Порекло становништва села Грмљани, Требиње. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Све три махале — Горња, Средња и Доња — су високо у страни изнад поља. Од Горогаша дели их Грабово Брдо (Горогашани га зову Илијино Брдо). Брда изнад појединих махала се зову: Гомила или Вилишница, До и Залази. У селу нема живе воде. Старинске су чатрње: Доња Чатрња, Коловратуша, Под Мачковом Гредом, Ђурјакуша, Јунуша и Студенац. Све су заједничка својина, а има и око 10 приватних чатрња. Правне су Омрашна, Локва и Локва под Долиницом.
Земље и шуме.
Земље y пољу: Лединке, Струге, Конопике, Ограђеници, Бустуровине, Оточци, Ригојнице, Покрајнице, Виноградине, Мочила, Лијешнице, Криваче, Ћиваруше, Ожијаци, Радичићи, Марковци, Дуски Броди, Крчевине, На Крсту, Враниловци, Вукићевине, Калуђерице, Велики Пут, Бокуље, Плужине, Чабуље, Велике Њиве, Луке, Равни, Зубаче, Покрајнице, Радуне, За Слапом, За Млиницом, Бирковине, Куже, Удно Отока, Чаири, Сред–Отока, Клини; у посељу: Стргачине, Дубрава, међе, Ланиште, Бријег, Врт, Трави, Џардин, а над селом су места: У Брдо, Огорјелице, Заушје, Пржардина, Велика Гора, Трновске Лаке, Стара Клачина, Локвице, Иве, Лоза, Ђеринке, Рупе, Јаворовац, Љескова Рупа, За Залазим, Ћукова Лазетина.
Тип села.
Куће у махалама су на окупу. Свега 41 кућа. Црква је у Горњој Махали и делимично је у земљи. Око ње је гробље за све у селу. У странама по шумама има громила. Прича се да су сеоску цркву градили “Грци”. Било је више грчких плоча око цркве, али су све померене. Неколике су у огради испод цркве, пошто је улица прошла преко гробља и предвојила га. “Грчких” плоча има по брдима па Торинама и у Слаковићима, али и две у пољу, на крај реке. На месту Код Пјанића Мурве je велико кужно гробље. Од те куге су много страдали Пјанићи, који су се после опет највише расплодили. Појединачних кужних гробова гола у Доњој Махали.
Порекло становништва.
По предању први се у селу населио неки Ђурјан. Имао је своју цркву, па се то место и сада зове Ђурјанова Црква. Имао је и четири или пет својих чатрња и штале у брду дозивао је своје из старог завичаја да се населе код њега, јер је место лепо, а гора (»rpм«) до поља. Али, због турског зулума, он је напустио Грмљане и отишао у Опузен.
Зна се за неке родове који су раније боравили у овом селу.
Дреч се отселио у Драчево, а одатле у Завалу. Успомена на њих је у називу Дречевина. Ђурбабе су се отселиле у Столац, где их има и сада и зову се Пешићи и Михојевићи. Један Михојевић је отселио у Драчево код Габеле, где има и данас потомства. Ништа се не зна о Вукићу или Вукићима, по којима се зове место Вукићевина. Поједини од Пјанића, Лекића, Ковача и Михојевића помињу се 1817. као држаоци манастирских земаља, а двојица Милојевића (записано одн. читано као Михојевићи) држе и јаме од рибе.
У селу живе сами православни.
-Перишићи (2 к.), Ковачи (7 к.), Шарићи (5 к.), Лакићи (4 к.), Михојевићи (2 к.) и Пешићи (3 к.) су један род и раније су се звали Михојевићи, и још старије презиме им је Радишићи. Пореклом су из Риђана, одакле су дошла три или четири брата. Од те браће Лука је остао у Мрконићима (Лучићи), а Радул се населио y Туљима (Радуловићи). 1718. помиње се, без ознаке села, Михаило Михојевић: вероватно је био од ових. Тако исто и алвијер (заставник) Лакић. Пешићи су били остали сирочад, па су их по пореклу мајке, кoja је била од Пешута, прозвали Пешићима. Ковачи су прозвани по шестом претку Шћепану Михојевићу који је код неког ковача Тадије у Лугу изучио ковачки занат. По казивању старих људи, сељаци су поклонили један оборак украј поља Барице том Шћепану Ковачу, зато што је бесплатно ковао. И сада свих шест кућа Ковача плаћају заједнички тај оборак.
-Пјанићи (3 к.), Божићи (5 к.) и Делићи (4 к.) су један род. Њихови стари, три брата, су се давно доселили из Риђана. Тврде да су се у Црној Гори звали Мрњавчевићи. Пјанићи су се прозвали по претку који се опијао, а Делићи по претку који се увек лепо облачио, био као какав делија. Далеки предак Пјанића, нajмање осми, звао се Ћетко. Славио је Ђурђевдан па y Грмљанима променио на Јовандан, јер су тако славили и остали.
-Kypилићи (3 к.) су се давно доселили из Громаче у Далмацији. Од њих се је један отселио у Столац, где и данас има Курилића.
-Kyнићи (2 к.) су се доселили, из Чопица у Бобанима.
-Турањанин (1 к.), родом из Вођена (Љубиње) – „удо ce“ у Грмљане. Даљим пореклом Јокановићи с Требијова у Требињском срезу.
Сви у селу славе Јовањдан. Село је имало завет Николајевдан, па су га пре неколико година напустили.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)