Poreklo stanovništva sela Sedlari, Trebinje. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je na jugozapadnoj strani polja. Mahale su u stranama dveju vododerina. Jedan deo naselja ima izgled sedla. Živa voda Jezero nalazi se u polju, ispod sela, i 1 km dalje od sela, u Trebišnjici, kod Slapa, Kladenac. Leti, za vreme velikih suša, služe se živom vodom, a inače piju kišnicu iz čatrnja. Starih zajedničkih čatrnja ima pet: Točilo, Markuša, Obraduša, Rudina i Crnjev Do. Zasebnih vlastitih čatrnja ima 17. Pored toga, država je u 1929. godini napravila oveći rezervoar za vodu na mestu zvanom Žitni Kladenac. Lokve su četiri: Kalac, Lokva, Podine i Veljenača. Veljenača i Podine su u Kručnici.
Zemlje u polju su: Granice, Luže, Krčevine, Plan, Milato(v)ske Njive, Slatnice, Stupi, Potkrajnice, Pilipovnice, Velike Njive, Brestišta, Jamine, Prijeke Njive, Podkaluže, Kosovinjaci, Ljubovske Jame, Kratine, Radovi Brod i Luke. Krajem polja je zemlja peskovita, te je zasađena lozom. Mesta gde su vinogradi zovu se: Podjasenice, Krčevine, Podkrajnice i Podimje. U brdu i oko kuća su: Kućišta, Mihina Dolina, Draškovac, Buševina, Repišta, Mokri Do, Stareva Las, Solilo, Tek, Vrdešin Vrt, Bajalovina, Zaambar, Briješće, Čapljina, Ljetkov Do, Đurine Doline, Lukač, Ciganska Dolina, Stanina Grobina, Janjila, Jasenova Dolina, Pištet, Obradov Do, Madžaruša, Kriva Dolina, Dubrava, Pod Krstom, Crnjev Do, Skrobutnjak, Bugev Do, Dolovi, Vrtnjaci, Dibar (Podiber), Vinogradina, Potrešnja, Prodo i Šelišta.
Gore imaju u Ključnici, Tvrdin–Dolu, Vukovin–Dolu, Zadugonji i Paljetkovom Dolu. Stoku napasaju u Polju posle žetve, a krupnu stoku po “gonicima” (poljskim putevima) i po okrajcima njiva, a ovce po stranama nad selom.
Tip sela.
Selo se deli na mahale: Donje Sedlari i Gornje Sedlari ili Zaglavicom. Mahale su potpuno izdvojene, a kuće u njima su na okupu. Gornji Sedlari su udaljeni od Donjih oko 800 m.
Po svemu je u selu 40 kuća. Poviše sela, oko jedan i po kilometar daleko, su staje, na mestima koja se zovu: Jabukovac, Ljetkov Do i Mokri Do. Crkva Sv. Ilije je na vrhy Ilijine Glavice. Groblje je oko crkve i zajedničko je. Seoski zavjet je Tripunjdan.
Ime sela.
Selo je dobilo ime po svom prirodnom položaju: staneš li na sredinu Gornjih Sedlara ili Zaglavice i okreneš se pravo polju, koje ne vidiš, ugledaćeš pred sobom jedan breg, sličan jabuci na sedlu, zvani Ilijina Glavica, a pogledaš li s obe strane, izgleda ti kao stranice sedla.
Kod Kladenca je jedna gomila, a više ih po brdu iznad sela. Crkva je vrlo stara. “Grčkih ploča”, kako ih narod zove, ima na Ilijinoj glavici oko crkve, na Pobrežnici, Kladencu, Vinogradini i Trišinoj Dolini. Kod Kladenca je i jedan “grčki stub”. Godine 1929. kopao je Milan Vukojević na mestu Nugo Grabalje i naišao na neku staru građevinu oko 50 sm ispod zemlje, ozidanu od cigle u klak. Ta zgradica je imala tri jednaka odeljenja. Bila je dugačka oko dva, a široka oko jedan metar. Unutrašnjost odelenja bila je duga oko 80, široka 50, a visoka oko 80 sm. Na svakom odelenju su bila po jedna vrata, okrenuta polju. Cigla je bila iste veličine kao i sadašnja, samo mnogo tanja (oko 5 sm debela). Cigle su bile u zidovima „ispresumićene“ tj. jedna preko druge. Po kazivanju očevidaca, izgleda da su to bile neke peći.
Jedna čatrnja u selu zove se Štebuk. U njenu imenu je očuvana spomena na rod Štebučane, muslimane.
Po predanju, selo je stradalo od kuge i kolere. Prilikom bune 1875. bili su se sklonili u Dalmaciju. Zna se za nekolike rodove koji su davno boravili u selu. Tripići su ostali siročad iza oca, pa ih je majka prenela svojima na Šćenicu. Dok su bili u Sedlarima, slavili su Šćepandan, a na Šćenici su promenili slavu, pa lave Đurđevdan. Bajale su se iselile u Koteze, pre 200 godina. Bajale, Tripići i Mićići u Dubrovniku su jedno sa Gavrilovićima i Kovačinama iz Sedlara, a pre su se zvali Stefanovići–Šćepanovići. Samrli su Vrdeši. Grmušić se “zatro”.
Poreklo stanovništva.
Danas u selu žive samo pravoslavni, i svi slave sv. Stjepana, 7. decembra po starom. Svaki doseljenik morao je uzeti tu slavu.
-Kovačine (7 k.), Gavrilovići (1 k.) i iseljeni Tripići na Šćenici i Bajale bili su jedno „pleme“, starinom Šćepanovići.
-Vukojevići (6 k.), Glušac (1 k.), Medari (5 k.) i Pedali (1 k.) su jedan rod po starini i smatraju se starincima, ali su, ipak, odnekle došli. Možda su jedan rod s Ivaniševićima u Poljicu i sa Pendama u Čvaljini.
-Grublješe (1 k.) su starinom iz Dvrsnice, gde ih više nema. Nisu došli davno.
-Obradovići (10 k.): nepoznato. Verovatno je od njih bio Nikola Obradović, koji se pominje 1718. Po starini, Obradovići vode poreklo od dvojice različitih predaka.
-Pramenko, Pramenci (5 k.) su došli iz Vukovog Potoka: jedan predak Šćepanovića ubio jednog Mihojevića iz Grmljana, pa se, iz straha od osvete, otdmetnuo u hajduke. Posle nekog vremena vratio se u selo, uveren da je to već palo u zaborav. Međutim, Mihojevići mu priprete i on ponovo izbegne i više se nije ni vraćao, a iz Vukovog Potoka pošalje Pramenka da se oženi njegovom ćeri i ostane na imanju.
-Bakmazi (2 k.) su davno doselili iz Požarnog. Kako su šali zemlje u polju. posle deobe jedna grana prešla ovamo, u drugoj polovini 18. veka.
-Kosovići (1 k.) su došli takođe iz Požarnog, na miraz.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)