Аутор

Војислав Ананић

Насеље Тоба (Нова Црња)

  Тоба (мађ. Toba) је насеље у  Србији  у  општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 518 становника. Тоба је насеље настало крајем 18. века, када и околна села Банатска Топола и Торда. Прво насеље на подручју данашње Тобе подиже 1789. године Фелдмаршал Гроф Роберт Зичи-Ферарис (RobertZichy–Ferraris). Зичи-Ферарис је свој посед продао…

› више информација

Насеље Војвода Степа (Нова Црња)

  Војвода Степа  је насеље у  Србији  у  општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.374 становника. Првобитно име села је било „Леоновац“. Највећи велепосед у Банату био је Андрије и Александра Чеконића од 35.000 катастарских јутара земљишта. На њему су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово. Првобитно…

› више информација

Александрово (Нова Црња)

  Александрово  је насеље у  Србији  у  општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2130 становника. Насеље се раније називало Велике Ливаде. Село је основано 1922. године, и населили су га добровољци из Првог светског рата са подручја Лике и из појединих села источног Баната. Од настанка па до 1943. село је носило назив Александрово,…

› више информација

Порекло презимена, село Љутићи (Пљевља)

Порекло становништва села Љутићи, општина Пљевља (Црна Гора). Према истраживању Видоја Деспотовића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић Од Основне школе у Матаругама, па до Кракалица, лијево и десно од асфалтног пута Пљевља – Бијело Поље, простире се село Љутићи. То је дио матарушког мјесног подручја, ограничен са истока ријеком…

› више информација

Крсне славе у селима сјеничког краја

Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Фамилија Аврамовићи, у селу Чедово, слави Св. Ћорђа, Фамилија Ашани, у селу Штаваљ, слави Ћурђиц, Фамилија Биочани, у селу Брњица, слави Ћириловдан,             Фамилија Бошковићи, у селу Царичина, слави Св….

› више информација

Порекло презимена, село Ступ (Сјеница)

Порекло становништва села Ступ, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. Ступ је сеоско насеље збијеног типа, смсштсно у висинском појасу 1.090-1.150 м, на дну Сјеничке котлине. Доминантне коте изнад села су Ступска лиса (1.564 м),…

› више информација

Порекло презимена, село Распоганче (Сјеница)

Порекло становништва села Распоганче, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. Село се налази источно од Сјенице и од ње је удаљено 18 км. Смештено је у Сјеничкој котлини северно од магистралног пута Сјеница – Дуга…

› више информација

Порекло презимена, село Кокошиће (Сјеница)

Порекло становништва села Кокошиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. Кокошиће је село које се налази 13 км источно од Сјенице, на дну Сјеничке котлине. Кроз атар села пролази магистрални пут Сјеница – Дуга Пољана…

› више информација

Порекло презимена, село Кнежевац (Сјеница)

Порекло становништва села Кнежевац, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић. Кнежевац је село разбијеног типа и налази се у висинском појасу 1.120-1.180 м, на источним падинама брда Смиљевац. Смештено је између брда Попове главице и…

› више информација

Порекло презимена, село Градац (Сјеница)

Порекло становништва села Градац, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.   Градац се налази 8 км југоисточно од Сјенице, у висинском појасу 1.000-1.040 м, између брда Козарице и Црног врха, на ободу Сјеничке котлине. Сврстава…

› више информација