Сено) и Богдан (Драго и Бранко); Од Милоша: Микош (синови Мијо и Радомир). Ђука је имао: Милоњу, Лаза и Николу. За прву двојицу се не знају насљедници, а од Николе је Петар, а од њега Ђола и Радоња; Беле је имао Милована, а он: Јована, Љаку (чији је Микосав, а његов Јован-Јоле), Мата (чији је Душан, а његови Мирко и Милета), Милосав и Миљан; а од Милосава су: Милош, Милета, Милован, Љубо и Светислав (Шако); Миљанови су Вукашин и Арсеније. Од Чука су: Веко, Вучина, Јован, Новица и Шаро; од Века поп Симо; од Новице: Радота, Јанко (син Војо), Радован (чији су Мијајло, Вешо, Милисав и Мишо) и Бошко; од Шара: Милосав, а његови Вуко и Војо;
Од Уроша су: Радоје, Милисав, и Радојко; Радоје је имао Обрада (а он Ђока), Јована (његов насљедник је Вукадин, који је одига) и Љаку (чији су: Миладин, Радомир, Милорад, Момо и Душан); Милисав (Урошев) је имао: Миливоја, Милића (чији је Вуко, а његов Жарко), Миљан (чији је Мило, Симо и Вучко), Велимира (чији су Урош, Митар, Рато и Новица) и Петра (чији су Панто и др). Радојко Урошев је имао Радоша, он Божидара.
Од Радуна (Крња): Андрија (Муљо), а од Андрије: Вукота (који је имао Вељка, Воја и Славољуба), Вукашин (Сава, Миомира и Милутина) и Вукосав (Бранислава, Томислава, Драгана и Драгишу).

СТЕШЕВИЋИ потичу са подручја Ријеке Црнојевића. Осим у Велици ово презиме је присутно у Вемића Кршу (они су од Ћораца), код Бијелог Поља, Бару и још неким мјестима. Стешевићи су од Столете. Који је имао Стеша, Павића, Маринка, Стока и Радоту. Од Стеша су Томо и Бошко. Од Павића су: Радосав, Бацо, Мико, Коља, Зарија и Стефан. Радосав (Павићев) имао је синове: Живка и Раја; од Раја су: Вучко и Вујадин; Бацо (Павићев): Мила (чији су: Жарко и Славко) и Љуба; Мико (Павићев), Велимира и Милуна; Коља (Павићев): Богдана (а он Добрашина и Даша); Зарија (Павићев): Вучка, Вукмана, Божину и Бора; Стефан (Павићев) Миломира и још двојицу.
Маринко (Столетин) је имао Милована и Радисава. Милован Раца и Арсенија; Рацо Вукмана, Вукман Ратомира; а Арсеније: Радомира и Васа; Радисав (Маринка Столетиног): Миљана, а он Драгића; Од Стока Столетиног су: Лале, Спасоје, Цоља, Милутин, Милош и Перо; Лале (Стоков) је имао: Мила, Арсенија и Максима; од Мила су Радивоје (а његови: Бранко, Марко, Ранко, Јанко, и др); Радојко (чији су Бранислав – Вецо, Здравко, Вучко и Мијодраг); Радисав (чији је Лазо) и Милисав (чији је Митко); од Арсенија (Лалевога) су: Милорад (његови Радомир, Драгољуб и Милутин) и Микосав (а његов је Милован); од Максима (Лалевога) је Драго; Перо (Стоков) је имао Јована и Ђоку, а Ђока Миличка и Величка, од кога су Миленко и Милован. Цоља (Стоков) је имо синове: Вучету, Томицу и Радула; Од Спасоја Стоковога су: Андро, Саво, Илија и Шпиро, који је имао два сина…

ТОМОВИЋИ воде поријекло од цеклинских Ђурашковића. Нијесу у сродству са презимењацима из Шекулара, Матешева, Лијеве Ријеке и других мјеста у Васојевићима, Кучима, око Бијелог Поља, Мојковца, Никшића, у Зети и по Црној Гори.

Фрагмент из рукоисног одјелка (о поријеклу и сеобама Величана), другог издања књиге Бранка Јокића о Велици и Величанима (извори: Андрија Јовићевић: Плавско-гусињска област, Полимље, Велика И Шекулар”, Српски етнографски зборник,1921; други списи, казивања Баке Вуковића и других Величана)

Напомена: овдје нијесу обухваћена сва величка братства, а у презентованим подацима су могуће и грешке, па ваљане информације (поправке и допуне) очекујемо и од посјетилаца портала.

ИЗВОР: www.selo-velika.me

ОДАБРАО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Велика је сада, нажалост, у општини Плав. Све остало је тачно.

  2. Vujica Milutinov RADEVIC

    Po pitanju RADEVICA !

    Srpska BAGRO ‘ Radevici su CRNOGORSKI I VELICKI BAJRAKTARI , Junaci o kakvim ti I tvoja bagra mozete sanjat , u kucu mojih Predaka konacio bi u Ono vrijeme I CRNOGORSKI Kralj , jer mu kod nas bjese ZIVOT NAJSIGURNIJI , od troice DURASKOVIC BRACE: Ђурице , Рада и Андрије , poturcio se Andrija ( Prevaren od ovih tvojih turaka ) da su mu jednog Brata ubili a drugi se poturcio …. Nije Knjaz Danilo cistio Crnu Goru od junaka vec od bagre poput tebe , volijo ja tebi napisat Knjigu Ali na spomenik koi I neZASLUZUJES .

    Mogao Sam I bez komentara , ili Mozda ljepseg objasnjenja o tome ko su RADEVICI , Mi smo za vas BILI I OSTALI SPARTANCI

  3. Јоксим

    Величани би рекли: “Вујица се дао у аврике” ( ненормално понашање).” Бестијати” – аветати, понашати се без контроле… То су ријечи из величке лексике, по Бранку Јокићу.

  4. Небојша Бабић

    Шта рећи…
    Написао је Раде Томов:
    “Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.”
    Преврћу се часни гробови због данашње бруке…

  5. Маријана

    Поштованог господинa, који се обраћа речима “српска багра”, питам “Шта би твој прадеда рекао на твоје речи?”.Мене у кући научили да смо један народ једна вера,и поносна сам српкиња и црногорка, и не волим кад ми људи вређају ни дедовину ни очевину. Мада лично и не видох различите крви, а ни понашања(туга Божија, шта нам запад направи).
    ОСНОВНА КУЛТУРА ЈЕ ДА СЕ КАЖЕ направљен је пропуст, исправите молим вас грешку… Свака част људима за сајт о пореклу
    Велики поздрав од “српске багре”

  6. Srdjan

    Zna li neko koju slavu slave ovdje pomenuti Zivaljevici?