Микијељи су стара грбаљска породица која је дала већи број високих црквених великодостојника. Предање говори да су њихови преци живели у Грбљу још пре 14. века.
Према једном сумњивом предању, које је забележио и Саво Накићеновић, преци Микијеља су један од родова који је живео у старом граду Грипулију (Gripuli, Gripoli, Grispoli, Grispuli) у области данашњег Бигова у заливу Траште. Ту је живео протопоп Раич Микијељ, био је црквени старешина града у време војводе Остоје Лазаревића, у 14. веку. Након пропасти града од турског напада са мора крајем 14. века, и једни и други се настањују нешто даље на југ, где ће тако бити засновано село Главатичић. Иво Стјепчевић, са друге стране, наводи да се такав град не помиње ни у једном озбиљном историјском извору, осим у Љетопису попа Дукљанина, чија веродостојност је у историјској науци оправдано оспорена, а цела повест о Грипулију и његовој пропасти у 14. веку је конструкција („дјетињасти приказ“) Мелентија Чукуровића, игумана Манастира Брчели, из 1714. године. Но, чињеница да на том месту није постојао град, не искључује могућност да су Микијељи, као и Лазаревићи, живели у том делу Грбља у далекој старини.
Остаје отворено питање да ли су Микијељи могли у 14. веку носити то презиме. Микијељ је народна варијанта венецијанског имена Микијел (Michiel) које срећемо у документацији из прошлости, што је верзија имена Михаило, односно од њега изведеног презимена Michieli. Није редак случај да су се Црногорци насељавали на земљу млетачких земљопоседника, па су по њима добили и презимена. Тако су презимена добили Бућини, Главати (па и само село Главатичић), итд, тако и грбаљски Микијељи – насељени на земљу млетачког конта Микијелија. Венецијански Микијели (Michieli) су стара венецијанска племићка породица са предањем о пореклу из Старог Рима, одакле су испред Гота избегли у Венецију. Помињу се у Венецији још крајем 7. века. Дали су тројицу млетачких дуждева и неколико генералних провидура Далмације. Имали су поседе и у Боки, па тако и у Грбљу, по основу тзв. „Которских фалсификата“ – извесног броја повеља сумњивог порекла којима су Которани аргументовали своју својину над неким крајевима црногорског приморја, па тако и над Грбљем (по основу тобожње повеље цара Душана из 1351. године). Феудализација Грбља почела је 1420. године, када је Грбаљ, заједно са Котором, признао млетачку власт. Према овом следу догађаја, Микијељи су вероватно били неки досељеници које је на својој земљи у Грбљу населио неко од Микијелија. Најстарији документовани помен овог презимена налазимо у синђелији епископа Саватија Љубибратића издатој 1702. године попу Ђуру Микијељу.
Микијељи у Главатичићу и Бигови славе Зачеће Светог Јована, а они у Кримовици Светог апостола Вартоломеја. У Кртолима (село Миловићи) постоји род Микијељевића. О њиховом пореклу постоје два опречна податка. Један их сврстава у шире братство Миловића, потомке Мила сина Дабчевог који се ту доселио у 16. веку „из Албаније“. Од потомства четири Дабчева сина настали су Дабчићи (Дапчићи) који чине највећи део кртољског становништва. Друга верзија за Микијељевиће и њима сродне Миљешковиће је да су они прибраћени Миловићима, а да потичу од досељеника из Грбља. С обзиром на презиме, далеко веродостојније звучи ова друга верзија, да Микијељевићи потичу од грбаљских Микијеља. Микијељевићи славе Срђевдан, што је слава највећег дела братства Дабчића, а Миљешковићи Ивањдан, што је слава једног мањег броја огранака Дабчића. По свој прилици су ове славе преузели од Дабчића.
ИЗВОР: Небојша Бабић, О неким необичним презименима код Срба (10. део)
Коментари (0)