Poreklo stanovništva sela Orahov Do, opština Trebinje. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Veći deo sela je u Vali među brdima Neprobićem i Ilinim Brdom, izdužen po granici između strmog otseka i blaže nagnutog tla, delimično pokrivenog nanosom od mnogih točila iznad sela, a drugi delovi su na Ilinu Brdu.
Kuće su u strani. Žive vode nema. Obično troše kišnicu iz čatrnja, a leti, za vreme velikih suša, dogone vodu, na konjima iz Zavale. Starih čatrnja ima trinaest, a zovu se: Gradina, Tri Obline, Kula, Kovačuša, Gakuša Prva, Gakuša Druga, Škrabača Prva, Škrabača Druga, Gumnine i Jama.
Novih čatrnja ima 14. Glavne radne zemlje su pod selom i u polju, i zovu se Otok, Pod Veličanim, Sitnji Kao, Velike Njive i Pod Čvaljinom. To su sve veći kompleksi zemlje, u kojima ima po više njiva. U brdu su: Poselje, Nakleti Doci, Starci, Zeleni Doci, Polje, Pod Prisjeke, Diljke, Maslaruše, Podumanje, Glavice, Velike Njive i Pomaganje Njive. Vinogradi su: Strane i Đevića Ložđe.
„Gore“ igla dosta y mestima: Crno, Rastovice, Neprobić, Golo Brdo, Siljevica, Žedna Glava, Nevoljne Doline i Dubrava.
Stoku napasaju po stranama oko sela i ispod kuća kad dignu useve.
Tip sela.
Selo se deli na mahale: Orahovi Do, Grabovi Do i Plitki Do ili Bjeljave. Te mahale su udaljene jedna od druge po 2 km, a kuće u njima su na okupu. I mahala Orahovi Do deli se na manje mahale, po rodovima: Kristića, Buruma, Pirjaća i Tomičića. U selu ima svega 45 kuća. Crkva je ispod sela, a zajedničko groblje oko crkve. Samo mahale Grabovi i Plitki Do imaju svoja zasebna groblja.
Crkva u selu je vrlo stara. Do sada je dva ili tri puta popravljana. Na sredini sela strči stara Hromićeva kula. »Grčkih ploča“ ima oko crkve, a po brdima ima mnogo starih gomila. Oko 1 km daleko od sela su stare omeđine, koje se zovu Gradina. I sada može da se vidi iznad i ispod državnog druma čuveni solanski put, kojim su nekada kiridžije gonile karavana soli iz Slanoga u Hercegovinu i druge pokrajine. Manastir Zavala imao je u ovom selu svoju čatrnju za vino.
Poreklo stanovništva.
Zna se za nekoliko redova koji su ranije boravili u selu.
Izumrli su („zatrli ce“, „iskrnili ce“) Đurići i Pavlovići. Ćopi se „zatro“ trag po ženskoj krvi. Bili su u selu i neki Kličići. Boroje je otišao za zeta u kneza Ivića u Ravno, gde i sada ima potomstva. Grkovići su se odselili u Trsteno. Za Grkoviće pričaju da je jedan od njih „ofurio“ jednu žensku, te ga Fetahagić, musliman iz Trebinja, osudio da plati vižlin, ali da ga donese do petnaest dana. Kako je Grković doneo vižlin ranije, nije mu ga hteo da primi nego mu pritisne zemlju. Za Ždrale se govori da su od njih sadašnji Milići u Veličanima. Kovačević se je odselio u Grguriće. Za njih se priča ovo: jednom kad su Senjani (uskoci) palili i robili, svi ih dočekaše lepo, a Kovačević ih odbije od kule i, pored bajraktara, ubije još trojicu. I sada se pokraj puta u Crnom nalaze grobovi te četvorice poginulih Senjana. Šišići su se otselili u Banat. Pored Ivana Buruna i Đure Krstića (tj. Kristića), kao držaoci zemalja manastira Zavale pominju se 1817. u Orahovu Dolu još Ivan Ćosić, a u grabovu Dolu Vidoje Štrcalo.
Ćosića i Štrcala više nema, bar ne pod tim imenima.
Danas u selu žive katolici i jedna pravoslavna porodica.
Katolici.
-Kristići (13 k.), ranije Boškovići, starinom su iz Bosne. Bila su dvojica braće, od kojih je jedan ostao u Bosni, a drugi iselio y Orahovi Do. Kad je onaj što je ostao u Bosni poručio onome drugome da se vrati, ovaj mu je odgovorio: Neću, brate! Pod kućom mi smokva i vinogradi, a iz polja ljeti imam žito, a zimi lijepu ribu. Od tih Boškovića je bio čuveni naučnik Ruđer Bošković. Otac Ruđerov Nikola otišao je iz Orahova Dola u Dubrovnik, gde se bavio trgovinom. Još stoji kuća u kojoj se rodio Nikola, ali je dvaput pregrađivana i naziđivana. God. 1688. pominje se Nikola Matijašev Bošković iz Orahova Dola. Po narodnom predanju, Boškovići su bili pravoslavni, a otac Ruđera Boškovića je otišao u Dubrovnik kao pravoslavan.
-Tomičići (5 k.) su samo ogranak Boškovića odnosno Kristića.
-Burumi (6 k.) su se davno doselili iz Osječine Međe kod Dubrave.
-Jerčići (4 k) su od Borojevića. Jedan se oženio udovicom Jelkom Grkovića, pa su posle njene smrti deca prozvana Jelčini, a onca Jerčići.
-Brkići (2 k.) su takođe ogranak Borojevića.
-Perići (3 k.) su iz Dubrava. Rod su sa Perićima u Majkovima u Dubrovniku.
-Pirjaći (3 k.) su starinom iz Majkova. Najpre su se zvali Lazibat, a onda u prozvani Pirjan, pa Pirjać.
-Radići (3 k., Nikoljdan): dedovi su došli sa Planjaka u Trnčini.
-Pandže (2 k.) su došli iz Kotara pre 180 godina.
-Balija (1 k.) je došao za zeta u Tomičiće sa Golubinca.
-Jovići (1 k.) su od Jovića u Češljarima; došli pre 60 god.
-Kojići (1 k.) su zajedničkog porekla sa Šimunovićima u Ravnom i slave Mitrovdan. Živeli su u Cicrini.
Sem Radića i Kojića, svi ostali u selu slave Mratindan.
Gotovo svi su bili kmetovi pravoslavnog manastira Zavale.
Pravoslavni.
-Šešelj (1 k., Lučindan) naselio se 1925. na manastirskom imanju. Došao je iz Zavale.
Zavet od grada je Sv. Jakov.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)