Poreklo stanovništva sela Grmljani, Trebinje. Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Sve tri mahale — Gornja, Srednja i Donja — su visoko u strani iznad polja. Od Gorogaša deli ih Grabovo Brdo (Gorogašani ga zovu Ilijino Brdo). Brda iznad pojedinih mahala se zovu: Gomila ili Vilišnica, Do i Zalazi. U selu nema žive vode. Starinske su čatrnje: Donja Čatrnja, Kolovratuša, Pod Mačkovom Gredom, Đurjakuša, Junuša i Studenac. Sve su zajednička svojina, a ima i oko 10 privatnih čatrnja. Pravne su Omrašna, Lokva i Lokva pod Dolinicom.
Zemlje i šume.
Zemlje y polju: Ledinke, Struge, Konopike, Ograđenici, Busturovine, Otočci, Rigojnice, Pokrajnice, Vinogradine, Močila, Liješnice, Krivače, Ćivaruše, Ožijaci, Radičići, Markovci, Duski Brodi, Krčevine, Na Krstu, Vranilovci, Vukićevine, Kaluđerice, Veliki Put, Bokulje, Plužine, Čabulje, Velike Njive, Luke, Ravni, Zubače, Pokrajnice, Radune, Za Slapom, Za Mlinicom, Birkovine, Kuže, Udno Otoka, Čairi, Sred–Otoka, Klini; u poselju: Strgačine, Dubrava, međe, Lanište, Brijeg, Vrt, Travi, Džardin, a nad selom su mesta: U Brdo, Ogorjelice, Zaušje, Pržardina, Velika Gora, Trnovske Lake, Stara Klačina, Lokvice, Ive, Loza, Đerinke, Rupe, Javorovac, Ljeskova Rupa, Za Zalazim, Ćukova Lazetina.
Tip sela.
Kuće u mahalama su na okupu. Svega 41 kuća. Crkva je u Gornjoj Mahali i delimično je u zemlji. Oko nje je groblje za sve u selu. U stranama po šumama ima gromila. Priča se da su seosku crkvu gradili “Grci”. Bilo je više grčkih ploča oko crkve, ali su sve pomerene. Nekolike su u ogradi ispod crkve, pošto je ulica prošla preko groblja i predvojila ga. “Grčkih” ploča ima po brdima pa Torinama i u Slakovićima, ali i dve u polju, na kraj reke. Na mestu Kod Pjanića Murve je veliko kužno groblje. Od te kuge su mnogo stradali Pjanići, koji su se posle opet najviše rasplodili. Pojedinačnih kužnih grobova gola u Donjoj Mahali.
Poreklo stanovništva.
Po predanju prvi se u selu naselio neki Đurjan. Imao je svoju crkvu, pa se to mesto i sada zove Đurjanova Crkva. Imao je i četiri ili pet svojih čatrnja i štale u brdu dozivao je svoje iz starog zavičaja da se nasele kod njega, jer je mesto lepo, a gora (»rpm«) do polja. Ali, zbog turskog zuluma, on je napustio Grmljane i otišao u Opuzen.
Zna se za neke rodove koji su ranije boravili u ovom selu.
Dreč se otselio u Dračevo, a odatle u Zavalu. Uspomena na njih je u nazivu Drečevina. Đurbabe su se otselile u Stolac, gde ih ima i sada i zovu se Pešići i Mihojevići. Jedan Mihojević je otselio u Dračevo kod Gabele, gde ima i danas potomstva. Ništa se ne zna o Vukiću ili Vukićima, po kojima se zove mesto Vukićevina. Pojedini od Pjanića, Lekića, Kovača i Mihojevića pominju se 1817. kao držaoci manastirskih zemalja, a dvojica Milojevića (zapisano odn. čitano kao Mihojevići) drže i jame od ribe.
U selu žive sami pravoslavni.
-Perišići (2 k.), Kovači (7 k.), Šarići (5 k.), Lakići (4 k.), Mihojevići (2 k.) i Pešići (3 k.) su jedan rod i ranije su se zvali Mihojevići, i još starije prezime im je Radišići. Poreklom su iz Riđana, odakle su došla tri ili četiri brata. Od te braće Luka je ostao u Mrkonićima (Lučići), a Radul se naselio y Tuljima (Radulovići). 1718. pominje se, bez oznake sela, Mihailo Mihojević: verovatno je bio od ovih. Tako isto i alvijer (zastavnik) Lakić. Pešići su bili ostali siročad, pa su ih po poreklu majke, koja je bila od Pešuta, prozvali Pešićima. Kovači su prozvani po šestom pretku Šćepanu Mihojeviću koji je kod nekog kovača Tadije u Lugu izučio kovački zanat. Po kazivanju starih ljudi, seljaci su poklonili jedan oborak ukraj polja Barice tom Šćepanu Kovaču, zato što je besplatno kovao. I sada svih šest kuća Kovača plaćaju zajednički taj oborak.
-Pjanići (3 k.), Božići (5 k.) i Delići (4 k.) su jedan rod. Njihovi stari, tri brata, su se davno doselili iz Riđana. Tvrde da su se u Crnoj Gori zvali Mrnjavčevići. Pjanići su se prozvali po pretku koji se opijao, a Delići po pretku koji se uvek lepo oblačio, bio kao kakav delija. Daleki predak Pjanića, najmanje osmi, zvao se Ćetko. Slavio je Đurđevdan pa y Grmljanima promenio na Jovandan, jer su tako slavili i ostali.
-Kypilići (3 k.) su se davno doselili iz Gromače u Dalmaciji. Od njih se je jedan otselio u Stolac, gde i danas ima Kurilića.
-Kynići (2 k.) su se doselili, iz Čopica u Bobanima.
-Turanjanin (1 k.), rodom iz Vođena (Ljubinje) – „udo ce“ u Grmljane. Daljim poreklom Jokanovići s Trebijova u Trebinjskom srezu.
Svi u selu slave Jovanjdan. Selo je imalo zavet Nikolajevdan, pa su ga pre nekoliko godina napustili.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića i Ljube Mićevića „Popovo u Hercegovini“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)